Amerika je u BiH tajno podržavala muslimane, a javno se zalagala za kompromis

Amerika je u BiH tajno podržavala muslimane, a javno se zalagala za kompromis

28 septembra 2013

Madeleine-AlbrightAdministracija predsednika Bila Klintona je tokom pregovora o Vens-Ovenovom planu za BiH podržavala Bošnjake i ohrabrivala ih da ne prihvataju dokumente koji su značajno na njihovu štetu, proističe iz tajnih dokumenata CIA koji su sad dostupni javnosti.

Naime, u više dokumenata je manje ili više implicitno stavljeno do znanja da će SAD podržati prijedloge predsednika Alije Izetbegovića, a pritiskati Srbe na kompromis. Ali, istovremeno SAD nisu bile spremne da za njih vojno intervenišu, iako su implicitno davale obećanja da će se vojno angažovati.

Na primer, na sastanku američkih zvaničnika u Vašingtonu od 25. avgusta 1993. zaključeno je da će SAD prihvatiti sve „razumne predloge Bošnjaka“.

„Zvanično, mi ćemo načelno izražavati zabrinutost i ohrabrivati fleksibilnost, ali Izetbegoviću ćemo potvrditi našu spremnost da kroz NATO i UN implementiramo i nametnemo sporazum“, navodi se u dokumentu.

Na sastanku od 4. februara 1993. godine SAD su ozbiljno razmatrale opcije da se direktno stave na stranu Bošnjaka, ali je napomenuto da su se „Evropljani žalili da se SAD otvoreno stavljaju na stranu muslimana“, zbog čega se ramišljalo o dve blaže opcije, od kojih je opcija B da se mape modifikuju u nešto što SAD moralno i praktično mogu prihvatiti, i opcija C da se primijeni jednak pritisak na sve strane.

„Sekretar Voren Kristofer je bio za opciju B, poredeći je sa bliskoistočnim mirovnim procesom koji su ostvarile SAD, ali je napomenuo da vojnu silu treba primeniti tek nakon što plan propadne“, navedeno je u dokumentu.

Četiri dana kasnije predloženo je da SAD pokažu da podržavaju zajedničke napore UN-a i NATO-a, ali da u stvari podržavaju Bošnjake.

„SAD javno moraju da pokažu da podržavaju UN i NATO napore. Ali, mi ćemo nastaviti podržavati principe londonske konferencije, u kojoj odbijamo prihvatiti osvajanje kroz etničko čišćenje. Snažno ćemo zastupati dogovor koji je bolji za muslimane“, stoji u dokumentu, dok je na sastanku od 10. marta predloženo da delegacija SAD ode u BiH da bi „pritisnula Srbe, a ohrabrila muslimane“.

Na sastanku 2. februara je, takođe, napomenuto da bi u Vens-Ovenovom procesu SAD trebalo da uzmu promuslimansku poziciju.

„Imamo sjajnu priliku da se založimo za koaliciju kojom bi dominirali muslimani. Na kreativan način, mi bismo se identifikovali s muslimanskim svetom“, navodi se u dokumentu. Dva dana kasnije istaknuto je da „treba raditi s muslimanima na mapi, promeniti izgled mape, mapu ‘prodati’ Evropljanima i nametnuti sprovođenje sporazuma“.

Na više sastanaka je napominjano da Bošnjaci prihvataju Vens-Ovenov proces samo zato jer se nadaju da će SAD vojno intervenisati.

„Vens i Oven tvrde da Bosanci ostaju pri sporazumu jer se nadaju da ćemo mi (SAD) intervenisati“, stoji u dokumentu od 5. februara 1993.

Na nekoliko sastanaka, kao na primer na sastanku od 1. marta 1993, razmatra se opcija da li da se Izetbegoviću jasno kaže da „ne očekuje konjicu“ (američku intervenciju u njegovu korist).

Iz dokumenata je vidljivo da su SAD smatrale da su Bošnjaci žrtve kojima treba pomoći i da su hteli da se dopadnu muslimanskim zemljama. Ali, svi dokumenti pokazuju da nisu bili spremni da se za njih vojno angažuju. Isticali su da su upozorili Evropljane da preuranjeno priznanje Slovenije i Hrvatske vodi BiH u rat, te implicitno sugerisali da nije u redu da SAD žrtvuju svoje vojnike za greške Evropljana. Isto tako, Amerikance je frustriralo što Evropljani nisu bili spremni da šalju svoje vojnike u direktnu vojnu intervenciju, očekujući da SAD predvode koaliciju. Zanimljiv je komentar Kristofera, koji odražava generalno osećanje o Evropljanima, u dokumentu od 30. oktobra 1996: „Miloševiću su u Evropi sve vreme davali više podršku nego nama.“

Kao što smo pisali u petak, na prvom sastanku Klintonove administracije je jasno rečeno da je Klinton u kampanji obećao zalaganje za uvođenje zone zabrane leta, energičniji pristup dostavljanju humanitarne pomoći i razmatranje opcije ukidanja embarga na oružje BiH, implicirajući da Klinton nije ni obećao vojnu akciju. Uvođenje zone zabrane leta nije pomoglo Bošnjacima, s obzirom na to da su Srbi zauzeli 74 odsto teritorije, a ostatak nisu hteli, iako su imali vojne kapacitete da to urade. Na primer, u dokumentu od 23. aprila 1993. ističe se da Srbi nemaju namjeru da zauzimaju Sarajevo jer nisu željeli da ulaze u ulične borbe. Što se tiče Klintonovog obećanja o humanitarnoj pomoći, to svakako nije moglo uticati na situaciju na frontu. Embargo na oružje je ukinut u junu 1996. godine, što je bilo kasno za pomoć Bošnjacima u ratu, ali na vreme za Klintonovu predsedničku kampanju u novembru te godine.

Medlin Olbrajt, ambasador SAD u UN-u, je u dokumentu od 28. oktobra 1996. priznala da SAD nisu bile iskrene u podršci Bošnjacima.

„U nekim prilikama mi je bilo odvratno kako smo ozbiljno najavljivali da će biti bombardovanja, a kad je trebalo da se desi, ispalo je da su to ćorci“, rekla je ona.

Ništa o srpskim žrtvama, Srebrenici i Markalama

U dokumentima CIA nema ništa o stradanju Srba, kao ni o Srebrenici i Markalama, rekao je Milivoje Ivanišević, direktor Instituta za istraživanje srpskih stradanja u 20. veku.

On je naveo da u arhivu UN-a postoje dokumenti o ratu u BiH, koji sadrže i istinu o stradanju Srba u BiH, ali da za objavljivanje tih dokumenata treba da prođe još 15 do 20 godina. Ivanišević je rekao da je poznato da je jedan službenik UN-a, verovatno Tunišanin, koji je radio u arhivu UN-a, na brojeve stradalih muslimana dodavao po jednu ili dve nule.

„Te cifre i dalje stoje u arhivu UN-a i niko ih ne ispravlja“, rekao je Ivanišević.

(Nezavisne novine)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *