AMERIČKA PONUDA

Tweet

Piše: Željko Cvijanović

Neće proći mnogo, a srpski mediji, posebno oni prozapadni, biće preplavljeni naslovima i pričama o velikoj ponudi Amerike Srbiji, koja se kuva ovih dana, da dve zemlje postignu veliko „istorijsko pomirenje“.

Radi se o predlogu – izveštaju Beloj kući koji je u utorak potpisao Atlentski savet a koji će već u sredu biti prezentovan na velikoj jednodnevnoj konferenciji u Vašingtonu, na kojoj će biti i Ivica Dačić.

Naravno, biće to dobra prilika da progovore o ponudi koja se ne odbija oni među nama koji ne veruju da Srbija ima drugog nacionalnog i državnog interesa nego da klima glavom i bude poslušna Americi. Biće to, ne manje, i prilika i da oni koji vole da kažu kako sunce izlazi na istoku ponudu unapred odbiju u maniru odgovora zaporoških kozaka turskom sultanu: „Pozdrav tebi, brate i druže crnog đavola“.

Hajde onda da vidimo o čemu se radi. Amerikanci spremaju nekakvu celovitu ponudu Srbima. Za četvrt veka – koliko je ovde, uglavnom zahvaljujući Amerikancima, teško – nikakva ozbiljna ponuda iz Vašingtona u Beograd nije stigla. Osim onih koje godinama kruže kao apokrifne priče, svedočeći kako je Miloševiću iz Vašingtona ponuđeno mnogo, a on je hteo sve, i koje su sve do jedne – lažne. Nikad nikakve ponude nije bilo.

Otkud sad? Da nisu Srbi ojačali? Da se ne lažemo, nisu! Ameri su oslabili? Jesu, ali ne toliko da bi nas posedali za sofru i stavili pred nas plećku! Šta je to što razlikuje 2017. od 1991, 2000. ili 2008? Prvi put od 1941. godine na Balkanu je gužva; tu je Rusija, koja se nosi sa Amerikom bolje od svakog očekivanja; tu je Kina, koja izrasta u svetskog ekonomskog hegemona; eto i narastajuće Turske, a i moćna EU danas je manje američka nego ijedne od pomenutih godina.

Rečju, američku ponudu ispisuje činjenica da Srbija prvi put ima nekakvu alternaativu.Hajde sad da vidimo kako glasi američka ponuda? Šta oni hoće? Kako kaže jedan od pisaca ponude Dejmon Vilson iz Atlantskog saveta, Amerikanci na Balkanu zahtevaju svoje stalno vojno prisustvo, posredničku ulogu među državama i „istorijsko pomirenje sa Srbima“.

Prvo, stalno vojno prisustvo Amerike na Balkanu sahraniće srpsku ideju o vojnoj neutralnosti, ubacujući Srbiju, kako Vilson pristojnije zove NATO, u „tranatlantsku zajednicu“.

Drugo, posredničku ulogu Amerike na Balkanu smo već videli i gledamo, i nismo se baš od toga najeli zlatnim kašikama.

Treće, „istorijsko pomirenje sa Srbima“ zaista zvuči lepo, ne bi to bolje od Vilsona sročili ni Boris Tadić i Ivica Dačić. Samo, šta je faktičko političko stanje koje će to pomirenje da proizvede?

Elem, hoće li nam Ameri vratiti oteto Kosovo i Metohiju kao svoj prilog pomirenju? Veoma sumnjam! Ili će od nas zahtevati da svi kolektivno pređemo, recimo na islam, kao naš uslov za „istorijsko pomirenje“? I u to sumnjam, ali manje nego da bi vratili Kosovo.

Pa ipak ne bih terao šalu sa američkom ponudom u pripremi. Utoliko pre što je to neočekivano dobra vest. Ona pokazuje da Ameri imaju interes da sa Srbima poprave odnose, što je ogroman napredak u odnosu na vremena kad se njihov stav svodio na balansiranje štapa i šargarepe.

Unajkraćem, Amerima nije do tuče, i to mora biti dobra vest. Čak i to što za „popravljanje odnosa“ nisu spremni da daju nikakav opipljiv ustupak, nego bi ustupke trebalo da isporuče isključivo Srbi, nije za očajavanje, budući da je stvar više tehnička nego načelna.

U redu, Američka ponuda za sada glasi: Srbi, otarasite se Kosova, uđite u NATO, oterajte Ruse, i možete nas zvati prijateljima.

Nije smešno! Zapamtite: posle prve ponude, uvek dolazi druga. Znajući ih, Amerikancima je najteže bilo da nešto uopšte nazovu ponudom. Jer ne bi trebalo zaboraviti najvažnije: kao što Srbija decenijama traži svoje mesto u svetu, odskoro ga traže i Amerikanci.

Pročitano kao tv-komentar na televiziji RAS 28. novembra 2017. godine

(Standard)

Tweet