АМЕРИКА НА ИВИЦИ РАТА: Све већи јаз између црнаца и белаца!

AMERIKA NA IVICI RATA: Sve veći jaz između crnaca i belaca!

10 jula 2016

black-vs-police 45Pet mrtvih i sedam ranjenih policajaca, dva ranjena civila. To je krvavi bilans zasede koju je u Dalasu postavio tamnoputi ekstremista Majka Džonson, kasnije ubijen tako što je policija na njega poslala robota-bombu. Taj 25-godišnjak bio je šest godina rezervista američke vojske i jednom bio u misiji u Avganistanu, a podaci sa njegove stranice na Fejsbuku ukazuju na simpatije za nekoliko radikalnih crnih pokreta.

Napad se odigrao tokom mirnog protesta zbog nastavka policijske brutalnosti prema tamnoputim građanima – prethodnih dana je policija ubila po jednog crnog mladića u Luizijani i Minesoti. Napad u Dalasu najveći je udar na američke policijske snage još od terorističkih napada iz septembra 2001. Predsednik Barak Obama ranije će završiti svoju posetu Evropi gde učestvuje na samitu NATO.

Duboke podele: Američko društvo na raskršću

„Ovaj napad će verovatno dublje podeliti američko društvo“, piše konzervativni Frankfurter algemajne cajtung.

„Sada i belci imaju razlog da se plaše rasistički motivisanog nasilja. To što je počinilac rekao da je hteo da ubija bele ljude, pre svega bele policajce, ima potencijal da dodatno zatruje odnose između grupa stanovništva. Među policajcima, ali i konzervativcima, već duže vreme kruži shvatanje da se nedela pojedinih policajaca nepravedno pripisuju kolektivu. Oni tvrde da postoji prava mržnja prema snagama bezbednosti. S druge strane, mnogi Afroamerikanci neće posle užasa iz Dalas zaboraviti na slučajeve neopravdanog i smrtonosnog nasilja protiv mladih crnih muškaraca.“

Berliner cajtung piše: „Upravo oni koji bi u jednom demokratskom društvu trebalo da se pobrinu za bezbednost, da štite živote građana i garantuju njihova prava, postali su za mnoge Amerikance pretnja ili se barem tako percipiraju. S pravom se plaše posebno crnci, ali i Latinosi i druge manjine. Strah od belaca, strah od policajaca. Black lives matter – crni životi su važni, tako glasi slogan novog pokreta za građanska prava. To je u principu banalni poklič. Gorko saznanje našeg vremena je da ljudi s tim zahtevom moraju na ulice, možda i da poginu, i to u jednoj zemlji koja za sebe tvrdi da je zemlja slobode.“

Medveđa usluga

No protestima protiv policijske brutalnosti je ubica iz Dalasa učinio medveđu uslugu, piše Flensburger tageblat:

„Umesto da se vodi neophodna diskusija o policijskom nasilju u SAD, sada se priča o žrtvama u uniformama. Zajednički imenilac novih dešavanja je lak pristup oružju. Kako jedan policajac ne može znati da li je neka osoba naoružana, njegov prst je lakši na obaraču nego u drugim zemljama gde su zakoni o posedovanju oružja oštriji.“

Bečki dnevnik Standard opisuje kako institucije obično reaguju kada policija usmrti nekog crnog mladića:

„Nakon protesta slede umirujuće reči političara i obećanje da će sve biti ispitano. Ako policajac koji je pucao – a to je često slučaj – bude oslobođen, onda nastaju nove demonstracije koje se završavaju uz nova obećanja, recimo time da će se okončati dominacija belaca u izvršnim organima mesta sa crnačkom većinom. Pa tako do sledećeg leša“, navodi list i dodaje:

„Ali sada je došao rez. Bez obzira koji su motivi napada u Dalasu, ovo je slom, hm, crno-bele slike prema kojoj je počinilac uvek beli policajac, a žrtva uvek Afroamerikanac.“

Autor komentara se pribojava daljeg zaoštravanja, ali i vidi malu nadu da se slomi vrzino kolo nasilja jer su sada obe strane iskusile kako je biti žrtva. „Istina, to je majušna nada, ali ipak: Donald Tramp se do sada nije uključio u pisanje mrzilačkih komentara po internetu. Umesto toga izjavio je saučešće – porodicama belih i crnih žrtava.“

Kako je sjedinjenost pala u zapećak

Manhajmer morgen daje širu sliku:

„Sjedinjene Američke Države sve su manje dostojne svog imena. Sjedinjenost je pala u zapećak, pukotina kroz američko društvo sve je šira, jaz između belaca i crnaca sve dublji. Iskustvo decenijskog izopštavanja i nasilja raspalilo je brutalno kontra-nasilje koje se demonstrira baš sada kada se američko društvo rastače između siromašnih i bogatih kao i između Demokrata i Republikanaca.

Kada Barak Obama kao prvi crni predsednik SAD sledeće godine napusti funkciju, položaj Afroamerikanaca biće percipiran kao lošiji nego pre Obaminog mandata. Zgasla je nada koju je 2009. probudila prva Obamina izborna pobeda.“

(Blic)

KOMENTARI



5 komentara

  1. oko says:

    amerika ima pravo da brani svoj suverenitet i drzavu od neradnika koji nece da rade koriste drzavu crnci su emigranti dosli u ameriku ko i svi ostali radi i neboj se gladi niko te ne dira amerika velika demokratska zemlja svih grdana

    • Batina says:

      Tebi nesto jeste, nesto jako lose. Idi kid psihijatra cim mognes.

  2. Neca says:

    Jeste,emigrirali su u okovima i izlezavali se na plantazama pamuka pid neznim milovanjem bkorbaca

  3. Vidoje Marjanović says:

    Ovih dana može se ponovo preko TV-kanala pogledati tužan i strašan film pod nazivom "Kunta Kinte". Snimljen je u produkciji iz Južne Afrike. To je jeziva istina o anglosaksonskoj trgovini crnim robovima i njihovom neljudskom zlostavljanju u nametnutoj novoj "domovini" Americi. Zlostavljanje crnih ljudi u Americi nikad nije prestalo i vrši se i danas. Jednostavno, to je organska osobina tzv. anglosaksonaca: zlostavljanje ljudi drugih rasa i genocid nad drugim ljudima i nacijama u svim mogućim oblicima: nad narodima domorocima u Severnoj Americi (koje su oni prozvali nekakvim indijancima), nad narodima u svim zemljama od kojih su oni napravili kolonije, nad Vijetnamcima koje su hteli zatreti hemijskim otrovima, nad svim narodima sa kojima su vodili preko 200 ratova tokom istorije, sa narodima u čijim su državama organizovali tzv. obojene revolucije, nad svim nacijama kojima nasilno uvode GMO-tehnologiju, prodaju vakcine i lekove, prisilno potpisuju ugovore o zaštiti od klimatske katastrofe itd... Nad Srbima koje su bombardovali "sirotinjskim" uranijumom i na čiji su teret srušili državu SFRJ, članicu OUN, prisiljavaju ih da prihvate članstvo u EU i u NATO-paktu i teraju ih da postanu neprijatelji sa Rusima kao duhovnom i genetskom braćom i istorijskim prijateljima... Mislim da je ovo prilika da se nešto više kaže o suštini anglosaksonaca: --- CRTICA O ANGLOSAKSONCIMA U Velikoj Britaniji desio se tzv. „bregzit“ – ona je na referendumu donela odluku o isključivanju iz EU. Da li će njihov primer slediti i ostale članice EU? Atlantistička elita je uverena da neće, jer „ono što je dozvoljeno Britaniji nije ostalima“. (Stara latinska poslovica: „Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu!“) U Londonskom Sitiju skoncentrisano je 117 od 500 velikih svetskih korporacija.“Ostrvski klub ima 4.000 oligarha i oni kontrolišu finansije država u sastavu tzv. Zajednice nacija, najveće na svetu: zauzima 24% kopna, na kojem živi 30% stanovnika Zemlje. Šef organizacije je kraljica Elizabeta druga. Novi izazovi uslovili su promenu politike Anglosaksonske korporacije: SAD su zvanično odbile da vežu vrednost dolara za zlato; čak je i Švajcarska morala pristati na pritisak Vašngtona da će otkrivati bankarske tajne stranih klijenata; Anglosaksonci koriste ekonomski pritisak na EU, ubacuju im migrante sa Bliskog istoka i iz Severne Afrike; manipuliše se cenama nafte... Anglosaksonska korporacija je srce političke i ekonomske moći Anglosaksonaca. Anglosaksonci predstavljaju političku elitu V. Britanije i SAD, ali i drugih anglosaksonskih država pod suverenitetom Ujedinjenog kraljevstva: Kanade, Australije i Novog Zelanda. Danas su se stvari promenile jer je anglosaksonsko nametanje hegemonije celoj planeti izmaklo kontroli zbog naglog podizanja Rusije, Kine i Indije. Zbog toga Anglosaksonci svom silom sada udaraju na EU, i ekonomski (sporazum TTIP), psihološki, kadrovski, duhovno – vode pravi rat protiv velikih evropskih kultura. U tom ratu se nameće anglosaksonski protestantizam, koji izaziva krizu evropske civilizacije. Portal `politforums.net` naziva anglosaksonsku politiku piratskom i ona se u naučnoj literaturi klasifikuje kao vođenje politke koja podrazumeva transformaciju političkog sistema oponenta, a on je po pokoravanju dužan da prihvati političke norme i standarde anglosaksonske civilizacije, uz obaveznu pljačku oponenta. Kakav je nacionalni karakter Anglosaksonaca? Anglosaksonci, prema ocenama ruskih psihologa i sociologa, nosioci su licemerja, rasizma i tzv. izuzetnosti. Amerikanci smatraju da su čistiji Anglosaksonci i od onih iz V. Britanije, skloni su moralizatorskim idejama i religioznom fanatizmu, a političku borbu pretvaraju, po pravilu, u krstaške pohode (osvajanja). Veruju da su posebna rasa, karakterno različita od drugih, i da imau poseban biološki potencijal. Težak karakter Anglosaksonaca ogleda se u sledećem: - imali su i imaju brojne probleme u izgradnji odnosa sa drugim narodima, koje su posmatrali kao niža bića (na Novom Zelandu i u Australiji skoro su istrebili urođenike; u Americi su sveli Indijance na simboličan broj po rezervatima; crnce su prisilno dovodoili iz Afrike kao robovsku radnu snagu i prema njima se i danas ponašaju rasistički); - oni su pokretači kolonijalizma, osvajanja sveta i zlostavljanja stanovništva kolonijalizovanih država; - oni su lideri u trgovini narkoticima, oružjem, ljudima i ljudskim organima; - oni su izumeli koncentracione logore, koje je Hitler samo usavršio; - oni su svojevremeno u kavezima držali crnce i tretirali ih kao divlje zveri; - oni su vršili bombardovanje civila u Drugom svetskom ratu (Drezden, Beograd i drugi gradovi u Srbiji); - nuklearno su bombardovali Hirošimu i Nagasaki u Japanu; - pokušali su istrebljenje Vijetnamaca i vodili su hemijski rat protiv njih; - organizuju prevrate u tergetiranim državama putem obojenih revolucija i izvoza demokratije (Srbija, Ukrajina, Libija, Gruzija, Irak, Egipat); - za oko dva veka pokrenule su i vodile preko 220 ratova u svetu; - stvorile su Hitlera kao vođu nemačkog nacizma i pomagale ga tokom Drugog svetskog rata, a kada su Rusi već počeli da dobijaju rat, uključili su se u rat radi osvajanja teritorija i odbrane Evrope od ruske okupacije; - srušile su SFRJ i izvršile strašan zločin protiv mira i prvi put su bombardovale Srbiju i Republiku Srbsku minicijom sa osiromašenim uranijumom; - donele su posebnu strategiju za uništavanje pravoslavlja i pravoslavnih naroda, prvo Rusa, a zatim i Srba kao `malih Rusa`; - pretvorile su NATO-pakt u ofanzivnu ratnu mašineriju kojom opkoljavaju Rusiju sa namerom konačnog uništavanja i zauzimanja ruske zemlje, a naročito Sibira; - oni su tvorci doktrine eugenike o smanjenju svetske populacije na zlatnu milijardu (u toj funkciji su HARP-sistem, GMO-tehnologija i zaprašivanje iz aviona – kemtrejlsi, izazivanje pandemija i trovanje lekovima); - oni su tvorci ekonomsko-finansijskog porobljavanja sveta u sistemu neoliberalnog kapitalizma (MMF i Svetska banka u početnoj fazi ugovornog porobljavanja, a ako oponent ne prihvati njihove misije, onda se organizuju sankcije i ratovi protiv oponenata); - poznati teoretičar Hantington razvio je teoriju o neprestanom ratu civilizacija u svetu; - SAD i V. Britanija imaju sporazum o tome da sarađuju kada treba u borbi protiv ostatka sveta; - poznato je da su oni u posebnom savezu sa cionistima i da imaju plan uvođenja tzv. novog svetskog poretka i uspostavljanja svetske vlade... „Pred nama je jedinstveni put: mi smo obavezni da istrajavamo na našim idejama u ime zajedničke rase.“ (Džordž Barton Adams, američki istoričar) Artur Balfur, koji je definisao politiku V. Britanije krajem 19. i početkom 20. v. predvideo je da će svet biti podeljen između nekoliko velikih „rasnih država“ (Anglosaksonci, Sloveni, Nemci, Latini, Azijati, islamski narodi i narodi Južne Amerike). Zbog toga su anglosaksonski socijaldarvinisti izvršili analizu rasa suparnika. Sociolog Stjuart Anderson je tvrdio da je to podstaklo ambicije Anglosaksonaca da imaju pravo da vladaju svetom. To istraživanje je ugrađeno u vaspitni i obrazovni sistem SAD i V. Britanije koji je zatrovan idejama rasnog darvinizma i pseudoistorijskim teorijama o posebnosti Anglosaksonaca. Ovim putem su oni jednoglasno došli do zaključka da glavna opasnost za anglosaksonsku dominaciju potiče od „slovenske rase“ i Rusa kao njene avangarde. „Gore od svađe sa Anglosaksoncima može biti samo jedno – prijateljstvo s njima!“ (Aleksej Edrhina, ruski geopolitičar) Priredio: Vidoje Marjanović (Izvor: „Pečat“ 419/2016)

  4. longin says:

    I vreme je da počne rat između bjelaca i crnaca!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *