АМЕРИКА НИЈЕ СВЕСНА ШТА СЕ ДЕШАВА: Шок који су доживели у Венецуели показао је…

AMERIKA NIJE SVESNA ŠTA SE DEŠAVA: Šok koji su doživeli u Venecueli pokazao je…

6 aprila 2019

Venecuelanska vlada 27. marta primila je prvi kineski teretni avion s važnom pomoći latinoameričkoj zemlji. Zbog strateške saradnje dveju zemalja, Kina je isporučila 65 tona lekova Venecueli, a to je samo jedna od mnogih dostava, tvrde funkcioneri u Karakasu. Međutim, puno važniji od same humanitarne pomoći, barem u ovom trenutku, je dolazak kineskih vojnih savetnika u Venecuelu, zemlju koja je od 2010. do 2014. iz Kine uvezla oružja u vrednosti 349 miliona dolara i od 2005. od Pekinga, po povoljnim uslovima, dobila oko 65 milijardi dolara kredita.

Dolazak kineskih vojnika u Venecuelu je nesumnjivo važan događaj u svetskoj politici. Za razliku od Rusije, koja ima istoriju projekcije sile u inostranstvu, ovo je za Kinu izuzetno redak potez. Iako su kineski vitalni interesi u pitanju u ratovima protiv terorističkih grupa u Avganistanu i Siriji, Kina se suzdržala od priznanja da tamo ima svoje trupe, iako je bilo dokaza o ulasku kineskih specijalnih postrojenja u Avganistan i kineskom vojnom prisustvu u Siriji.



U izveštajima se navodi da je na ostrvu Margarita u Karipskom moru, blizu obale Venecuele, 28. marta stiglo 120 kineskih vojnika “kako bi pružili humanitarnu i vojnu pomoć vladinim snagama”. Nakon što su isporučili pomoć, kineske trupe su očito premeštene u venecuelanski vojni objekat. Dok je dostava pomoći bila jedna od mnogih planiranih misija, prema vladinim funkcionerima, dolazak kineskih vojnika je potcenjen od strane međunarodne štampe.

Međutim, dolazak kineskih vojnih stručnjaka je logičan potez, pre svega zbog količine kineskog oružja u upotrebi u Bolivarskim nacionalnim oružanim snagama (FANB).

Kao što smo rekli, prema Međunarodnom institutu za istraživanje mira u Stokholmu, Venecuela je između 2010. i 2014. uvezla kinesko oružje u vrednosti od 349 miliona. U početku je to bila manje sofisticirana oprema kao što su radari i avioni za obuku, oklopna vozila i rezervni delovi. Potom su 2017. stigli tenkovi,municija, uniforme i pešačka oprema, kao i rezervni delovi i oprema za servisiranje delova ruske proizvodnje.

Nedelju dana ranije, je oko 100 ruskih vojnika u Venecueli raspoređeno kako bi instalirali objekat za obuku pilota vojnih helikoptera, ali detalji o kineskoj misiji nisu objavljeni. Jasno je da svedočimo bliskoj koordinaciji između Moskve i Pekinga o spoljnopolitičkim pitanjima i prilično je razumljivo da se postupci dveju zemalja sinhronizuju. Rusija i Kina su uložile mnogo u Venecuelu, a druga je daleko nadmašila prvu.

“U deceniji koja se završila 2016. godine, Kina je pozajmila Venecueli oko 62 milijarde dolara, od kojih je većinu Karakas mogao da vrati naftom. Moskva je poslednjih godina Venecueli dala 17 milijardi dolara zajmova i investicija, a u decembru su dve vlade potpisale novi sporazum na osnovu kog će Rusija uložiti 6 milijardi dolara u venecuelansku naftu i zlato. Kina i Rusija su dva glavna zajmodavca Venecuele i glavne ekonomske sile koje drže Madurovu vladu na površini”, nedavno piše američki LA Times, koji napominju da je Venecuela tako redovno izbegavala bankrot i bila solventna.

Zanimljivo je napomenuti da je izveštaj LA Timesa napravio razliku između Kine i Rusije, koje imaju različite stavove prema finansijskim obavezama Venecuele. Američki list kineski pristup naziva “pragmatičnijim”, dok je ruski “više ideološki”.

Dok Peking za investicije pokušava da dobije sirovine, jeftinu naftu i još mnogo toga, Moskva veći interes pripisuje “širenju vojne prisutnosti i uspostavljanju mostobrana u Americi, na maloj udaljenosti od Sjedinjenih Država”.

Rusija je ulaganjima i demonstracijom vojne zaštite Venecuele oduvek pokazivala snagu u američkom susedstvu. Prema nekim zapadnim analitičarima Kremlj pokušava da oponaša spoljnu politiku Sjedinjenih Država i NATO pakta koji ulaze u sferu uticaja Moskve.

Zaista, osuda Moskve američkog uplitanja u Venecueli je bila znatno jača od kineske, čime žele da prisile razne aktere na pregovore i rešavanje krize dijalogom.

Mnogi američki analitičari pretpostavili su da bi Kina mogla čak da izgubi poverenje u predsednika Nikolasa Madura i zadrža nizak profil odbrane suvereniteta Venecuele i da će se više usresrediti na kredite koje je dala Čavezu i Maduru. Mnogi su verovali da će Peking čak pristati i na sporazume o pozajmicama ispod stola.

U vreme tog navodnog kolebanja je Huan Gvaido, samoproglašeni predsednik zemlje, poručio Pekingu i Moskvi “kako ne moraju da strahuju za svoja ulaganja i da će im sve biti vraćeno kada on dođe na vlast”.

Ali, sve ove teške hipoteze su pale u vodu dolaskom kineskih vojnika na ostrvo Margarita, poznato i kao turističko odredište za jedrenje na dasci i kajtbording.

Jedan od razloga bi, prema kineskoj proceni, mogao biti da bi, čak i ako se napetosti u Venecueli povećaju, a nesigurnost zbog paralelne vlasti potraje, uskoro mogla nastati kritična situacija s izbegličkim problemom koji će uzrokovati nestabilnost i nezadovoljstvo u susednim zemljama, što Kini ne treba, jer može da ugrozi dobru ekonomsku saradnju s Brazilom i drugim zemljama Latinske Amerike.

Iako nema znakova da Vašington popušta pritisak u želji za smenom vlade u Karakasu, istovremeno postoji unutrašnja ravnoteža ili ravnoteža u kojoj nijedna strana nema odlučujuću prednost. U toku je rat iscrpljivanja koji može završiti samo ako jedna od dve strane izgubi strpljenje i posegne za silom, što se trenutno čini malo verovatnim.

Prema ruskim stručnjacima, na američkoj strani i među američkim saveznicima postoji više skrivenih sukoba. Čak iako neki od Sjedinjenih Država očekuju brzu i žestoku akciju, činjenica je da niko od njih ne želi da traži vojnu intervenciju za svrgavanje Madurove vlade u Venecueli. Čini se da čak i Vašington strahuje da bi se bilo kakva vojna intervencija mogla pokazati kontraproduktivnom i da može imati haotične rezultate. Što je za SAD još gore, direktni oružani napad na zemlju može ujediniti narod Venecuele protiv Sjedinjenih Država i izazvati žestok otpor činu agresije među ostalim zemljama Latinske Amerike.

Ipak, dolazak ruskog vojnog osoblja u Venecuelu je “izazvao histeričnu reakciju u Vašingtonu”. Ovim rečima je rusko ministarstvo spoljnih poslova 30. marta odgovorilo na oštru izjavu savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona, koji je kritikovao Kremlj “da raspoređuje vojne resurse u Venecueli, ili drugde u Zapadnoj hemisferi, s ciljem uspostavljanja ili širenja vojnih operacija”.

Bolton je upozorio Moskvu: “Takve provokativne radnje smatraćemo direktnom pretnjom međunarodnom miru i bezbednosti u regiji”.

Međutim, rusko ministarstvo spoljnih poslova je odbilo Boltonovo upozorenje navodeći da se poluostrvo Čukotka geografski nalazi u Rusiji, ali je i on deo Zapadne hemisfere.

“Moskva nema nameru da uspostavi ili proširi vojne operacije u Venecueli”, saopštilo je rusko ministarstvo i dodalo da “svaki američki pokušaj da zastraši Rusiju sankcijama zbog legitimne saradnje s Venecuelom izgleda apsurdan”.

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije je primetilo da su “propali svi američki planovi za brzu smenu vlade u Karakasu”.

Uveren u vlastiti uspeh, Vašington je razočarao one u Latinskoj Americi i zapadnoj Evropi koji su požurili da priznaju varalicu Gvaida, kog ljudi nisu izabrali ni na kakvim izborima, a tvrdi da je na čelu Venecuele. Preduzevši ovaj korak, Vašington je sam sebi oduzeo bilo kakav prostor za diplomatski manevar.

Osim toga, Moskva je saopštila “kako je predložila da će učiniti sve što je u njenoj moći za promovisaje nacionalnog dijaloga u Venecueli”. Međutim, Moskva je takođe indirektno poručila da je svaka ideja o uspostavljanju vojne baze u Venecueli, blizu obale Severne Amerike, daleko od njenih namera.

Jasno je da je čvrst, ali razborit ruski stav ohrabrio Kinu da preuzme aktivnu ulogu u krizi Venecueli. Nepotrebno je reći da će Rusija i susedna Kuba pozdraviti ovu promenu kineskog kursa.

Ako je ruska i kubanska prisutnost u Venecueli već bila dovoljno ozbiljna za Trampovu administraciju, dolazak kineskih vojnika biće gorka pilula koju će morati da proguta, posebno ako se uzme u obzir ogromno učestvovanje Kine u većini ekonomija Latinske Amerike. Ovo je jasan znak i da se Kina pridružuje Rusiji kako bi joj pomogla da očuva svoje i zajedničke vitalne interese u Venecueli.

Zasigurno su Moskva i Peking primili k znanju nedavnu izjavu predsednika Trampa, da namerava da razgovara s ruskim i kineskim kolegama o Venecueli, što znači da čelnik Bele kuće više ne razmišlja o bilo kakvoj vojnoj intervenciji, bez obzira na retoriku američkih funkcionera. Bez sumnje je raspoređivanje Kineza u Venecueli ujedno i prekretnica u krizi zemlje. Na vrlo važnom nivou je Kina potvrdila spremnost i sposobnost da spasi Madurovu opkoljenu vladu. Peking nije samo naglasio da je zainteresovan za njega, već i da je globalni uticaj Kine u porastu. Naravno, Kina se pridružila Rusiji i čvrsto odbacuje “Monroevu doktrinu”. Stoga se na više načina izlazak Kine iz njenih granica može smatrati prekretnicom u svetskoj politici.

(logicno.com)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *