ALEKSANDAR DUGIN: Rusiji ne treba primirje već oslobođenje cele Novorusije

Tweet

Piše: Aleksandar Dugin

Igor Strelkov je živ i zdrav. Njega su primorali da napusti DNR i sve pozicije, pošto kao čovek koji je predan samo ruskom svetu, nije pristajao da igra po pravilima diktiranim igrom puštanja niz vodu Novorusije, koja je s početka maja počela da preuzima inicijativu u Moskvi. Postao je smrtno opasan za šestu kolonu. I putem podlih intriga šesta kolona je uspela da ubedi rukovodstvo Rusije da ga povuče nazad.

Od samog početka konflikta ja sam pognozirao nemilosrdan okršaj između patriota i šeste kolone u bici za Novorusiju. Sve je ispalo upravo tako. Strelkov je postao simbol doslednog nesavitljivog patriotizma. Surkov, kada se vratio na vlast, postao je nešto skroz suprotno-ovaploćenje oligarhije, kompradorske buržoazije i ostatka ostataka Jeljcinove porodice, to jest postao je glavni u igri puštanja niz vodu Novorusije.

No Strelkov ne bi otišao sa pozicije kakvo god da je stanje, osim pod sledećim ultimatumom: odlaziš iz DNR, mi pružamo pomoć u toj meri koja je potrebna da se promeni odnos snaga. Strelkov je postao ime Ruskog Proleća i slika ruske legende. Ako bi pomoć došla dok je on na položaju, pokrenuo bi Veliku Ofanzivu i buđenje naroda bilo bi nepovratno-ne samo u Novorusiji već i u samoj Rusiji. Da li ste svi obratili pažnju na preokret u vojnom smislu na kraju jula, u isto vreme sa odlaskom Strelkova? Da li svi pamte izjavu Zaharčenka o dolasku u pomoć 1200 boraca? Prisetite se od kojeg momenta su mediji hunte počeli da vrište na sav glas o ruskoj vojsci u Novorusiji? Kada je bila razbijena blokada Donjecka i Luganska i kada smo napredovali ka Mariupolju?

Paralelno sa vojnim uspesima Novorusije zaoštrile su se tamne političke intrige. U Moskvi, jedni se bave realnom pomoći, a drugi se bave politikom. I dnevni red jednih i drugih bitno se razlikuje. Odlazak Strelkova lišio je DNR vojno-političkog centra. Posle toga počeli su degradacioni procesi u rukovodstvu obe republike Donbasa. Igra puštanja niz vodu dobila je popustljiviji sistem. To je  po pravilu dovelo do protivurečnih deklaracija, kao npr. Minske deklaracije, a zatim k veoma dvosmislenim koracima Antjufejeva, koji je počeo uništenje tih snaga, koje su postojale u DNR. Gde je Surkov tamo su laž, intrige, podlost, simulanti, izdajice i krah. U takvoj sredini, herojske ličnosti poput Igora Strelkova ne mogu da žive, kao što ne mogu ni u sumpornoj kiselini.

Ali ne treba za sve okriviti samo Surkova. On je deo razgranate mreže Rusije iz devedesetih godina, proameričke oligarhije, liberal-reformator, strani agent. I on ima saveznike u svim nivoima ruske vlasti-od predsedničke administracije do vlade. Takve grupe postoje i među paravojnim formacijama i obaveštajnim službama. Zar se u kasnim osamdesetim i devedesetim saradnja ruskih obaveštajnih službi sa američkim i evropskim nije podsticala. Dugo vremena je kontra-obaveštajnom službom upravljao Primakov, koji je u vrh vlasti progurao više sumnjivih ličnosti.

Posle Krima cela ova mreža je dovedena u ratno stanje. Niz (poveći!) ljudi bliskih Putinu je direktno i otvoreno stao protiv njegove odlučne pozicije po pitanju Ukrajine i Krima. A kada je počeo ustanak u Novorusiji, šesta kolona je podigla pobunu protiv Putina. Za sada je to kadrovski ustanak i aktivna sabotaža. Uz podsticanje Zapada, agenti šeste kolone će očigledno krenuti u novu rundu, usmeravajući situaciju ka ruskom Majdanu.

Patriota veran Putinu, Igor Strelkov, oličenje probuđenog naroda, u takvoj situaciji je postao kamen spoticanja. Eto i razloga njegovog ultimativnog opozivanja iz DNR. Za Strelkova je pomoć za DNR dovoljna za  promenu odnosa snaga nešto najvažnije, a Putin – vrhovni komandant. On je otišao samo iz ta dva razloga. Pomoć je krenula i stupila je naredba o odlasku. I, koliko ja shvatam, on ne planira da sedi skrštenih ruku i ima nameru da produži svoju borbu za Rusiju i Ruski Svet, koju nije započeo danas, i koju je vodio na frontovima Bosne, Pridnjestrovlja, Čečenije, Krima i Donbasa, a takođe u redovima Federalne službe bezbednosti Ruske Federacije, gde je u činu pukovnika odslužio 16 godina. Postoje ljudi koji služe iz straha, a postoje i ti koji služe po savesti. Strelkov-on je za savest, vojnik savesti.

On služi Rusiji kao Ideji, kao Istoriji, kao Narodu, kao Imperiji. S njegovim odlaskom u Novorusiji vidimo dve tendencije:

1. Došla mu je obećana pomoć u zamenu za odlazak ( počela Ofanziva )

2. Igra puštanja niz vodu je počela da se u Novorusiji ponaša kao kod kuće, ne susrećući se sa protivljenjem nesavitljivog patriote Strelkova i donjeckih revolucionera iz prvog talasa koji su se oslanjali na njega. Eto u kakvoj situaciji su počeli pregovori o miru. Porošenko se nalazi u strahu zbog očiglednog kraha vojne operacije (ATO) i njenog skoro potpunog uništenja. Ali ruska igra puštanja niz vodu,  u zamenu na obećanje povlačenja sankcija ili obustave treće mobilizacije, žuri na pomoć hunti, koja je, zahvaljujući vojnim uspesima Novorusije, postavljena na ivicu ambisa. U Finskoj su predaju Novorusije na tajnim pregovorima sa Savetom za inostrane odnose pokušali da ostvare naslednici Primakova. To je direktna sabotaža Putinovih patriotskih odluka. U samoj Rusiji, kroz liberalne mreže, otvorena je hajka na patriote – ocrnjuju ih, demonizuju, kleveću, optužuju za „fašizam“ i sve smrtne grehove. Jedan od glavnih meta je postao Igor Strelkov. Mi ulazimo u veoma težak period: puštajući Novorusiju niz vodu, šesta kolona sprema svrgavanje Putina.

Da, on je jak i odlučan, ali politička elita Rusije koja se formirala osamdesetih i devedesetih godina, sastoji se skoro potpuno od liberala, zapadnjaka i nacionalnih izdajnika. Čak i ljude koji su zajedno sa Putinom došli na vlast, ta korupcijska sredina je slomila, prizemljila i pokvarila. Kako? Vidimo ovo na primeru Novorusije: isplativo je političarima da se uključe u afere, počinju intrige, sukobi, podmićivanje, obmane i puštanje niz vodu.

Ispuštajući Novorusiju mi gubimo Krim, ma šta nam god obećavao Zapad kroz mrežu svojih stranih agenata. I najvažnije: mi ispuštamo Rusku Ideju, obmanjujemo očekivanja Ruskog Naroda koji je počeo da se budi, okuplja i vraća veru u sebe. To neće usporiti udar na Rusiju. Opet se vraćamo na kritičnu tačku-nalik na Smutno Vreme ili oktobarsku revoluciju. I opet, kao što često biva u ruskoj istoriji, vladar je odsečen od naroda, okružen izdajničkom elitom, koja mrzi i narod i njega samog, i podlom igrom opozicije. Svi razgovori o „lukavom planu“ su samo naivna maštanja.

Putinu je sada veoma teško. On ne odlučuje da se opkladi na narod i pođe u, nametnut od Zapada rat, do konačne pobede ( koji je tako blizu! ). Ali njega elita ( šesta kolona ) otvoreno izdaje. Iza lične odanosti skrivaju se hladni i odani samo kapitalu strani agenti, „špijuni za Putina“. U Bibliji je rečeno: Na istom tom mestu na kojem je bogatstvo tvoje, tamo neka bude srce tvoje.  Njihovo bogatstvo je u stranim bankama, tamo na Zapadu su njihove porodice i vile. Zato je njihova lojalnost lažljiva i koristoljubiva. Oni imaju drugog boga – Mamona i Levijatana. Samo Narod može biti istinska podrška vladaru u kritičnoj situaciji. Narod i njegova politička prethodnica. A ime te prethodnice je Igor Strelkov.

Nama nije potrebno primirje, već oslobođenje cele Novorusije. Mi moramo da stavimo tačku na nacističko ponašanje hunte. Vreme lažnog i naručenog patriotizma u duhu Seligera i „našista“ je prošlo. Nama je potrebna prava Konzervativna Revolucija, i ona će proći mnogo lakše i glađe, ako Revolucija krene odozgo.

(za Prvada.rs preveo Petar Vlahović)

Tweet