АМЕРИЧКИ МЕДИЈИ НАЈАВЉУЈУ ПОТРЕС: Трамп мења америчку политику на Балкану!

AMERIČKI MEDIJI NAJAVLJUJU POTRES: Tramp menja američku politiku na Balkanu!

13 maja 2017

Donald Tramp, predsednik Sjedinjenih Američkih Država, odlučio je da iz korena promeni politiku na Balkanu i da je okrene u srpsku korist!

Šef SAD, kako tvrdi ugledni časopis „Amerikan spektejtor“, šalje posebnu delegaciju diplomata u BiH, Albaniju, Makedoniju, Grčku i na Kosovo. Glavni zadatak ove misije, koju predvodi republikanac Bob Gudlajt“, jeste da se spreči „favorizovanje nekih krugova nauštrb građana, institucija i regionalne stabilnosti“.

Američki stručnjaci smatraju da ovo zapravo znači da će Tramp povući „soroševske ambasadore“ sa Kosova, iz Albanije i Makedonije, ali i da će ukinuti sankcije predsedniku RS Miloradu Dodiku!

Hitna misija

Petnaestočlana ekipa diplomata, navodi „Spektejtor“, u ovu hitnu misiju krenula je u subotu s namerom da prekine „propalu Obaminu i Soroševu politiku“ na Balkanu.

U svakoj od navedenih zemalja ambasadori su ostatak Obamine administracije i nastavljaju da primenjuju nasleđenu politiku.

Zbog toga je teško zamisliti da će delegacija dobiti nepristrasne informacije od ambasada koje su snažno intervencionistički orijentisane i ambasadora koji su pristrasni. Državni sekretar Reks Tilerson prošle nedelje je najavio da SAD više neće nalagati drugima da usvajaju američke vrednosti.

Ambasade na Balkanu očigledno nisu dobile tu depešu, piše ovaj časopis, navodeći konkretne probleme na Balkanu koje američka delegacija treba da reši.

Komentarišući ove navode, Milorad Dodik kaže da su sankcije protiv njega želja pojedinaca.

– Sankcije su došle čudno, dva dana pre Trampove inauguracije, na koju sam bio pozvan. Očigledno je to nekome jako smetalo, posebno američkoj ambasadorki u BiH Morin Kormak, koja stvara tenzije. Očekivao sam da će Tramp ovaj potez povući ranije, jer je o tome pričao tokom kampanje. Verovatno tranzicija vlasti u Vašingtonu ide teško, pa se nisu mogle odmah očekivati promene. Dobro je što ova informacija dolazi posle izjave moralne nakaze i spodobe Vilijama Vokera da pravi „veliku Albaniju“. Pokazao je da je plaćenik i lažov kome nisu sporne šiptarske narko-pare… – ističe Dodik.

Sprečava haos

Marija Đorić iz Instituta za političke studije smatra da se uticaj stare SAD administracije oseća na Balkanu.

– Tramp želi da stvar uzme u svoje ruke i kontroliše situaciju, zato je poslao ljude od poverenja. Ipak, to ne znači da će američka politika na Balkanu biti promenjena sto posto – podvlači Đorićeva.

Bivši šef diplomatije Živadin Jovanović kaže da se politika SAD na međunarodnom planu tek kristališe.

– Srbija treba da inicira da Vašington prilagodi politiku prema Balkanu, da poštuje suverenitet i teritorijalni integritet država. Srbija treba da afirmiše potencijale za ravnopravnu saradnju i partnerstvo sa Amerikom – zaključuje Jovanović.

Krize koje, po pisanju ‘Spektejtora’, Trampovi izaslanici treba da reše*

BiH – slučaj „Kormak“

Ambasadorka Morin Kormak voli „haštag diplomatiju“ putem društvenih mreža i okršaje sa zvaničnicima. Ove godine, eskalacija prepucavanja s Miloradom Dodikom dostigla je vrhunac. Kormakova je naterala ministarstvo finansija da Dodiku uvede sankcije jer slavi srpski praznik Sveti Stefan 9. januara, dok ju je on proglasio „neprijateljem Srba koji nije dobrodošao u RS“.

Kosovo – „lažna vojska“

Za stvaranje Kosova zaslužnim se smatraju američki pritisak i kampanja bombardovanja. Američki ambasadori češće deluju javno nego diskretno. Na primer, zamenik sekretara Hojt Brajan Ji krajem marta otišao je u Prištinu da naredi nacionalnim liderima da odustanu od vojske. Ako SAD ne žele da Priština formira vojsku, nije trebalo godinama za to da ih treniraju i ohrabruju.

Makedonija – ‘tiranska platforma’

Pošto mu nije bilo dovoljno da loše upravlja sopstvenom zemljom, Edi Rama je posegnuo za susednom Makedonijom i izazvao duboku nestabilnost u zemlji i celom regionu. Rama je sazvao sastanak tri makedonsko-albanske političke stranke i izradio nacrt takozvane tiranske platforme, koja je opasan separatistički dokument koji preti samom identitetu Makedonije.

Albanija – Rama i Soroš

Edi Rama, lider Socijalističke stranke, blizak je prijatelj Džordža Soroša, čija je mreža angažovana u Albaniji i partner je ambasadi SAD u brojnim projektima, uključujući i projekat USAID za reformu pravosuđa. Tužioci tvrde da pokušavaju uspostaviti borbu protiv trgovine drogom i kriminala kao glavno pitanje, ali da ih ambasada odbacuje kao nešto što „nije američki problem“.

Grčka – Niz kriza

Američka vlada otvoreno podržava mlađeg levičarskog lidera Sirize Aleksisa Ciprasa. Može li se verovati ambasadoru Džefriju Pajatu da će dobro informisati Gudlajtovu delegaciju o katastrofalnom nizu kriza u Grčkoj? Verovatno ne. Pajat je poslat u Atinu iz Kijeva, gde je važio za produženu ruku onih koji su promovisali tamošnji puč, uključujući Džordža Soroša.

KOMENTARI



13 komentara

  1. punca says:

    BALKAN = Velika Albanija

    • punca says:

      BIG BALKAN - BiH, CG, Srbija, Vojvodina, KIM, Makedonija, Albanija tranzitna zona za migrante - PLAN B siva zona - naj'jeftinija radna snaga . Da li postoji PRAVDA u svetu? NE!

    • Milan says:

      Mozda, ali bez Albanaca, tesko da ce koji ostati ziv.

    • Batina says:

      BALKAN = HELM = DUSANOVO CARSTVO

    • Biki says:

      Sanjaj pseto

      • Biki says:

        Sanjaj pseto albansko marsh u albanske planina a i tamo cemo vas satrti

  2. Predrag says:

    To je isto kao kada bi rekli Hitler menja politiku na balkanu. Pa sad verujte Hitleru. Jedina promena bi značila plaćanje odštete za svo zlo koje su nam naneli.ili da jedno 500 000 amerikanaca izvrši samoubistvo jer od prilike jedan život vredi oko milion dolara.

  3. Dušan Buković says:

    Dovoljno je osvrnuti se na Kenonov scenario za Srbiju, što bi našu srbsku tragediju najbolje moglo da osvetli. Zato ćemo citirati Kenona, koji se 90-ih godnina XX stoleća zalagao u zapadno-evropskom i američkom imperijalističkom i trijalističkom establišmentu za “ograničeni suvernitet za Srbiju”. Imajući na umu da je Kenon bio poznat i kao jedan od izvesnih režisera, mentora i projektanata jugoslovenske intermariumske, fabijanske i bundističko-boljševičke politike zapadno-evropskog i američkog imperijalističkog i fašističkog lakeja Josipa Broza Tita, koji se ugledao na španskog diktatora generala Franka, jer su obojica konkurisali za turiste iz izvesnih kapitalističkih zemalja. Takođe, obojica su bili robovlasnici, prodavali svoje radnike „gastarbajtere“ izvesnim kapitalističkim i kolonijalnim državama. U poznatom tekstu kojeg je Kenon objavio pod naslovom ”Balkanska kriza 1913. i 1993,” doslovno je rekao: “Turci su za vreme višestoletnog vladanja na Balkanu bili srazmerno snošljivi prema nemuslimanskim verskim ustanovama. Odnos turskih vlasti prema tim ustanovama u svakom slučaju, nije bio glavni prigovor protiv njih… Ne valja biti preoštar kada je reč o Turcima, zverstva koja im se pripisuju u izveštajima nisu veća od onih što su ih počinili hrišćani prema Turcima… Pre svega, jasno je da je situacija na Balkanu, prema kojoj Sjedinjene Države ne mogu ostati ravnodušne, u prvom redu problem Evropljana… Običaj da se takav status dodeljuje Balkanskim narodima nije novost. Takva praksa je usledila pre jednog stoleća, kad se prva od njih oslobodila turskog ropstva. Ni tada to nije bilo srećno rešenje, što je jasno naglaseno u Carnegie izvestaju 1914. Vrlo brzo, to je postalo jasno da su nove države imale velike teškoće u odnosima jednih prema drugima da sarađuju u mirnom i zrelom načinu. U izvesnom smislu, bilo je više mira dok su bili pod turskom vlašću, nego što su imali kada su stekli svoju nezavisnost… U vezi sa tim, postoji i dodatni problem zbog budućih odnosa pojedinih naroda, posebno Srba, da ih prikažemo kao vodeći primer kršenja jednog i temeljnog uslova za primanje u članstvo Ujedinjenih nacija…”( Vidi: George F. Kennan, The Balkan crisis: 1913 and 1993, The New York review of books, Volume 40, Number 13, New York, July 15, 1993, str. 3-7). Kenonov scenario za Srbiju se u potpunosti poklapao sa scenarijom kraljice Vikoririje, odlukama Berlinskog kongresa i programom Kominterne i Komunističke Partije Jugoslavije. Imajući na umu da je u vreme Berlinskog kongresa kraljica Viktorija pisala da „Srbe treba zadržati u granicama pašaluka, ne dozvoliti im da se šire i da treba ih genetski oslabiti... “ (Vidi: Biljana Živković, Razgovor sa dr Srboljubom Živanovićem - Genocid nad Srbima još uvek traje! „Pečat“, Beograd, br. 109, 9. april 2010, str. 28). Berlinski kongres kojeg su održale velike sile evropskih i turskih imperijalista od 13. juna do 13 jula 1878. godine uspostavio je „polovično nezavisne“ države Srbiju, Crnu Goru, Bugarsku i Rumuniju. Svuda se pored Turaka uvukla Austrija, koja je postala posrednik i potpisnih izvesnih ugovora između tih novih „nezavisnih“ država i dotadašnjih okupatora i tiranina njihovih zemalja i obesprtavljenih i potlačenih naroda. Imajući u vidu da su se Bendžamin Dizraeli – Bekonsfild, Oto Bizmark i Džula Andraši, kao predstavnici zapadno-evropskih trijalista i imperijalista posebno isticali u podržavanju Osmanskog imperijalizma. Upregli su Austriju da im bude prethodnica prodora prema Istoku da bi „rešili Istočno pitanje“ za koje se zalagala i kraljica Viktorija ( Vidi: Arthur Christopher and Viscount Esher, The letters of queen Victoria – A selection from her Majesty’s correspondence between the years 1837-1861, Vol. II, 1844-1853, London, 1908, str. 431-472). Na ovom mestu dopuštamo sebi slobodu da citiramo samo dve-tri stranice iz „Organizacionog pitanja Komunističke parije Jugoslavije“, koje se čuva u Brozovoj arhivi u Beogradu... Na str. 6, 46 i 47, doslovno stoji: „… šta je ćelija? … Ćeliju sačinjavaju članovi Partije, članovi ćelije. Broj članova ćelije je najmanje tri, to je najniža granica broja članova Partije koji sačinjavaju jednu celiju… Na čelu svake ćelije nalazi se sekretar ćelije. On rukovodi radom ćelije… Dakle, ćelija je osnovna partijska organizacija u sastavu jedne organizacije (reonske, mesne, sreske, okružne), ona je osnovni deo jedne organizovane celine ( čitave Partije)…“ „…Rekli smo da je ćelija osnovna partijska organizacija. Ona ulazi u jedinstveni sistem organizacija, sa nižim i višim forumima, koje sačinjavaju Partiju. Taj jedinstveni sistem organizacije naše Komunističke Partije Jugoslavije danas izgleda ovako: Najviši Partijski forum jeste: Centralni Komitet Komunističke Parije Jugoslavije. On rukovodi radom svih partijskih organizacija u Jugoslaviji, na čijem čelu stoje: Za Slovenačku: Centralni Komitet Komunističke Partije Slovenačke. Za Hrvatsku: Centralni Komitet Komunističke Partije Hrvatske. Za Makedoniju: Centralni Komitet Komunističke Partije Makedonije. Za Srbiju: Pokrajinski Komitet Komunističke Partije Jugoslavije za Srbiju. Za Crnu Goru: Pokrajinski Komitet Komunističke Partije Jugoslavije za Crnu Goru. Za Bosnu i Hercegovinu: Pokrajinski Komitet Komunističke Partije Jugoslavije za Bosnu i Hercegovinu. Za Vojvodinu: Pokrajinski Komitert Komunističke Partije Jugoslavije za Vojvodinu. Za Kosovo i Metohiju: Oblasni Komitet Komunističke Partije Jugoslavije za Kosovo i Metohiju. Dajući Centralne Komitete Slovenačkoj, Hrvatskoj i Makedoniji K.P.J. potvrđuje delom svoj stav o rešenju nacionalnog pitanja u Jugoslaviji. Nacionalni Centralni (Slovenačka, Hrvatska i Makedonija) i Pokrajinski Srbija, Crna Gora) kao i Pokrajinski (Bosna i Hercegovina, Vojvodina), i Oblasni (Kosovo i Metohija) imaju u svom sastavu Pokrajinske, Oblasne, Okružne, Sreske, Mesne, Opštinske i Reonske Komitete…“ Komunisti su u Srbiji 1941. godine pokrenuli diverzantske akcije protiv nemačkih nacional-socijalističkih okupatora i u isto veme pokrenuli su i točak tz. “buržoasko-demokratske” revolucije, koja je bila samo nagli prelaz u Brozovu intermariumsku, fabijansku, bundističko-boljševičku, velikohrvatsku i itrockističko-proletersku. Pokrenuli su i građanski rat među Srbima za račun mračnih sila, koje su u XIX stoleću rešile da zbrišu srpski narod sa geografske karte iz grupe slobodnih evropskih naroda (Vidi: Pierre Virion, Bientot un Gouvernement Mondial? – Une super et counter-eglise, Paris, France, 1967, str 129 – Uskoro jedna Svetska vlada ? – jedna super, nad ili protiv-Crkva ).

    • Trifun says:

      Na čitavoj planeti Zemlji jedino grad Niš u Srbiji ima spomenik koji se zove Đele Kula - toliko o osmanlijskoj vlasti na Balkanu.

  4. Konor says:

    Meni ova "promena politike" miriše na signal za početak rata na Balkanu. Dosad iz SAD nisu dolazili slični signali. Više neki umrtvljeni, konzervirajući, ali ovaj je nešto drugo.

  5. Bambula says:

    Trumpe Srbine!!! :-D

  6. LJUPČE says:

    DANAS SE AMERIČKI AMBASADOR U MAKEDONIJI VOZIO PARTISKIM AUTOM KOMUNJARSKE OPOZICIJE NA TAJNOM SASTANKU SA ZAEVIM I ŠIPTARSKOM OPOZICIJOM. NIŠTA NIJE PROMENJENO

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *