Američke laži i EU diplomatija

Američke laži i EU diplomatija

4 oktobra 2013

Zoran ŽužaPiše: Zoran Žuža

Iskreno mi je žao što u sredu nisam uspeo da stignem na improvizovanu konferenciju za novinare specijalnog predstavnika EU u BiH Petera Sorensena. Inteligentnom, odmerenom i uglađenom danskom diplomati, koji se pred novinarima po povratku iz Brisela pojavio u kežual varijanti, vešto sugerišući javnosti i političarima da u narednih sedam dana treba da se radi, a ne paradira u skupim odelima, postavio bih samo jedno pitanje: „Šta, za boga miloga, mislite o oceni bivšeg američkog predsednika Bila Klintona prema kojoj BiH ne može u EU zato što Srbi još žele veliku Srbiju?!“

Hm. Samo notorne političke neznalice veruju da ova grozna Klintonova laž nema direktne veze sa sastankom političara iz BiH sa evropskim zvaničnicima u Briselu. Samo će naivni pomisliti da Klinton, čija će supruga Hilari verovatno biti kandidat demokrata za Obaminog naslednika, nije odlično upućen u ovdašnje političke prilike. Iz oko 300 dokumenata CIA, čije je demistifikovanje promovisao, sasvim je jasno da je Klinton i pre dve decenije dobro znao šta se ovde dešava, ali je i tada, baš kao i danas, lagao. I što je, nažalost, važnije, donosio odluke rukovodeći se isključivo diktatom sile, te američkim, a vrlo često i ličnim interesima.

Laži, interesi i primena gole sile očigledne su konstante američke spoljne politike na Balkanu od Klintonove ere do danas. I nije problem kada Klinton ili Buš slažu američku naciju s ciljem upotrebe vojne sile i sticanja političkih poena ili novih milijardi dolara u kase američkih kompanija i u sopstvene džepove. Problem je kada te laži ohrabre deo političara u ovoj zemlji da samoubilački tvrdoglavo istrajavaju u provođenju ratnih ciljeva naroda koji ih je birao, gurajući sve u ovoj nesrećnoj zemlji u živo blato mračne prošlosti iz kog se nikad nećemo iščupati.

Naravno da je i Lagumdžiji i Bakiru Izetbegoviću, baš kao i evropskim posrednicima, jasno da je poslednji briselski sastanak rasturila ideja o unitarno-građanskoj BiH, a ne o velikoj Srbiji. Međutim, i Zlatko i Bakir ubeđivaće i sebe i svoj narod u snagu i važnost Klintonove laži, tražeći na taj način opravdanje za nerazumnu politiku koju pokušavaju da provedu. Zašto bi se, uostalom, i ponašali drugačije i zašto bi, pružajući Hrvatima šansu da nakon osam godina izaberu svog člana Predsedništva BiH, sekli granu na kojoj sede i odricali se ratnih ciljeva ako znaju da ti ciljevi i ta politika i danas imaju podršku moćne porodice Klinton i američke administracije?!

Zato će, prilično sam siguran, propasti i napori zvaničnika EU da u narednih sedam dana nateraju bošnjačke lidere da se dogovore sa Hrvatima i Srbima. I zato bi, sve su prilike, i Sorensenov odgovor na pitanje s početka teksta bio diplomatski neodređen. Ako ne verujete, pitaću ga prvom prilikom.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *