АМЕРИКА ГУБИ КОНТРОЛУ У УКРАЈИНИ?!

АМЕРИКА ГУБИ КОНТРОЛУ У УКРАЈИНИ?!

5 јуна 2023

На почетку сукоба у Украјини, тамошњи председник Владимир Зеленски био је отворен за мировне преговоре. Предложени споразум могао би да оконча борбе пре него што су десетине хиљада Украјинаца изгубиле живот, а инфраструктура земље потпуно уништена.

Сједињене Америчке Државе су, ипак, притисле Украјину да настави да се бори, не због украјинских, већ због ширих америчких циљева, пише амерички „Либертаријански институт“.



Након што су шансе за почетак преговор а између Украјине и Русије коначно закопане, портпарол Стејт департмента Нед Прајс је рекао да је „ово рат који је на много начина већи од Русије, већи од Украјине“, инсистирајући да Украјинци морају да наставе да се боре и умиру за „кључне принципе“.

САД су добиле оно што су тражиле. Годину дана касније, пошто се ситуација не терену не развија онако како би Украјинци желели, Кијев је постао очајан и почео је да следи сопствене циљеве.

Иронично, то данас доводи до ескалације сукоба на начин који угрожава америчке интересе, наводи амерички портал.

Украјина сада покушава да заштити своје безбедносне интересе на начин који директно штети Сједињеним Државама, активно кршећи ограничења која им Вашингтон поставља.

Након више месеци попустљиве политике и неспособности Вашингтона да Кијеву каже „не“, Украјина је охрабрена да прекрши ограничења која су им постављена када је у питању коришћење америчког оружја.

Један од кључних циљева администрације председника Џозефа Бајдена је да помогне Украјини „колико год им буде било потребно да одбране свој суверенитет и територијални интегритет“. Тако гласи обећане Украјинцима.

Али други циљ америчког руководства је да избегне директан сукоб Русије и НАТО-а. То је Бајден обећао Американцима.

Недавни напади на територију Русије – не на Донбас, не на Крим, већ на међународно признату територију Русије – прети да прекрши Бајденово обећање Американцима и угрози америчку безбедност, наводи „Либертаријански институт“.

Украјина већ дуге обећава да „неће нападати руску територију оружјем које добијају са Запада“. Они су недавно поновили то обећање, тврдећи да ће британске ракете дугог домета „сторм шедоу“ бити коришћене „само на сувереној украјинској територији, а не у Русији“, а сличне поруке послали су и Американцима када је реч о потенцијалном слању авиона Ф-16.

Али Украјинци не држе много до својих обећања. У покушају да испуне своје циљеве – што је разумљиво, пошто је Вашингтон од њих тражио да их ставе у други план како би испунили америчке – прешли су црвене линије својих спонзора и употребили западно оружје за напад на руску територију.

Таква пркосна стратегија повећава опасност од потенцијалног увлачења НАТО-а у рат против Русије.

Два дрона су почетком маја оборена изнад Кремља, у ономе што Руси сматрају нападом на Русију и покушајем убиства њиховог председника Владимира Путина.

Украјинци су демантовали своје учешће у нападу, тврдећи да „Украјина води искључиво одбрамбени рат и не напада мете на територији Руске Федерације“. Зеленски је такође демантовао да Украјина стоји иза тих напада.

Али инсистирање Кијева да је испунио своје обећање и није напао територију Русије је неискрено. „Њујорк тајмс“ је пренео да америчке обавештајне службе верују да иза напада дроном стоје „једна од украјинских специјалних војних или обавештајних јединица“.

Напад на Кремљ није јединствен случај. Истог месеца, Украјинци су напали касарну и нафтну рафинерију на територији Русије, док су у децембру спровели два удара на ваздухопловну базу „Енгелс“.

Током напада на руску Белгородску област 23. маја, који се спроведен са украјинске територије, коришћена су чак и борбена возила за која се верује да су америчке производње.

Украјина је поново негирала своју умешаност у напад, за који је одговорност преузела група Дениса Никитина, познатог и као Денис Капустин. Његова група је почетком марта већ спровела сличан напад на Брјанску област.

Никитин је оспорио украјинске тврдње да нису умешани у нападе када је у марту за „Фајненшел тајмс“ изјавио да су украјинске власти одобриле његов напад.

„Да, наравно да је то било договорено“, рекао је он, „иначе се никада не би догодило“. Он је додао и „да није било координације (са украјинском војском), ми бисмо били потпуно уништени“.

Поједини украјински званичници су у приватним разговорима са западним новинарима потврдили да је постојала сарадња са нападачима на руску територију.

Вашингтон делује фрустрирано због губитка контроле над Кијевом. Критике на њихов рачун изрекли су начелник америчког генералштаба генерал Марк Мили, портпарол Савета за националну безбедност Џон Кирби, као и Стејт Департмент.

Напади на руску територију, ипак, нису престали ни након неколико америчких „пацки“.

На почетку сукоба Американци су игнорисали украјинске интересе и инсистирали на томе да би Украјинци требало да се боре и гину за америчке циљеве. Четрнаест месеци касније, Украјинци су ти који својим интересима угрожавају америчку безбедност.

САД су извесно изгубиле контролу над Кијевом, а Украјина данас спроводи политику која повећава ризик од конфронтације НАТО-а и Русије, закључује „Либертаријански институт“.

(РТ Балкан)

KOMENTARI



2 коментара

  1. Dejan says:

    Amerika je dužna tri put više nego cijela vrijedi! Njih može spasiti samo rat ogromnih razmjera naravno na tuđem tlu kao što rade decenijama!

  2. fra Penetricio Degenero says:

    Libert...instutut PODVALJUJE jer ništa ukrajina ne radi na svoju ruku, Rusija se gadja jer su im kauboji rekli a kubojima treba rat u Evropi zbog njihovog OPSTANKA, oni su pred kolapsom kao nacistička nemacka 1944.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u