Алексеј Варламов: Русија је ваздух који дишем

Aleksej Varlamov: Rusija je vazduh koji dišem

2 novembra 2016

kul-sajam_620x0

RUSKI pisac Aleksej Varlamov, na minulom Sajmu bio je gost izdavačke kuće „Rusika“, kod koje se trenutno na srpski prevodi njegov roman „Vuk u mislima“. Ova knjiga koja će se na sajamskom štandu sigurno naći dogodine, prati period u Rusiji od 1914. do 1918. Na fonu tih istorijskih zbivanja, dešava se ljubavna priča, proistekla iz složenog odnosa umetnika i muze.

* Koliko je bogata riznica istorije i književnosti vaše zemlje zahvalna inspiracija?

– Rastao sam sa tim knjigama, čitam ih i danas, mnogo volim Rusiju i ne mogu da zamislim da živim u bilo kojoj drugoj zemlji. Ne volim samo rusku kulturu, već i geografiju, sve mi je to neodvojivo jedno od drugog: zemlja, voda, vazduh, knjige, muzika, slikarstvo. Rusija je vazduh koji dišem i ja sam zaista srećan što sam Rus.

* Šta vam je uz istoriju književna preokupacija?

– Jedino ovaj poslednji roman ima istorijsku temu, sve moje prethodne knjige bavile su sadašnjošću, a najviše me zanima postovjetski period, devedesete godine prošlog veka. Pripadam pokoljenju koje se rodilo u sovjetsko vreme i vaspitavani smo kao sovjetski ljudi. Ipak, ja nisam mnogo voleo tu situaciju u kojoj smo živeli i bio sam srećan kada je sve to propalo. Ali – kada smo devedesetih počeli da živimo jako teško zapitali smo se a šta se zapravo desilo i zašto. O tome kao pisac najčešće govorim.

* Koliko su društveni lomovi, paradoksalno, uticali na stvaranje velike umetnosti?

– Može se reći da su rat, revolucija i katastrofa bili inspirativni piscima, ali mene lično je zadesilo moje vreme, koje nisam mogao da biram. Nikada nisam razmišljao da su lomovi tog vremena bili izvor mog nadahnuća. Nisam o tome razmišljao, već sam jednostavno živeo i pisao. Tada mi se činilo da je sve teško i književnost mi je bila vid spasenja. Pitao sam se u svojim knjigama zašto živim. Porodica je tada živela veoma teško, nismo imali novaca ni za hranu, a ja sam pisao knjige. Zahvalan sam svojoj ženi što me je trpela takvog.

UKUS RATA

– Ruska književnost se ne bavi samo tragedijama, ima mnogo autora čije su teme bile običan život poput Gončarova ili Čehova. Ona je vrlo raznovrsna, mada ima taj ukus, o kome je i Puškin pisao, uživanja u ratu.

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. tolstoj says:

    Svaka čast, Rus i u siromaštvu voli svoju zemlju, a Srbin čim mu nešto zafali, već beži u Ameriku.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *