АМЕРИКА ЈЕ СКОВАЛА ПАКЛЕНИ ПЛАН за Србију!

AMERIKA JE SKOVALA PAKLENI PLAN za Srbiju!

19 juna 2017

Pitanje uticaja Rusije na Zapadnom Balkanu, a posebno u Srbiji, ozbiljno je zabrinulo Vašington i Brisel, pa je tako u istom danu u Stejt departmentu ozbiljno razmatrao položaj Ruskog humanitarnog centra u Nišu, a Evropski parlament je u Rezoluciji o Srbiji ukazao na bojazan o zajedničkih vojnih vežbi srpske i ruske vojske i pozvao Beograd na usklađivanje spoljne politike sa stavovima EU.

Činjenica da se Ruskim humanitarnim centrom SAD bave na najvišem političkom nivou, ali i preporukama Evropskog parlamenta, govori da su SAD odlučile da fokus pažnje vrate na ovaj region.

Razlozi za brigu

S druge strane, Brisel već neko vreme razmatra kako da ekonomski pomogne Zapadnom Balkanu da prevaziđe period do pridruživanja EU. Nije teško pogoditi da iza toga stoji namera da se spreči širenje ruskog uticaja, čemu bi pogodovale eventualne dalje tenzije u regionu.

Ovom doprinosi razvoj situacije u regionu nakon ulaska Crne Gore u NATO, nestabilnost u Makedoniji koja preti da se prelije na ceo region, stituaciji u BiH, kao i na Kosovu koje tek treba da formira novu vladu.

Ruski humanitarni centar je u sredu bio jedna od glavnih tema Pododbora za evropsku i regionalnu bezbednosnu saradnju u američkom Senatu. Navedeno je da je za SAD od vitalnog značaja da Srbija ide ka EU.

– Brine me takozvani humanitarni centar, ne zbog onoga što je sada, nego zbog onoga što bi mogao da postane. Pogotovo ako Srbija ispuni ono što je Rusija tražila: specijalni status i imunitet za rusko osoblje. Ne verujemo da Rusija ima dobre namere da pomogne Balkanu da ide ka EU. Važno je, i to uverenje delimo sa Vladom Srbije, da Srbija ima potpunu kontrolu nad svojom teritorijom i svega što je na njoj. Ako dozvoli Rusiji da oformi centar za špijunažu, izgubiće kontrolu nad delom svoje teritorije – rekao je visoki zvaničnik Stejt departmenta zadužen za Evropu i Evroaziju Hojt Brajan Ji.

Identičan stav ponovio je američki ambasador u Srbiji Kajl Skot navodeći da „ima dobrih razloga za zabrinutost“ zbog Ruskog humanitarnog centra.

– Ne znam tačno šta oni rade, nikada nisam posetio taj centar, ali mislim da ima dobrih razloga za zabrinutost – rekao je Skot.

Na pitanje da li je reč o špijunskom centru, on je kazao da je to pitanje za Vladu Srbije.

– To je pitanje za njih, šta misle da oni (Rusi) zapravo rade u tom centru – naglasio je američki ambasador.

Sve veći jaz

Uprkos najavama predsednika SAD Donalda Trampa da će doći do relaksacije odnosa između Srbije i Rusije, to se do danas nije desilo. Naprotiv, oni se i dalje kreću u negativnom tonu, kaže za „Blic“ predsednica Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović.

– U SAD postoji snažna antiruska kampanja, negativan trend je svuda prisutan, i sve strane posmatraju šta se dešava, i SAD i EU i Rusija, a pritisci su sa svih strana – kaže Joksimović.

Kako je istaka, prilikom aprilske posete senatora Džona Mekejna Srbiji, on se zahvalio tadašnjem premijeru, a danas predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću na tome što odoleva pritiscima Rusije.

– Verujem da je tada bilo reči i o Humanitarnom centru u Nišu i davanju diplomatskog statusa Rusima – kaže ona.

Joksimović ističe da su glavna „žarišta“ interesovanja SAD daleko od Zapadnog Balkana, ali i da su važan igrač, što se videlo na primeru krize u Makedoniji, koja je rešena tek dolaskom Hojt Jia u ovu zemlju.

– Uticaj i Rusa i Amerikanaca postoji svuda, i to nije ništa ni novo ni čudno. Ali, na Zapadnom Balkanu imamo odsustvo značajnijih pomaka u smislu boljeg života, odakle se stvara prostor za druge igrače na političkoj sceni i drugačiju retoriku – kaže ona.

Kako ističe, veruje da će razgovora između Srbije i SAD biti iza zatvorenih vrata, i o Ruskom centru, i o drugim stvarima, ali ono što je za sada primetno jeste da sve to ne remeti poziciju vojne neutralnosti Srbije.

NATO umesto EU

Razlog za povećanu pozornost Amerike na područje Balkana mogao bi da bude taj što stvari u regionu ne idu u onom pravcu u kome se očekivalo i što su se evrointegracije otegle u nedogled, smatra Srećko Đukić iz Foruma za međunarodne odnose.

Pošto članstva nema, kaže on, SAD pokušavaju da zamene teze, pa nude NATO umesto EU, a to nije primarni interes nijedne od ovih zemalja.

– U suštini, ne vidim ništa posebno od ruskog uticaja na Balkanu. Tamo gde je mogao da bude, poput Južnog toka, toga nema, jer su ga SAD „potopile“, a sa druge strane nema ništa ni od američkog gasa – kaže on.

Kako navodi, možda su neke američke analite pokazale da je ruska „meka sila“ daje veći efekat od američke dok je Ruski humanitarni centar u Nišu, po njegovom viđenju, samo zamena teza i mazanje očiju.

– Čak i da jeste vojna baza, treba samo prebrojati koliko ih Amerika ima u zemljama u okruženju. Srbija je okružena „morem zemalja članica EU i okeanom članica NATO“, pa se onda pitam kako će taj neki ruski vojni avion da sleti u tu bazu u Nišu – kaže Đukić.

Po njegovom mišljenju, glavni razlog za ovakvo ponašanje SAD je to što želi čvršće da se pozicionira na Balkanu, i to zbog Rusije, Turske, Crnog mora i Bliskog istoka.

Ono što bi od Srbije moglo da se traži jeste i da uvede sankcije Rusiji.

– Naravno, šteta bi bila na Srbiji, a to niko ne bi kompenzovao – ističe Đukić.

Ruski centar u Nišu kost u grlu AmeraRuski humanitarni centar je u sredu bio jedna od glavnih tema Pododbora za evropsku i regionalnu bezbednosnu saradnju u američkom Senatu. Navedeno je da je za SAD od vitalnog značaja da Srbija ide ka EU.

Visoki zvaničnik Stejt departmenta zadužen za Evropu i Evroaziju Hojt Brajan Ji Brine kaže da Vašington brine humanitarni centar u Nišu, ne zbog onoga što je sada, nego zbog onoga što bi mogao da postane. Pogotovo ako Srbija ispuni ono što je Rusija tražila: specijalni status i imunitet za rusko osoblje.

– Ne verujemo da Rusija ima dobre namere da pomogne Balkanu da ide ka EU. Važno je, i to uverenje delimo sa Vladom Srbije, da Srbija ima potpunu kontrolu nad svojom teritorijom i svega što je na njoj. Ako dozvoli Rusiji da oformi centar za špijunažu, izgubiće kontrolu nad delom svoje teritorije – rekao je Hojt Ji.

Srbija okružena zamljama NATO

Ruski humanitarni centar u Nišu je samo zamena teza i mazanje očiju. Čak i da jeste vojna baza, treba samo prebrojati koliko ih Amerika ima u zemljama u okruženju. Srbija je okružena „morem zemalja članica EU i okeanom članica NATO“, pa se onda pitam kako će taj neki ruski vojni avion da sleti u tu bazu u Nišu, kaže Srećko Đukić iz Foruma za međunarodne odnose.

Razgovori iza zatvorenih vrata

Razgovori između Srbije i SAD biće iza zatvorenih vrata, i o Ruskom centru, i o drugim stvarima, ali ono što je za sada primetno jeste da sve to ne remeti poziciju vojne neutralnosti Srbije, smatra predsednica Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović.

(Mediji)

 

KOMENTARI



6 komentara

  1. Za Srbiju says:

    Na sve će ova Madona da pristane i još više da dokaže lojalnost. Kakav narod, takva vlast.

  2. goran says:

    Srbija ce opet poslednja morati u NATO, dok Srbi shvate, prodje voz. A Rusi, pomazu nam, pomazu. Komendija.

  3. Dragan says:

    Srbija je davno prodana a Vučić ju je definitivno uništio. Zato je i skinuo Nikolića jer mu je smetao u izdajničkom poslu sa amerima i njemcima.

    • Miraš says:

      Dragane. Tako je. Umesto dvojca Nikolić-Vučić sad ćemo imati puno brži dvojac Vučić-Brnabić za put u sunovrat.

  4. Miodrag says:

    Američko političko licemerje prema Srbiji,je prešlo sve moguće granice bezobrazluka,drskosti i podmuklsti. Najviše bi nam pomogli ako bi nas jednom za uvek ostavili na miru.Njihovo "dusebriznistvo" prema nama je latentna opasnost za naš elementarni opstanak. Ne treba se igrati sa ruskim prijateljstvom i strpljenjem.To nas može mnogo koštati.Uzmimo se u pamet na vreme.Posle može biti i previše kasno.

  5. Miško says:

    Savetovala je Dačićevu vladu, a sada je zamenila unuka ustaše: Ko je Marija Pejčinović Burić, nova ministarka spoljnih poslova Hrvatske? Radila kod DAČIĆA, odake je DAČIĆ i Vučić? Poreko? Buduća ministarka spoljnih i evropskih poslova Hrvatske Marija Pejčinović Burić, koja će na toj poziciji zameniti Davora Ivu Štira, koji je podneo ostavku, radila je kao državna sekretarka u tom ministrstvu od 2000. godine. Inače, Pejčinović Burić je od 2013. godine kao vođa projekta PLAC savetovala Kancelariju za evropske integracije Vlade Srbije u vreme kada je premijer Srbije bio Ivica Dačić. U hrvatsku diplomatiju ulazi 2000. imenovanjem za pomoćnicu ministra u Ministarstvu evropskih integracija koje su tada vodili prvo Ivan Jakovčić pa Neven Mimica. Godine 2005. postala je državna sekretarka u Ministarstvu spoljnih i evropskih poslova, koje tada vodi Kolinda Grabar-Kitarović, gde se zadržava do 2008. Istovremeno je bila i članica pregovaračke grupe za pregovore sa EU u poglavljima 30 o spoljnim odnosima, 31 o spoljnoj, bezbednosnoj i odbrambenoj politici, 34 o institucijama i 35 – ostalo. Na izborima 2008. kao članica HDZ-a izborila je mandat u Saboru i vodi izaslanstva u Zajedničkom parlamentarnom odboru Hrvatska-EU, zatim saborsko izaslanstvo u Parlamentarnoj skupštini NATO-a, ali je i članica Odbora za evropske integracije, Spoljnopolitičkog odbora i Nacionalnog odbora za praćenje pregovora s EU.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *