АМЕРИЧКИ МЕДИЈИ ПОБЕСНЕЛИ: Трамп и Путин нас вуку за нос, годинама имају овај тајни договор

AMERIČKI MEDIJI POBESNELI: Tramp i Putin nas vuku za nos, godinama imaju ovaj tajni dogovor

26 decembra 2018

Trampov odnos s Moskvom opterećivao je prvu godinu njegovog mandata, kada su ključni bivši pomoćnici bili pod SAD istragom, zbog navodne saradnje s Kremljom.

Uprkos ogromnom uticaju različitosti interesa predsednika Donalda Trampa i Vladimira Putina, mnogi skeptici razmišljaju o potencijalnoj zaveri ili alijansi između ove dvojice, koji se prepiru da Kremlj nije dobio mnogo za uzvrat zbog zalaganja da se pomogne da Tramp pobedi.

Dok je Tramp retorički bio mekan prema Putinu, i vodio kampanju protiv NATO-a, zbog akcija svoje administracije, kao što je lansiranje raketa u Siriju, davanje vojske Ukrajini i sankcije za ruske biznismene i organizacije, išao je direktno protiv interesa Kremlja, kažu skeptici. Bilo je neke istine u ovim navodima, iako je više agresivnih akcija prema Rusiji, od strane Kongresa i Trampove administracije.



Ali Trampova administracija napravila je dva velika koraka u liniji s ruskim interesima, koji bi mogli da isplate sav Putinov trud u svom mandatu.

Prvo i najvažnije, Tramp je objavio, iz vedra neba, da se SAD povlače iz Sirije. “Pobedili smo ID u Siriji, što je jedini razlog zašto smo bili tamo tokom ovog mandata”, rekao je Tramp na Tviteru. Zvaničnici su potvrdili da je u planu povlačenje trupa sa teritorije Sirije.

Analitičar Nik Paton Valp objašnjava da je ovo velika pobeda Putinovih interesa u ovom regionu.

“Bez SAD, Rusija je glavna vojna sila u posleratnoj Siriji. Kako god da poričete, Tramp ima neke sumnje o tome da uradi nešto da bi udovoljio Putinu”.

Izjava da je ID “pobeđen” u Siriji, ipak, je veoma optimistična. Martin Čulov, reporter Gardijana, objavšnjava: “Duga borba protiv islamske države izgleda dobro na mapi, ali i dalje je ubedljiva na bojnom polju”.

Teroristička grupa je izgubila više od 95% teritorije koju je zauzela 2014., a velikim haosom pretili su da unište granice regije koje su se branile tamo gde je sve počelo, na zemlji kraj Eufrata, granice Iraka i Sirije.

Kurdi uz podršku SAD vazduhoplovne vojske, borili su se sa sektremistima u gradovima i selima u sirijskoj najistočnijoj provinciji Deir ez Zor.

Ostalo je najmanje 2500 ID boraca, koji su preživeli borbu na istoku i zapadu. Kolosalne ruševine leže sa ove strane reke. Ali grupe imaju kapacitet da još naštete, naročito ako ih sada ne eliminišu.

U međuvremenu, Trampovi republikanski savetnici su ekstremno skeptični po pitanju njegove izjave.

“Povlačenje male američke sile iz Sirije bi bila velika greška, kao što je činio Obama”, rekla je senatorka Lindzi Grejem.

“Odluka da se povučemo iz Sirije doneta je uprkos vojnoj preporuci da se to ne čini. To je gruba greška”, kaže senator Marko Rubio.

Republikanska partija je često bila i suviše željna da rukovodi silom SAD vojske, a ima zapravo dobar razlog zašto se SAD povlači. Ali “pobeda” ID nije jedan od njih. Sumnjivo je da je predsednikov prvi izbor da se usprotivi svojoj partiji, kada su u pitanju interesi Putina.

Uprkos velikom ulogu ove odluke, CNBC novinarka Kristina Vilki prenosi da zvaničnici administracije odbijaju da odgovore na pitanja ko je odlučio o povlačenju iz Sirije. Ovo sugeriše da najverovatnije da je predsednik sam doneo odluku.

“Nikada nisam video sličnu odluku. Za sve, ovo je bio veliki šok”, rekao je senator Bob Korker.

Drugi koji su često kritikovali predsednika smatraju ovu odluku zbunjujućom.

“Zašto Tramp ovo radi? Ko to zna?”, napisao je komentator Maks But. “Budući da radi protiv volje savetnika, jasno je da ovo nije rezultat normalnog političkog pregleda procesa. Ovo je Trampova doktrina na delu: Tramp radi šta hoće. Moglo bi biti bazirano na tome šta je doručkovao ili je nešto zlokobnije u pitanju”.

Još jedan Trampov potez će najverovatnije značiti da će Putin biti zadovoljniji. Ministartsvo finansija objavilo je da uklanjaju sankcije, koje je doneo Kongres kako bi kaznio Ruse zbog mešanja u izbore.

Ovaj korak je donet jer je ruski oligarh Oleg Deripaska dao veliki deo svojih obveznica. Ipak, postoji ozbiljan razlog za brigu.

Prvo, Deripaska je imao veze s Trampovom kampanjom. Pronađeni su dokazi koji pokazuju da Trampova kampanja duguje novac Deripaski.

Brojne institucije, poput VTB banke, kupuju Deripaskine deonice u sankcionisanom poslu.

U komentaru na povlačenje sankcija, Mimi Roka, bivši federalni tužilac kaće: “ Na vidiku je usluga za uslugu.

Nije jasno da li je postojala eksplicitna zavera Trampa i Rusa u izborima 2016.  Ali jasno je da je Putin imao jaku želju da Tramp pobedi, delom jer mrzi Hilari Klinton i delom jer je mislio da će se Tramp povinovati njegovim interesima. Ovog Božića, jasno je da je Putin dobio tačno ono što je želeo.

(Webtribune)

KOMENTARI



7 komentara

  1. Slobodanka says:

    1. Poraz na koji se sada žale pojedini skeptici u američkim medijima nastao je još 30.09.2015.godine. Tada je počela Ruska vojna intervencija u Siriji u ovakvom formatu, a pre toga vlast sirijskog predsednika Bašar el Asada zvanično je zatražila pomoć Ruske Federacije za borbu protiv pobunjeničkih grupacija u Siriji koje ugrožavaju opstanak slobodne i sekularne Sirije. Dok na drugoj strani država SAD nema poziv vlasti Sirije, i naravno nema sporazum sa državom Sirijom da američke trupe budu prisutne u Siriji ni 1 dan, NI JEDAN JEDINI DAN. Takodje SAD nema ni odluku SB UN kojom bi pravdali svoju vojnu prisutnost u državi Siriji. Da je ISIS nastao u susednom Iraku u vreme značajne i duge američke prisutnosti i praktično u zoni američke odgovornosti to ovi navodni istraživači istine uopšte ne primećuju. Samo insistiraju da po osnovu pobede nad ISIS treba da i dalje ostanu prisutni u Siriji, a što pored njihovih snaga lako se rascveta ISIS o tome se ćuti jer to nije bitno za istinu. 2. Kako je pobedio Tramp na izborima? Presudna je bila predizborna kampanja i šta je on tada ponudio američkim biračima. Koliko je njegova ponuda bila privlačnija od ponude njegovih rivala i koliko je njegov izborni štab bio sposobniji da proceni šta sve treba ponuditi da bi se ostvarila izborna pobeda. Bitan je i novac za kampanju, ali ne toliko. Novac je mogao da bude obezbeđen i bez Deripaske, jednostavno tražili bi novac dok god ne obezbede dovoljnu svotu za kampanju.

  2. Deda Micko says:

    Ne bi me cudilo da jevrejski biznismen i bilioner Deripaska drzi u saci ne samo Trampa zbog dugova nego i Putina zbog neceg o cemu niko ne zna?

    • Slobodanka says:

      Ovo je bes divljih koji nisu oterali pitome. U Siriju su Amerikanci došli najpre podržavajući tajno arapsko proleće i naoružanu opoziciju, a zatim i direktno sa svojim trupama kobojagi sa jedinim ciljem da se bore protiv ISIS. Međutim njihova iskrena i sakrivena namera bila je da potpuno osvoje Siriju, da Sirija bude podeljena u nekoliko novih država, da tamo vladaju njima poslušne marionete. Naravno cilj je bio da istisnu i Rusiju iz tog dela sveta. Tako bi bila zatvorena jedna jedina ruska pomorska baza u Siriji i uopšte u inostranstvu i u Siriji postojale bi samo američke vojne baze i eventualno baze njihovih bliskih saveznika. Kada u tom velikom i izuzetno prljavom guranju u Siriji nisu uspeli onda jeste sasvim normalno da se osećaju poraženim. Samo neće priznati šta su oni hteli slično kao što npr. ne priznaju Međunarodni krivični sud i još kažu da neće dozvoliti da pred tim sudom vodi se istraga protiv Amerikanaca, a ni protiv Izraela i njihovih drugih saveznika, kažu da taj sud je mrtav, itd. Stvar je u tome što nekadašnji Nirnberški proces novi svetski poredak sada koristi kao model širom sveta kako kazniti samo njima neposlužne režime i vlade. Praktično jasno je da države koje žele da zaštite od rada Međunarodnog krivičnog suda ustvari snažno podržavaju novi i mračni svetski poredak. Zasad tužbe na tom sudu protiv Amerikanaca podnele su samo Avganistan i Palestina, ali ako taj sud nastavi sa radom koliko država bi moglo da podnese tužbe? Imam utisak da moguće je da iza ovog pisanja i celokupnog pravljenja jeftine sapunice od aktuelnog predsednika Trampa stoji bojazan onih Amerikanaca koji bi stvarno trebali da odgovaraju na nekom međunarodnom suđenju.

    • Slobodanka says:

      Sada izgleda nemoguće da će nekad Amerikanci, pripadnici najizuzetnije svetske nacije, odgovarati na nekom međunarodnom sudu. Ali sa slabljenjem američke dominacije u svetu i posebno sa unutrašnjim slabljenjem prezadužene Amerike, za 5-10 godina da li će Amerika biti ovoliko moćna? Da li će tada moći da štite kako oni kažu "američke patriote" od suđenja međunarodnog suda? Ili će tada Amerika itekako morati da prihvati činjenicu da taj sud postoji i prihvatiće saradnju sa tim sudom po cenu da na njemu odgovaraju i Amerikanci i neodgovorne američke vlade, a u interesu obezbeđivanja svog daljeg života kao države.

    • Miraš says:

      Ovde je reč o zaštiti strateških vojnih interesa Rusije. Ruska baza u Tartusu otvorena je 1977 za vreme postojanja SSSR kao punkt za materijalno-tehničku podršku, do skoro ta baza je više ličila na logistički centar nego na bazu, ali i takva bila je jedino uporište ruske Ratne mornarice u Sredozemnom moru i uopšte u inostranstvu. Pre odluke o baš ovakvoj ruskoj vojnoj intervenciji u Siriji na početku 2015 godine sirijski predsednik Bašar el Asad izjavio je da mu ne bi smetalo da Rusija pretvori logistički objekat u Tartusu u punopravnu vojnu bazu. U prethodnoj 2014 godini Ukrajina je napravila prozapadni Evromajdan i Rusija je na puno bezbolniji način preuzela strateški za nju značajan Krim. Ali da nije bilo ukrajinskog Evromajdana Rusija bi mogla ranije da se ukljuću u veću vojnu pomoć Siriji! SAD-istički scenario "Asad koji mora da ode" podrazumevao je da će na vlast u Damasku doći prozapadna marioneta-poslušnik te da bi Rusija brzo došla u situaciju da bude zatvorena i ta baza u Tartusu. Krajem 2017 godine Ruska Državna duma ratifikovala je sporazum o proširenju te baze, a sporazum će biti na snazi 49 godina i predviđena je mogućnost njegovog produžavanja na period od 25 godina. Konkretnim učešćem ruske vojske u ratnim operacijama u Siriji i potpisivanjem ovog sporazuma na tako dug rok Rusija je pokazala čvrst stav u pogledu opstanka i Sirije i njene pomorske baze u Tartusu. Inače u Tartusu je i glavni sirijski terminal za izvoz sirijske nafte pa sve ukupno kad se sagleda Amerikanci su tada krajem 2017 dobili jasnu poruku da nikad im neće biti dozvoljeno da osvoje (celu) Siriju.

  3. Miraš says:

    Za ovih godinu dana imali su vremena da razrade scenario osvajanja cele Sirije. Problem je u tome što aktuelni predsednik SAD napadom na baze Tartus ili Hmejmim automatski bi pokrenuo direktan rat protiv Rusije. Krajem septembra ove godine dobili su novu rusku potvrdu o nepokolobljivosti kada su ruski sistemi S-300 i ostala naj tehnika uneti u Siriju. Od tada Amerikanci su mogli da biraju izmedju: 1) da još dugo borave u Siriji i da budu nemoćni pred ovakvim rivalima ili 2) da napadnu snage SAA i da formalno budu poraženi i to od sirijske vojske pošto uneti PVO sistemi pripadaju sirijskoj vojsci. Ni jedno ni drugo rešenje nije srećno rešenje, tako da jeste inteligentnija odluka o povlačenju vojske. SAD i EU od 2014 godine primenjuju intenzivnu strategiju ekonomskog davljenja Rusije sa ciljem izazivanja nezadovoljstva i obojene revolucije u Moskvi poput one u Kijevu. To je za SAD, V.B. i EU puno bezbolniji način nego direktan rat protiv Rusije. Ali takav put je sporiji, a sada neke moćnike u SAD povodom najavljenog povlačenja američke vojske iz Sirije hvata panika dokle bi SAD mogla da ide sa svojim povlačenjem i popuštanjem. Svi vodeći politički krugovi u SAD su neprijatelji Rusije samo se razlikuju u tome kako to ostvariti. Dok se svađaju oko toga nastojeći da dokažu i pred narodom i pred vlasnicima Amerike čija koncepcija je bolja i efikasnija ujedno vode i borbu ko će dobiti vlast. ... Vijetnamski rat je trajao više od 19 godina od 01. novembra 1955 do 30. aprila 1975. Atentat na Džona Kenedija izvršen je u novembru 1963 i posle toga novi američki predsednik Lindon Džonson pokazao se veoma agresivnim u pogledu vodjenja vijetnamskog rata. U martu 1968 godine Robert Kenedi objavio je svoju predsedničku kandidaturu i tri meseca kasnije postizao je značajne rezultate. Baš tada isto je i na njega izvršen atentat sa smrtnim ishodom. Eh, dalji razvoj čovečanstva doneo je da sada postoje raznovrsnije i perfidnije tehnike likvidacije.

    • Milica says:

      Sirijski rat će uskoro ući u devetu godinu ratovanja, a i to je manje naspram vijetnamskih 20-tak. Od cele Sirije Rusija će morati napraviti doobro utvrđenu tvrdjavu. S ovima se ne može drugačije izaći na kraj.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *