АМЕРИЧКИ МЕДИЈИ ОБЈАВЉУЈУ: Није капитулирала Грчка, већ Немачка!

AMERIČKI MEDIJI OBJAVLJUJU: Nije kapitulirala Grčka, već Nemačka!

19 jula 2015
germany_greece-flags 435Evropa se, u prošli ponedeljak, probudila i ugledala mnoštvo novinskih naslova o poniženju Grčke, trijumfu svemoćne Nemačke i napadu na demokratiju u Evropi.

Koještarije! Ako je iko kapitulirao, to je Nemačka.

Nemačka vlada je upravo pristala, u načelu, na još jedan, treći paket pomoći Grčkoj u iznosu od više milijardi evra. Zauzvrat, grčka vlada je Nemačkoj obećala privredne reforme, čime jasno pokazuje duboko neslaganje sa svim onim sa čime se upravo složila. Sirizina vlada će učiniti sve što je u njenoj moći da spreči dogovor koji je upravo potpisala.

Ako je to pobeda Nemačke, ne bih da vidim njen poraz.

A kada je reč o pričama kako se u Grčkoj odbacuje demokratija – i to je koješta. Grčki referendum, održan 5. jula, bio je, u suštini, glasanje o tome da ostatak evrozone treba da nastavi da Grčkoj daje kredite od više milijardi – ali pod uslovima koji se određuju u Atini.

To nije bilo realno. Istinsko ograničenje slobode delovanja Grčke nije nedemokratska priroda Evropske unije, već činjenica da je Grčka bankrotirala.

Mnogi komentari u vezi sa gubitkom suvereniteta Grčke, u nacrtu dogovora koji je upravo postignut, odnose se na ideju da će Grčka sada morati da privatizuje državnu imovinu vrednu 50 milijardi evra, a stranci će nadzirati fond čije je sedište u Atini. S obzirom na nezapamćenu korupciju i klijentelizam čitavog niza grčkih vlada, to zvuči kao sjajna zamisao.

Ali, zbog Sirizinog dubokog protivljenja privatizaciji, malo je verovatno da će biti namaknuto tih 50 milijardi evra.

Naravno, grčki narod se našao u velikoj nedoumici. Prošle nedelje sam bio u Atini i bilo mi je žao mnogih ljudi koje sam upoznao, jer su strahovali da će izgubiti posao, ušteđevinu i budućnost. Međutim, stanovište da su za sve to krivi okrutni Evropljani, koji su, nepažnjom, inače zdravoj državi nametnuli štednju, čista je novolevičarska izmišljotina.

Grčka je decenijama imala lošu vladu i živela daleko iznad svojih mogućnosti.

Kada je došlo do sloma, grčka vlada je imala budžetski deficit od preko 10 odsto bruto domaćeg proizvoda, a privatni sektor je odbijao da državi da pozajmicu. Bez kredita Međunarodnog monetarnog fonda i Evropske unije, bile bi uvedene hitne i surove mere štednje.

Nije tačno ni to da su grčki kreditori izuzetno nefleksibilni. Grčki kreditori iz privatnog sektora su već dobili jedno „šišanje“, 2012. godine, a plaćanje grčkog duga je odloženo za daleku budućnost.

U međuvremenu, obični Nemci, Holanđani, Finci i drugi imaju puno pravo da se osećaju oštećeni. Kada su prihvatili evro, rečeno im je da u ugovoru o usvajajnju jedinstvene valute postoji klauzula po kojoj „nema sanacije dugova“.

Ta klauzula je trebalo da poreske obveznike uveri kako nikada neće morati da plate dugove drugih država evrozone.

Toliko o tome. Finansijska pomoć je već davana Španiji, Portugalu i Irskoj – kao i tri paketa finansijske pomoći Grčkoj.

Novi zajam Grčkoj, u iznosu od 85 milijardi evra, bio bi skoro dvostruko veći od godišnjeg BDP-a Srbije, države srednje veličine, iz istog regiona.

A kad je reč o pričama kako Evropljani pakosno odbijaju da Grčkoj otpišu dugove, svi su svesni koliko je malo verovatno da će Grčka ikad u potpunosti namiriti svoj postojeći dug od 320 milijardi evra.

Neobično je to što najviše osuda podlosti Evrozone, koja odbija da otpiše grčke dugove, dolazi od ekonomista koji žive u državama čiji poreski obveznici nisu u teškoj situaciji.

Najnovija grčka kriza dovela je do sve većeg razdora između Francuske i Nemačke. Francuska vlada zagovara ostanak Grčke u evrozoni i labaviju štednju. Francuska, bez sumnje, ima časne motive da ostane uz Grčku, i tu je reč je o evropskoj solidarnosti, geopolitici i slično. Ali, da sam ja nemački poreski obveznik, osetio bih blagu jezu na prizor u kojem predsednik Fransoa Olan grli Aleksisa Ciprasa, grčkog premijera, dok izlaze iz zgrade EU.

Naime, Francuska, takođe, ima svoje razloge zašto zagovara labaviju štednju u Evropi. Ta država, od sredine sedamdesetih godina prošlog veka do danas, nijednom nije usvojila uravnotežen budžet. Francuskoj vladi je jednako teško da progura strukturne reforme svoje privrede kao i njihovim grčkim kolegama.

Posle ove najnovije krize, Francuzi će, verovatno, u raspravu sa Nemačkom ući sa blistavim idejama o „jačanju“ evrozone – poput socijalnog osiguranja na nivou EU. Pitam se šta oni misle, ko će to da plati?

Kada je reč o Nemcima, na poslednjem samitu su otvoreno flertovali sa „gregzitom“ – idejom da grčku prisile da napusti evrozonu. Povukli su se posle brojnih upozorenja, poput onog ministra inostranih poslova Luksemburga, kako bi takav potez bio „koban za ugled Nemačke i u EU i svetu“.

Umesto da reskira takav ishod, nemačka vlada je pristala na još jedan paket pomoći Grčkoj. Međutim, u stvarnosti, evro već truje stav Nemačke prema Evropi i stav Evrope prema Nemačkoj.

Čitava ova saga podseća nas na izreku velikog Nemca, Karla Marksa: „Istorija se ponavlja, prvo kao tragedija, a potom kao farsa“. Najnoviji dogovor Grčke oko duga uspeva da, istovremeno, bude i farsa i tragedija.

Prevela Jelena Milojković

Copyright The Financial Times Limited 2015

(c) 2015 The Financial Times Limited

Tekst objavljujemo u okviru saradnje Radio televizije Vojvodine i londonskog Financial Timesa

izvor: Radio Televizija Vojvodine

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. anamarija says:

    Eee...pa ovo je sve potpuno tocno sto je napisano !

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *