AMERIKA U PROBLEMU – Latinska Amerika sve bliža Rusiji

AMERIKA U PROBLEMU – Latinska Amerika sve bliža Rusiji

16 maja 2014

CFK_6„Velika Britanija podržava pravo na samoopredeljenje na Malvinima i na osnovu izjašnjavanja tamošnjeg malobrojnog stanovništva, putem referenduma, održava okupaciju ovih ostrva koja pripadaju Argentini. Sličnu logiku primenjuje na Kosovo, i priznaje ga kao nezavisnu državu. Ali sasvim različit kriterijum ima kada je u pitanju pripajanje Krima Rusiji na osnovu rezultata referenduma. Pravo na samoopredeljenje za Veliku Britaniju prestaje da važi na Krimu, ali i dalje je neprikosnoveno i na Kosovu i na Malvinima”, kaže za „Politiku” profesorka Silvija Alvares Tovar, dekan argentinskog univerziteta u Baija Blanki.

Ona je kao gost Sektora za Latinsku Ameriku i Karibe na Univerzitetu Megatrend održala veoma originalno predavanje o pogledima Argentine i Latinske Amerike na današnji svet, što je bio i povod za intervju.

Retko se čuju obrazloženja država koje su odlučile da ostanu neutralne u aktuelnom sukobu oko Ukrajine. Argentina i Srbija imaju sličan stav. Argentina je bila uzdržana kada se na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija izglasavala rezolucija o stanju u Ukrajini. Kako to objašnjavate?

Onako kako Argentina brani svoj teritorijalni integritet u vezi sa Malvinima tako se postavlja i prema Kosovu, dakle podržava teritorijalni integritet Srbije i ne priznaje takozvanu državu Kosovo. Bili smo uzdržani kada se u UN izglasavala rezolucija koja osuđuje pripajanje Krima Rusiji baš zato što želimo da ukažemo na dvostruke aršine velikih sila. Sa jedne strane, tu je logika koja u prvi plan stavlja principe, pravila i formu, ono što bi od svog osnivanja trebalo da zagovaraju i UN. Sa druge strane, u praksi odbacuju taj kriterijum i na potpuno obrnut način u skladu sa trenutnim interesima tumače međunarodno pravo. Baš onako kako je rekao Putin: „Kad može Kosovo, može i Krim.”

Kakve posledice će u Latinskoj Americi imati događaji u Ukrajini? Kako bi izgledao novi hladni rat, o kome sa mnogo govori?

Daj bože da se vreme hladnog rata nikada ne ponovi, jer je Latinska Amerika kroz njega prošla sa katastrofalnim posledicama. U gotovo svim zemljama smenjivale su se demokratske vlasti sa vojnim diktaturama. Na to su uticali interesi velikih sila. SAD su mnogo bliže geografski, pa je i pritisak sa severa bio neuporedivo veći.

Amerika je malo ostavila na miru južni deo kontinenta i okrenula se istoku. Da li je i to uticalo na osamostaljivanje Latinske Amerike?

Nadamo se da će taj predah potrajati. U toku je izgradnja našeg samostalnog projekta. Istorijski gledano, naša integracija je tek otpočela. Merkosur (ekonomsko-politički savez) osnovan je pre nešto više od 20 godina. Latinska Amerika postaje sve povezanija u sve širim krugovima.

Da li je moguća neutralnost u međunarodnim odnosima i kome bi se privoleli Latinoamerikanci u slučaju novog hladnog rata?

Prirodno je što smo se najviše odupirali onome ko je vršio najveće pritiske. Negodovanje zbog tih pritisaka SAD i dalje je izraženo. Mi pokušavamo, i u tome smo uspešni, da izgradimo tesne ekonomske i druge veze sa zemljama kao što su Kina, Rusija, Iran, Sirija… Mislim da bismo u slučaju novog hladna rata bili bliži Rusiji nego SAD. Svaka država se rukovodi interesima svoga društva, ali u međunarodnim odnosima, kako je neko rekao, vlada anarhija. To znači da će uvek da prevlada nacionalni interes. Principi u međunarodnim odnosima uvek se prilagođavaju nacionalnim interesima, bilo da su u pitanju velike sile bilo male.

Realnost je danas sasvim drukčija?

Hladni rat vodio se između dve ideologije i dva potpuno različita ekonomska koncepta. Kapitalizam je bio suprotstavljen komunizmu, a totalitarizam demokratskom konceptu. Danas svet nije podeljen na dva antagonistička pola. Novi hladni rat bio bi povezan sa istorijskim revizionizmom Rusije, a ne sa suprotstavljenim ideologijama. Realizam je jedna od dominantnih teorija u međunarodnim odnosima.

Govorite i o negativnim posledicama globalizacije?

Sa nestankom suprotstavljenih ideologija došlo je do neutralizacije politike. Gotovo je nemoguć bilo kakav projekat države ili društva koji odskače od globalnog trenda.

Kako vidite procese na Kubi?

Latinoamerikanci podržavaju danas Kubu, ne samo zato što smo pred pritiscima počeli čvršće da gradimo solidarnost već i zbog toga što je Kuba danas živi simbol hladnog rata. Simbol dugog odupiranja i otpora Sjedinjenim Državama.

(evroazija.info)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *