Америка је због долара спремна да започне Трећи светски рат!

Amerika je zbog dolara spremna da započne Treći svetski rat!

21 maja 2015

Dollar 1324534564Piše: Valentin Katasonov, profesor Moskovskog državnog instituta za međunarodne odnose

Dolar formalno sada ima dobru poziciju. Udeo američkog dolara u operacijama na deviznom tržištu iznosi oko 87%, dok je udeo evra znatno manji.

Problem je u tome što SAD kao svetski lider u oblasti finansija više nisu lider u oblasti realne ekonomije. Udeo SAD u svetskom BDP iznosi oko 20%. Kinezi su već prestigli Amerikance po obimu BDP, a pri tom u operacijama na deviznom tržištu juan učestvuje nešto malo više od 2%.

Disproporcija bila je primetna već krajem XIX – početkom XX veka. Prema obimu industrijske i poljoprivredne proizvodnje, tada su SAD dospele na prvo mesto i potisnule Veliku Britaniju. Ali, funta sterlinga ostala je, kao i ranije, svetska valuta i da bi je svrgnuli s prestola i na njega postavili dolar svetski bankari su priredili dva svetska rata.

Nije isključeno da će vlasnicima štamparske mašine Sistema federalnih rezervi SAD radi očuvanja dominantnog položaja „zelenog“ biti potreban i treći…

Akcionari Sistema federalnih rezervi imaju nekoliko razloga za otpočinjanje rata.

Više nema racionalnih ekonomskih stimulansa za dobijanje američke valute. Broj dolarskih novčanica koje izlaze iz štamparske mašine višetruko premašuje sve što stvara ekonomija SAD. Njihove zlatne rezerve pokrivaju samo deo procenta ukupne mase „zelenih“.

Takva „roba“ može se plasirati samo na jedan način – silom i glavno pokriće dolara postale su Oružane snage SAD. Libijski lider Moamer Gadafi ubijen je samo zbog toga što je u obračunima za naftu prešao sa dolara na evro i planirao da pređe na zlatni dinar. SAD se uopšte nisu okomile na Iran zbog nuklearnog programa, već zbog odustajanja od korišćenja dolara.

Vlasnicima štamparske mašine potrebne su operacije za destabilizaciju situacije u različitim delovima svetai radi učvršćivanja kursa dolara. Kada se i u Evropi i u Aziji odvijaju ratna dejstva onda se, bez obzira na ekonomsku degradaciju, Severna Amerika pretvara u veštačko „ostrvo stabilnosti“.

Novac iz čitavog sveta „juri“ u SAD povećavajući kurs dolara. Skup dolar obezbeđuje Sjedinjenim Državama jeftin uvoz i omogućava da po čitavom svetu jeftino kupuju prirodne resurse, preduzeća, nekretnine. Na kraju, veliki rat pomoći će SAD da reši sopstvene ekonomske probleme od kojih je jedan od najakutnijih – sve veći državni dug.

U avgustu 2014. taj dug je iznosio 107% BDP. Dok je u SAD punim kapacitetom radila štamparska mašina i kamatne stope bile niske, njegovo servisiranje nije stvaralo teškoće. Međutim, emisija dolara se smanjuje, stope će rasti, a troškovi za servisiranje državnog duga mogu dostići polovinu budžeta te zemlje.

U takvoj situaciji, vladajući krugovi SAD mogu se prisetiti istorije.

Uoči Prvog svetskog rata Amerika je imala gigantski spoljni dug. Međutim, posle rata SAD su postale najveći kreditor, a posle Drugog svetskog rata skoncentrisale su 70% svetskih rezervi zlata.

Pobedom u trećem svetskom ratu SAD takođe mogu da se oslobode dugova: jednostavno iz svog bilansa otpišu kredite zemalja koje odrede da su krive zbog otpočinjanja rata. Štaviše, Amerika može okrivljene da „oglobi“ reparacijama i kontribucijama. Postoje i drugi načini za anuliranje dugova, na primer, emitovanje novih dolara i obavezivanje vlasnika starih da dokažu njihovo legalno poreklo.

Postoji još jedna varijanta: pošto likvidiraju finansijska tržišta – Amerikanci mogu devalvirati dolar i svu njegovu masu pustiti na tržišta robe. Nastaće hiperinflacija, dolari će se pretvoriti u otpad koji će ostati u Kini, Japanu i kod drugih kreditora SAD, a oni će emitovati novu valutu, na primer „amero“ (njegovo uvođenje razmatra se već nekoliko godina).

Ne treba zaboraviti da između akcionara SFR nema uzajamne saglasnosti. Tu se bore dva moćna klana – Rokfeleri i Rotšildi, od kojih su prvi naftni magnati, upravo ona partija rata koja želi na sve načine da očuva dominaciju dolara. Nasleđe drugih je – zlato. Oni su izgubili deo svojih pozicija tokom 1970-ih godina kada je nafta povezana sa dolarom i žele da se revanširaju.

Rotšildi žele da vrate zlatni standard i da juan postane „zlatan“. Ali, njima bi sasvim odgovarala i varijanta multivalutnih zona koje su postojale do Drugog svetskog rata. Kao jedinica za razmenu između zona najverovatnije bi se koristilo zlato.

(za Fakti.org prevela Ksenija Trajković)

KOMENTARI



2 komentara

  1. srpski na srpskom says:

    šta je tu novo?

  2. marko says:

    Sta je tu novo ja mislim da je novo da ce ameri udariti biloskim oruzjem i teoristima na one delove sveta gde je sirovina znaci kavkaz iran delove i venecueala

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *