АМЕРИКА ЈЕ НЕДАВНО ДОЖИВЕЛА ТРИ ВЕЛИКА ПОРАЗА: Откривен Бајденов план војне акције, НАПРАВИЋЕ КОБНУ ГРЕШКУ
26 марта 2021
Амерички стручњак Рафаел Ордуханијан именовао је главни и једини разлог зашто су Сједињене Државе током последњих пола века изгубиле три велика рата: у Вијетнаму, Ираку и Авганистану.
Стручњак је у коментару за ФАН објаснио да Америка није била спремна за савремене изазове.
Часопис „Нешнал ривју“ објавио је чланак о разлозима пораза Сједињених Држава у три рата. Новинари су амерички пораз описали са три фактора: слаба војна стратегија, поступцима политичара и расположењу јавности. Како напомињу аутори, Вашингтон је у ратове ушао под измишљеним изговором, што је довело до пораза.
Према Рафаелу Ордуханијану, разлога је много више од оних које су новинари навели. Штавише, један разлог следи из другог: неспособност политичког естаблишмента објашњава избор погрешне стратегије и прецењивање снага.
– Војни порази које је Америка претрпела настали су због чињенице да Сједињене Државе нису биле спремне за изазове са којима се суочавају крајем 20. и почетком 21. века – ово је промена биполарног света у униполарни, а сада на мултиполарни. Лоше процењивање ситуације доводи до чињенице да Америка сада, упркос материјално најмоћнијој војсци, није спремна за озбиљне војне сукобе – сматра он.
Стручњак је скренуо пажњу на то да Сједињене Државе настоје да укључе све своје савезнике у војну конфронтацију. То није само због потребе за консолидацијом, већ и због неспособности Америке да делује сама.
Ордукханијан је нагласио да су САД заглибљене у Ираку и Авганистану, губе конфронтацију са Русијом, Кинези, додуше, већ имају већу флоту и бољу опрему од Американаца. Штавише, Америка није у стању да порекне било какав сукоб са Ираном и почиње грозничаво трзати након било каквог помена Северне Кореје.
Американац је именовао два фактора који омогућавају Сједињеним Државама да остану на површини: контрола информационог простора и финансије. Ако се избаце ова два фактора, онда ће Сједињене Државе постати регионална земља.
– Економски, Америка је већ банкротирала у поређењу са Кином, а и у погледу оружја. Русија има нове врсте оружја. Према Американцима, требаће нам 15-20 година да нас сустигну. Остају само финансије и информације. Отуда и финансијске санкције, манипулације информационим простором, притисак на њихове савезнике у овој области – додао је експерт.
Саговорник ФАН-а нагласио је да Русија треба да смањи јаз у информационом простору и напусти доларску зону. Ово ће отрезнити Сједињене Државе, а затим ће се успоставити пуноправни и свеобухватни дијалог између земаља.
Међутим, Ордукханијан сумња да ће се то догодити под тренутном управом Џоа Бајдена. Он је сигуран да неуспеси Американце ништа нису научили.
– Можемо очекивати још једну војну авантуру. А, то може бити испуњено поделом у Сједињеним Државама. У њеној позадини кубанска ракетна криза чиниће нам се као цвеће. И то је застрашујуће. Бајден и његова администрација вероватно неће контролисати било шта у својој земљи – закључио је експерт.
(Ало)
KOMENTARI
9 коментара
Оставите одговор
НАЈЧИТАНИЈЕ ВЕСТИ
ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u
НАЈВИШЕ КОМЕНТАРА
M says:
Kako to autor misli da je USA izgubila rat-ove u Iraku i Afganistanu?!?Kad i sad odlučuje o svemu tamo,i kad ptice seru,iz zraka pogotovo!
Риста says:
Неколико пута сам писао да нам све што читамо о америчким поразима подмећу баш из Америке. Ево овог популаристе из Мерику, па сада гледајте шта вам раде. Уствари, нико и никад није чуо за неког Ордуханијана из Америке. Сада га извукли ит неког црева одназад. Прво, ратови које овај паметњаковић спомиње нису били ратови који се морају победити поробљавањем Србије, Кореје, Ирака, Авганистана и сличних држава. Довољно је било да их растуре, натерају на сарадњу и макар део усавезују са америком и тамо поставе своје војне базе. Ударили су са војском коју су вежбали, жртвовали и правили изузетно опасном појавом ако се нађе у некој држави. Значај људи, оружја и пара је био секундаран. То су све артикли који се расходују без неких већих последица. Последице су Јужна Кореја, амерички савезник и роб који лепо живи а Северна Кореја им није ни требала и нису хтели да се жртвују још и тамо. Повукли се из разрушене земље, изградили Јужну Кореју која је анас једна велика Америчка војна база уз Кину, Русију и Јапан. Јапан је такође једна држава једна америчка база. Инвестиције изгинулих америчких војника црнаца, белаца, мексиканаца и сличних се исплатиле вишеструко и превазилази све губитке који спрам тог успеха изгледају занемарљиви. Исти систем није прорадио у Вијетнаму, алу су после растурања Вијетнама, полако удаљили полуизлуделе Вијетнамце од Руса, Кинеза и осталих савезника и пажљиво их санкцијама и страхом од новог армагедона водили до позиције својих савезника. Данас је Вијетнам непријатељ Кине, савезник Америке и послушно куче које се све више везује за Америку. Вијетнамци и дан данас имају подоста развијен штокхолмски синдром. Дакле, оно што су изгубили, то су прихватили али оно што данас имају од Вијетнама немају ни ондашњи савезници Вијетнама Русија и Кина. Ирак - Боже, ко је тако наиван да каже да је Ирак победио, јер пошто је Америка изгубила, Ирак је победио??? Па нисмо ми сисали весло. Ирак је у распадном стању, натоварен војним базама Америке, нафту му једноставно извлаче преко Курда, помало се и Турци ту игурали јер пут нафте из Сирије и Ирака иде преко Турске, или преко америчких компанија које тамо запошљавају послушне ирачане да им товаре нафту уз пажљиви надзор америчких војника.
Риста says:
Авганистан практично више и не постоји.То је полигон за пробу америчких бомбио, оружја, за тренирање убијања на даљину и све најцрње што оружје може да уради.Нису Американци ставили своје заставе на Рахјстаге ни Немачке ни Кореје ни Авганистана ни Ирака ни Вијетнама, али се те заставе ипак вијоре данас у свим тим државама а поставили их баш ти исти Немци, Ирачани, Вијетнамци, Корејанци, Срби и Авганистанци. Свако на свој начин и сви ти народи моле Бога да их Америка не нападне поново или мало јаче. Србија је само микро копија Вијетнама и једна од малецких Америлких база а власт у Србији је типа Карзаји власти и клечи пред америчким амбасадорима. И сада дође неки натурализовани Американац и баци помиње свету да ужива у поразу Америке. Америка је остала у Кореји, остала у Авганистану, остала у Ираку и вратила се у Вијетнам савим довољно, остала је и у Србији, Немачкој, Јапану, Италији и где год је хтела. Али, ми сви смо добили рат против Америке? И сад треба да славимо заједно са америчким војницима који нам се смеју или нас напросто не фермају низашто у нашој рођеној земљи. Узимам за пример Србију, али још тежа ситуација је у остали држжавама које су победиле Америку. Ако овог анђела Рафаела није подметниула ЦИЈА да се иживљава над овим државама, онда је он неки самостални светски популиста који или нема појма ниочему, или се држи линије коју ЦИЈА негује већ по века. Ништа лепше него растурити једну државу, пола те државе претворити у своју војну базу и онда прогласити свој пораз. Народ ко народ. Он воли да чита да је правда победила и да је Америка погубила све те ратове. Не треба је јадну више кажњавати, смлавили смо је по свим ратиштима света и сада треба да јој милостиво опростимо и да се радујемо што су амери побегли "главом без обзира" из свих тих држава и са бојног поља, да се радујемо што су оставили само своје војне базе, што сваки њихов војник може слободно да гази наше пешаке јер има дипломатски статус и да славимо наше јуначке победе. Америка је држава чији политичари знају да оду чак и на поља Хирошиме и поклоне се Јапанским жртвама које су они побили. А јапанци онад кажеду нека их, кају се и умреће од кајања што су нас сатрли нуклеаркама. То им казна и пораз па нека сада имају базе по Јапану за утеху.
Milan says:
Ipak nisu pobedili na zadovoljavajući način, nisu ostvarili svoje ciljeve u planiranom roku. Vlada u Kabulu im je bliska ali je nestabilna, ne vlada celom teritorijom zemlje. Dok u Iraku, nakon toliko godina američke prisutnosti traže da se "plemenita" američka vojska povuče iz njihove zemlje. Vijetnamski rat je trajao blizu 20 godina i na kraju su morali da se povuku i to veoma brzo. U poredjenju sa Vijetnamskim ratom > u Avganistanu su prisutni već 19 vodina, a u Iraku od marta 2003 do danas to je punih 18 godina. Nakon toliko vremena "begstvo iz Sajgona" moguće je i iz Avganistana, i iz Iraka. Nema puno sličnosti, ali ova je interesantna i privlačna za oko posmatrača. Godine 1973 bila je primetna finansijska kriza u SAD, sledeće godine desila se afera Votergejt te predsednik Nikson odlazi sa vlasti, i početkom 1975 značajno se pogoršala situacija za marionetski Južni Vijetnam, a pomoć iz SAD je izostala. Uslova za slične potrese u svetskoj imperiji ima i danas!
Gagi says:
Risto.... Ovo si lepo analizirao, u duhu objektivnosti i istine. Svih ovih meseci i godina, otkako komentarisem na ovom portalu, moja osnovna sumnja i pitanje je bilo, jer mi tu nesto nije jasno: kako smo mi to (po izjavama zasluznih junaka) pobedili NATO. Pohapsise nam ceo politicki i vojni vrh, oterase ih u kazamate kao poslednje kriminalce, razrusise nam kompletnu ekonomiju bivse drzave i opljackase je. Uletese nam na trziste i pootimase sve izvore vode i resurse za koje su bili zainteresovani. Nijedan "nas politicar" nije smeo da bekne ako mu to nije dozvoljeno iz "prijateljskih" ambasada. Potom slusamo gnusne lazi kako smo mi pobedili NATO, doduse ne vojno nego moralno, to nas ubedjuju i pricaju oni koji su se upravo vratili iz tih zlocinackih kazamata. Posle svega ovoga, covek se zapita, ko je ovde poludeo ili skrenuo. Nekako, svi ovi koji su "moralno" pobedili, danas slavodobitno i pobednicki zive, sa svim pocastima ovog drustva. Narod nekako gubitnicki zivi jer on nije pobedio, on je pretrpeo ogromnu stetu u ljudskim gubitcima, infrastrukturi i svakoj drugoj zivotnoj sferi. Potom se vratim tvojoj analizi i najzad ukapiram da je zapravo svugde isto gde ova vojna alijansa nije pobedila. Sve te drzave koje su moralni pobednici ustvari nisu vise nezavisne drzave, danas sve te drzave upravo vode i o njima "brinu" ovi dokazani "moralni" heroji i pobednici. Isto kao kod nas. Doduse, nama je malo lakse jer smo mi Srbi navikli i prihvatili da nas vode ovi "nasi" pobednici koji su nas odavno razvlastili od Srpske drzave. Ustvari, nije mnogo ni vazno da li je ovo nasa drzava ili kolonija, bitno je da se lepo zivi i da imamo mogucnost da svakodnevno gledamo nase heroje sa kojima mozemo da se dicimo i na koje mozemo da se ugledamo.
Miraš says:
Ne budi ironičan. Ne može da nam bude dobro jer imali smo rat u ratu, a zatim je usledio rat u miru koji i sada traje. Dokle? Da smo gubitnici u pravom krvavom ratu potpisali bi sporazum o miru koji bi podrazumevao i našu kapitulaciju. To je takozvani sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa, jer da je potpisan on bi priznao sve uspehe agresora SAD i NATO. Veliki problem je što mi u miru prihvatamo ekonomsku kapitulaciju počev od 05 oktobra do danas.
Miraš says:
Ne samo da bi takav Sporazum priznao uspehe agresora, nego i opravdao bi nelegitimnu vojnu agresiju SAD i NATO. Sporazum ipak nije potpisan, Kosovo* stoji tako kako stoji, a za ovih 6 godina postigli smo nekakvo poboljšanje zaposlenosti. Bitno je i ovo> Svetska finansijska kriza (globalna finansijska kriza) počela je u SAD 2007 godine da bi se proširila na ceo svet 2008 godine i kao (kobojagi) zatvorena je 2009 godine. Ali ta finansijska kriza nije na pravilan način zatvorena, samo je prividno obustavljena, što znači da će se obnoviti. Samo je pitanje vremena kada će se to desiti. Šta se zapravo desilo pre objavljivanja takozvane pandemije? Podaci sa berzi su ukazivali na mogući početak nove krize savremenog kapitalizma. Takozvana pandemija samo je to prikrila i prikočila. Ali tokom 2020 godine u SAD štampane su enormne količine novca, na sličan način kao i 2008 godine. Kao i 2008, tako i 2020 nije primenjen odgovarajući lek. Da li su pljačke po novonastalim kolonijama, pominuli ste samo pljačku u Srbiji, ali bilo ih je i u drugim državama sveta, da li su one trebale da obezbede oporavak velikog bolesnika? Najverovatnije da, ali usporen je i plan njihovog ratnog osvajanja sveta. Popljačkane države Irak, Sirija, Libija, sigurno ne mogu zatvoriti veliku finansijsku rupu, a dalje osvajanje sveta je prikočeno. Dakle tek ćemo "uživati" u novim globalnim krizama. Veliko je pitanje kako će se tada držati strani poslodavci u zemlji Srbiji, da li će neki ili mnogi od njih zatvoriti firme i otići iz naše zemlje? Neki ili mnogi, ta razlika je veoma bitna.
Miraš says:
Svetska finansijska kriza nepravilno je zatvorena 2009 godine i iste te godine EU je proglasila zemlje Istočnog partnerstva. Veoma zanimljivo podudaranje. Da li su Ukrajina, Belorusija, Moldavija, Gruzija, Jermenija i Azerbejdžan za ovih 6 godina postale neokolonije? Ukrajina sigurno jeste, Moldavija koja je toliko mala da je ne vredi pominjati, a od nje nisu puno veće ni Jermenija, Gruzija i Azerbejdžan. Svih 6 zemalja su blizu Rusije. Da li je u planu EU o istočnom partnerstvu nešto neobjavljeno, da li je Rusija sedma zemlja "istočnog partnerstva"? Posebno imajući u vidu velika prirodna bogatstva koje Rusija ima? Rusiju kad bi pretvorili u "istočnog partnera" to bi bio značajno veći dobitak za proždrljivog bolesnika, nego kad su 2014 godine preuzeli Ukrajinu? Da bi takvog "partnera" preuzeli dovoljno je da sklone Putina i da postave poslušnog Zelenskog-2 ili Huanitu-2 na čelo Rusije. Nova velika pljačka mogla bi da krene, na osnovu koje veliki bolesnik bi još neko vreme poživeo. Osim toga postigli bi da i druge zemlje sveta koje su meta nemaju kud nego da se predaju.
Gagi says:
Miras... "Veliki problem je što mi u miru prihvatamo ekonomsku kapitulaciju počev od 05 oktobra do danas". Upravo o tome je Rista pisao u gornjem komentaru, procitaj ga pazljivo.