Америчка војска деценијама није ратовала против правог непријатеља – ЕВО ШТА ЋЕ СЕ ДЕСИТИ У СУКОБУ СА РУСИЈОМ, КИНОМ И ИРАНОМ

Američka vojska decenijama nije ratovala protiv pravog neprijatelja – EVO ŠTA ĆE SE DESITI U SUKOBU SA RUSIJOM, KINOM I IRANOM

23 septembra 2019

Američka flota nije bila u ratu od 1945., vazdušne snage od 1975, a vojska od žestoke borbe u Vijetnamu. Bombardovanje bespomoćnih seljaka, što je glavna funkcija američke vojske, nije rat.

U produženim periodima mira, koji uključuju bombardovanje seljaka, vojska ima tendenciju da ne dođe do većeg rata tokom karijere onih koji su trenutno u službi. Zato komandanti rade ono što im olakšava život, ono što moraju da urade za dan kako bi imali prihvatljive izveštaje o kondiciji. To ne uključuje ukazivanje na neadekvatnost obuke ili opreme.



Takođe ne uključuje ni preporuke o povećanju troškova za uklanjanje nedostataka. Takođe ne uključuje preporuku veoma skupih, mobilizacionih vežbi koje bi preusmerile novac od novog oružja.

Tako oklopna komanda ima dovoljno rezervnih staza za obuku, ali nedovoljno za tenkove teške artiljerije u produženoj borbi. Kada zaškripi, ispostavi se da dobijanje dodatnih staza zahteva nove ugovore sa proizvođačima, koji su zatvorili proizvodnu liniju. Isto važi i za filtere za vazduh, kod Fort Kampela nije bilo puno peska, ali jeste u Iraku. Svakodnevne stvari poput MRAT i čizmi, nema u dovoljnim količinama.

Neke stvari jednostavno ne funkcionišu kako se očekuje.

Regrutacija

Sjedinjene Države ne mogu se boriti u velikom, kopnenom ratu protiv recimo Rusije, Kine ili Irana. Takav rat bi zahtevao regrutaciju. Javnost to ne bi podnela. Amerika više ne uživa onu vrstu patriotskog jedinstva kakvu je imala na početku rata protiv Vijetnama. Neće prihvatiti velike žrtve. Ljudi su danas daleko spremniji da ne poslušaju saveznu vladu. Imajte na umu da su mnoge države legalizovale marihuanu u suprotnosti sa saveznim zakonom. Svaki pokušaj regrutovanja rezultirao bi širokom građanskom neposlušnošću.

Mornarica

Postojeća flota nikada nije bila izložena borbi i ne misli da će ikada biti. Većina američkih brodova je nenaoružana. Jedan pogodak protivbrodske rakete bi ih uništio. To važi i za brodove Aegis klase Tico kao i za novije Arleigh Burkes.

Nosač aviona je mehur mlaznog goriva omotan oko visokog eksploziva. Implikacije su velike. Poniranje hipersonične, krajnje vođene balističke rakete, probijanje pilotske kabine i eksplodiranje u palubi hangara, zahtevaće godinu dana popravke. Rusi i Kinezi razvijaju – razvijali su – rakete posebno za uništenje nosača. Imajte na umu da je domet nekih od ovih projektila mnogo veći od borbenog radijusa nosača aviona.

Mornarica pretpostavlja da ga ne mogu pogoditi.

U Vijetnamu, Američki rat su vodila žilava deca, često iz ruralnih sredina koja su bila upoznata sa oružjem i napornim fizičkim radom. Disciplina, ako ne prilično brutalna, bila je blizu tome. Fizički zahtevi su bili visoki.

Amerika danas ima vojsku korumpiranu socijalno-pravnom politikom. Regruti više nisu seoski dečaci koji bi mogli da seku drva. Gojaznost je česta. Pentagon je smanjio fizičke standarde, sakrio rasne probleme, ublažio vežbe. Oficiri se plaše velikog broja žena vojnika koje se sada nalaze na borbenim položajima. Jedna pritužba na seksizam i karijera se završava.

U vreme produženog mira oficirski trup propada. Svi oficiri su političari, posebno iznad nivoa potpukovnika. Nećete biti unapređeni ako sugerišete da visoki oficiri lažu iz političkih razloga, kao što insistiraju na tome da je rat u Avganistanu dobijen. Mirno vreme ohrabruje karijeriste koji napreduju bez mnogo talasanja.

Današnja vojska neće uspeti u bilo čemu što liči na jednake borbe protiv Avganistanaca, Rusa ili Iranca. Američka vojska nije uspela da savlada afganistanske seljake tokom osamnaest godina sa ogromnom prednošću u vazdušnoj snazi, oružju, oklopu, artiljeriji, medicinskoj nezi i PKS-ovima. Šta mislite šta bi se dogodilo ako bi morali da se bore protiv talibana pod jednakim uslovima?

Budućnost je neprijatelj sadašnjosti.

Vojska sada nije spremna za pravi rat, jer je njen fokus uvek na sporednim stvarima. Na primer, mornarica sada ne može da pobedi hiperzvučne protivbrodske rakete, ali će moći, jednog dana, možda, sa gotovo magičnim laserima koji su još u fazi razvoja. Oni će usmeriti puno novca za Raytheon ili Lockheed Martin ili nešto drugo, bez obzira rade li ili ne, što i nije važno jer niko zaista ne veruje da će doći do ozbiljnog rata.



Ovo je uobičajeno razmišljanje. Amerika je u procesu nabavke interkontinentalnih nuklearnih bombardera B-21 po zastrašujućoj ceni. Oni će biti beskorisni, osim u nuklearnom ratu, kada bi i dalje bili beskorisni jer bi ICBM-ovi već pretvorili ciljeve u užarene ruševine kada bi B-21 stigli tamo.

Ukratko, mnogo oružja se kupuje iz ekonomskih razloga, a ne radi rata.

Teško je biti u stvarnom ratu. Postoje oštećenja u bitkama i veliki gubici. To nije važno u današnjim, ratnim, vojnim borbama. Amerika ne može zaista da izgubi, samo može da se istroši i ode. Ako SAD „izgube“ u Avganistanu ili Siriji, to neće biti bitno za Amerikance, a samo nekolicina će to i primetiti.

Budući da se Amerika uvek bori iz dobro zaštićenih baza i aerodroma, može sebi da priušti upotrebu oružja za koje je potrebno puno održavanja, često uključujući rad na visokim tehnologijama. U pravom ratu, ne.

U Drugom svetskom ratu borbeni avion bio je samo nepravilno oblikovan kamion: motor, vetrobransko staklo, gume, motor, žičani metal. Ako bi se neko vratio pun rupa, posade za popravku, uz pravu obuku, mogle bi ih brzo popraviti.

Nakon Velikog rata, američki avioni su gotovo uvek leteli iz relativno sigurnih baza. Na primer, u Vijetnamu prevoznici nikada nisu bili u opasnosti. Posle Vijetnama, vazduhoplovne snage su retko pretrpele i borbenu štetu. Pošto su SAD uvek napadale krajnje inferiorne neprijatelje trajanje popravke je prestalo da bude važno.

Ali sada imamo F-35, najnoviju letelicu koja čini sve i ima grotesknu cenu. Izgleda da je loše dizajnirana i da ima beskrajnih problema. To je kraljica hangara sa vrlo slabom spremnošću i koja zahteva složeno elektronsko održavanje često u udaljenim ešalonima.

Tako se ne bori u pravom ratu.

Kako se ratovi završavaju

Obično ne po planu. Pogledajte istoriju:

Američki građanski rat je trebao da traje jedan dan, trajao je četiri godine i bilo je 650.000 mrtvih. Napoleon je mislio da će se njegov napad na Rusiju završiti s Francuzima u Moskvi, a ne s Rusima u Parizu – što se i dogodilo.

Prvi svetski rat trebalo je da traje nedeljama i da bude rat pokreta-četiri krvave godine rovovskog ratovanja. Nemci nisu očekivali da će Drugi svetski rat da se završi sa ruskom pešadijom u Berlinu. Amerikanci nisu mislili da će izgubiti u Vijetnamu, a Rusi u Avganistanu. I tako dalje.

To se delom dešava i zbog toga što su vojnici prepuni samopouzdanja, što je preduslov za posao. Ne možete reći marincima da su u najboljem slučaju osrednja pešadija ili mornarica da je u osnovi ciljna grupa. Umesto toga, za američke oružane snage se uvek kaže da su najbolje opremljena, najbolje obučena, najhrabrija vojska koju je svet ikada video. Problem je što nisu.

Nuklearni rat

Neizmerno glupi ljudi govore o nuklearnom ratu kao o pobedi. Razmislite: američki gradovi se ne mogu prehraniti. Tri dana bez isporuke hrane i Njujorčani bi očistili police supermarketa. Nakon sedam dana bi ubili za konzerve tune. Nakon dve nedelje jeli bi jedni druge. Vrlo malo nuklearnih bombi na transportnim čvorištima mesecima bi sprečavalo distribuciju hrane. Čak i manje kobaltnih bombi, dizajniranih da proizvedu maksimalno dugotrajnu radijaciju, učinili bi poljoprivredne pojaseve smrtonosnim i radioaktivnim decenijama.

„Intelektualci odbrane“, obično dovoljno glupi da bi trebalo da žive na drveću, brbljaju o eskalacijskoj dominaciji i faktoru zastrašivanja i nepropusnoj raketnoj odbrani. Ono što im stvarno treba jeste pretplata na Pornhub Premium.

To je razlog zašto je zaista, zaista, loša ideja imati inferiorne mamine dečake na pozicijama sa kojih mogu da započnu rat, završava analizu Fred Rid za Unz Review.

Webtribune.rs

KOMENTARI



4 komentara

  1. Istina says:

    Hahahahaha, koja analiza, bolje analize nisam čitao. Naravno ni Napoleon ni Hitler nisu mogli da predpostavljaju kako izgleda kada Ruska vojska ulazi u Pariz ili Berlin tako i EU nemože da zamisli kako izgleda kada opet krenu Rusi na EU.

  2. teoretičar says:

    Da udem iskren, čitao sam neke njegove članke. Malo je poviše na strani globalista, pametan čovek i ubedljivo piše, i...Normalno, ponekad i promaši. Nadalje samo o ovome mu članku. E pa nisam mu dorasto a i iznenadio me. Ima nekih slabosti, kao na primer tvrdnja da amerika nema vojsku, pa sve liči na uvek isto - dajte narode para da Amerika stvori vojsku, jer ovo što ima, nema. To "nema" se okrene vrlo brzo, ali ne bih sada o ratnim temama jer me je taj oraspoložio sa svojim karikiranim opisima punim realne istine. Zna čovek. A mene pogodilo najviše tamio gde ne treba njegova mudra izreka, a ako je pozajmljena, svejedno je nisam čuo do danas. "Budućnost je neprijatelj sadašnjosti." Eto, to me pogodilo jer je teoretisanje samo moja stvar a nađe se neko da odalami još bolje i ostane živ. Ne bih teoretiso, jer naprosto nije moguće. Osim samo malo. Sadašnjost je neprijatelj budućnosti...i tako to. Dakle svejedno vam je kako okrenete ovu mudrost, ona ipak funkcioniše, naravno, morate da verujte. Nije to religija, ali je kao religija. Ako veruješ jako, onda je sve to istina. A u religiji opet, neverovo verovo, sve je tačno i Bog samo posmatra. Znači, kako on kaže a kako ja zaključujem, dođe nam neprijatelj iz budućnosti a neprekidno dolazi, i sledećeg sekunda ste mrtvi namrtvo. Prosto sam ljubomoran što se ja nisam dosetio tako uzvišene misli. Dakle, moj zaključak posle teške analize ovog članka je da nam nema budućnosti. Tamo nas čeka samo neprijatelj. Sad idem da izvršim pokušaj samoubistva, pa ću van preneti iskustva dal je vredelo ili nije. A pošto nikad nisam, možda neću ni sada, jer uplaši me da je tamo neprijatelje pa možda uzme moje reči zdravo za gotovo i da mi zadnje iskustvo koje ne može da se prenese. Inače, u sklopu onoga što sam već pisao, valda je i demokrata, da nam glavna podmetanja dolaze baš iz Amerike...Pa eto. To je to gore. I sada će seirimo. Amerika nema vojsku a oružje joj ne radi. Ma nije to CIJA ovog puta, isuviše je slikovito i inspirativno a CIJA nema takve inspiracije, ali jeste direkt iz Merike. Pa ko zagrize pokušaće da rokne prvu bombu koja se uputi na njega sa praćkom siguran da bomba svejedno neće eksplodirati jer meričke bombe ne rade, mada mi imamo drugačija iskustva. One ne pucaju više. Jedina mana će biti što nam posle neće preneti iskustva. Nije to pokušaj samoubistva, nego samoubistvo iz neznanja. Gadno, brate. Joooj, što sam besan što se ja nisam prvi setio mudrosti...

  3. persida says:

    Kakvi tupsoni, pa zaglavice se u prvom blatu i zvati deda Milojka da ih izvuce. Posle ce njihovi istoricari pisati da su pobedili.

  4. da da says:

    Ta američka vojska se dobro pripremila 99 god,da ratuje na kosovu i metohiji.Problem je bila naša srpska strana koja je imala Prištinski korpus,koji je bio pravi neprijatelj.Sastav korpusa.9 brigada,1 oklopna,3 motorizovane,1 laka mehanizovana,1 mešovita protivtenkovska,3 mešovite artiljerijske.Zatim 7 bataljona.3 granična bataljona,1 sanitetski,1 autotransportni,1 za snabdevanje,1 bataljon za specijalna dejstva.Zatim 2 čete,1 izviđačko-diverzantska,1 abho četa i jedan laki artiljerijsko-raketni puk.Tu nisu nabrojane 72-druga specijalna brigada,63-padobranska.Ameri jesu krenuli kopneno zajedno sa teroristima učk.Odustali su posle više pokušaja ulaska na našu teritoriju.Nastavili su bombardovanjem civilnih ciljeva (svojstveno njima) do potpisa kumanovskog sporazuma..

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *