АЛБАНИЈА ПРЕТИ ИРАНУ: Овај сукоб би могао да запали Балкан

АЛБАНИЈА ПРЕТИ ИРАНУ: Овај сукоб би могао да запали Балкан

3 фебруара 2020

Убиство генерала Касема Сулејманија, команданта елитних јединица Кудс Иранске револуционарне гарде иза кога стоје америчке снаге у Ираку, изазива контроверзе које су стигле и до Балкана.

У резолуцији коју је републикански сенатор Тед Круз поднео Сенату наводи се да је генерал Сулејмани планирао терористичке нападе широм света, укључујући и Босну. Иранска амбасада у Сарајеву одбацила је такве тврдње. У међувремену, Албанија, која пружа уточиште милитантној иранској опозиционог групи Народни муџахедини Ирака (МЕК), протерала је двојицу иранских дипломата, који су наводно повезани са ИРГЦ и иранским Министарством за информисање и безбедност (МОИС).



Детаљи ових епизода нису познати, али очигледно је да на Балкану постоји могућност избијања насиља између Ирана и њихових противника. Ту могућност повећава не само присуство МЕК у Албанији, већ и жестоко регионално супарништво између Ирана и Саудијске Арабије, односно Израела, те трауматизованост Ирана због могућег покушаја Америке да промени власт.

Балкан би могао да постане колатерална штета стратешких ривалстава на Блиском истоку – због географске близине и лакших циљева, и као место где би Иран могао да нападне своје противнике. У овом тренутку две државе су у првом плану: Албанија и Босна и Херцеговина.

Албанија се нашла на удару иранског беса када је почела да прима припаднике МЕК, организације налик на секту која је и један од најжешћих непријатеља иранског режима. Године 2013, Албанија је постигла договор са администрацијом Барака Обаме, према коме ће пружати уточиште члановима МЕК.

Почели су да долазе 2016, а сада их има око 3.000. Године 2012. амерички Стејт дипартмент скинуо је МЕК са списка терористичких организација, а 2017. делегација истакнутих америчких сенатора посетила је руководство МЕК у Албанији.

Организација већ сада ужива подршку појединих блиских сарадника америчког председника Доналда Трампа, попут његовог бившег саветника за националну безбедност Џона Болтона, који је у међувремену „изашао из игре“, и адвоката Рудолфа Ђулијанија, који је им је и даље близак. Он је у замену за услуге лобирања од њих добио финансијску надокнаду.

С обзиром на то да увек постоји могућност да Американци пожеле да мењају режим у Ирану, као и на Трампово повлачење из нуклеарног споразума са Ираном, присуство МЕК ствара опасност да би Албанија, а можда и цео регион, могли да буду ухваћени у сукоб између МЕК и иранске владе.

Иако би се, због удаљености, лако могло посумњати у способност Ирана да нападне МЕК у Албанији, у марту 2018. албанске снаге безбедности ухапсиле су два Иранца због сумње да су планирали терористички напад на припаднике МЕК. Они су пуштени на слободу због недостатка доказа. Априла 2018. Струан Стивенсон, бивши члан Европског парламента и борац против иранског режима, оптужио је Иран да је именовао високе чланове МОИС на позиције у амбасади у Албанији, укључујући и амбасадора Голама Хусеина Мухамаднију, и првог секретара Мустафу Рудакија, а у циљу подривања МЕК у Албанији.

Ирански оперативци и дипломате наводно су ширили страх у локалном становништву због присуства МЕК у контексту културних догађаја. Албанија је протерала амбасадора и још једног неидентификованог дипломату, можда Мустафу Рудакија, у децембру 2018. због националне безбедности.

У октобру 2019. шеф албанске полиције Арди Велију тврдио је да је нека иранска паравојна група, коју су чинила три иранца и један турски држављанин, планирала терористичке нападе на МЕК.

Није познато да ли су оптужбе на рачун Ирана озбиљне, или Албанија само настоји да с додвори Америци. Али нема сумње да су односи између Техерана и Тиране сада веома затегнути. Ирански врховни вођа Али Хамнеј вероватно је мислио на Албанију када је споменуо “малу, али злобну европску земљу, у којој су се амерички елементи уротили са иранским издајницима и планирају нападе на Исламску Републику”.

За Иран, Балкан је плодно тло за нападе на противнике. Земља је позната по способности да напада непријатеље широм света, а како онда не би био у региону који је посебно атрактивна мета због пропустљивих граница, корупције, слабе владавине права и вероватно неспремних служби безбедност.

Према речима стручњака за безбедност Пола Пилара, Иран можда не може да буде спонзор глобалног тероризма, али је и даље је способан за извођење терористичких напада као вида одмазде. Јасно је зашто би Иран могао да страхује од МЕК и њиховог присуства на Балкану. МЕК се хвалио да њихово премештање у Албанију значи подмлађивање покрета у борби против режима, а неки извори у Ирану и на Балкану тврде да МЕК намерава да отвори нови камп за обуку у Албанији.

Друга држава у региону, у коју би могао да се “прелије” сукоб између Ирана и његових противника, јесте Босна. Иран је у прошлости често подржавао различите политичке и војне личности у тој земљи. За време рата у Босни 1992-1995, Иран је пружао подршку различитим муслиманских борбеним јединицама, као што је Седма муслиманска бригада, и то у новцу, оружју, кроз обуку или путем обавештајних информација. Иранска обавештајна служба тиме је стекла упориште у Босни, које је остало јако и после рата. Године 2014. Босна је протерала иранске дипломате повезане са обавештајним службама због контаката са џихадистима у Горњој Маочи, селу озлоглашеном као центру тврдокорних вехабија и салафиста.

Године 2016. косовске власти оптужиле су иранског националисту Хасана Азарија Бенџадија, који је водио Фондацију за Куран Косова, кровну организацију пет шиитских невладиних организација на Косову, за финансирање тероризма и екстремизма, као и прање новца. Бенџади је наводно био задужен за ширење идеолошке антизападне и антисемитске пропаганде у корист Ирана. После Сулејманијеве смрти, косовске власти ухапсиле су жену која је на Фејсбуку захтевала освету за циљани напад.

Саудијска Арабија такође шири присуство у муслиманским деловима Босне, док је Израел постао један од главних помагача Републике Српске. У том контексту, Балкан, а нарочито Босна могли би да постану нека врста бојног поља „са стране“ за велике противнике на Блиском истоку.

У ситуацији када има осећај да су га САД, Израел и Саудијска Арабија сатерали у чошак, Иран би могао да дође у искушење да уништи своје противнике у Босни, уз помоћ политичких представника, оружаних група и обавештајних служби, поготово што и Израел и Саудијска Арабија имају већи утицај на Балкану, него Иран.

(Блиц)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u