АМЕРИКА ЗАХТЕВА ОД ЕУ да се придружи санкцијама против КИНЕ

AMERIKA ZAHTEVA OD EU da se pridruži sankcijama protiv KINE

31 maja 2024

IZBORI u SAD su još dosta daleko, a čak se i najsmeliji politikolozi plaše da daju direktna i nedvosmislena predviđanja u vezi sa njihovim rezultatima.

Vašington je, međutim, i bez dodatnog unutrašnjeg zaoštravanja, već na korak od pokretanja globalnog rata.



Američka ministarka finansija, Dženet Jelen, doletela je na ekonomski forum u Frankfurt i „uhvatila bika za rogove“. Zatražila je da se Evropska unija pridruži predstojećem antikineskom paketu sankcija SAD i da ograniči uvoz kineskih tehnologija. Posebno, da uvede zabranu uvoza kineskih električnih automobila.

Veran svom holivudskom stilu, Vašington zabranu objašnjava golom tvrdnjom da su kineski električni automobili opasni po životnu sredinu.

Bajdenov tim besramno i namerno laže.

Problem nije ekološki, već u tome što kineska auto industrija čeličnim čizmama gazi američke konkurente, preplavljujući tržište SAD svojim vozilima.

U epicentru su – akumulatori. Najnapredniji i sa najboljim pokazateljima su litijum-jonski. Upravo oni, teški samo pola tone, ugrađeni su u sva savremena električna vozila. A od 2022. godine, najveći proizvođač litijum-jonskih, olovno-kiselinskih i nikl-metal-hidridnih baterija je Kina, koja drži 56 odsto globalnog tržišta.

Kineske su četiri od deset najvećih svetskih specijalizovanih fabrika akumulatora. One su ih 2022. godine proizvele u vrednosti 50 milijardi dolara.

Predviđa se da će tržište akumulatora do 2027. godine porasti na 136 milijardi, rastući po godišnjoj stopi od sedam odsto, a nema sumnje da će udeo Kine rasti istom brzinom.

Drugo mesto na tom tržištu dele Južna Koreja i Japan, a SAD su tek treće.

Američke kompanije QuantumScape, A123 Systems, Enovix, SES AI i Amprius Tech zajedno drže samo osam odsto globalne proizvodnje, ali na svakom ćošku obećavaju da će od proizvodnje akumulatora do 2033. zarađivati najmanje 78 milijardi godišnje.

Do 2007. godine, kupovna moć jednog kineskog domaćinstva premašila je 1.500 dolara, nadmašivši kupovnu moć prosečnog američkog domaćinstva.

Otad je Peking počeo da uraganskim tempom povećava svoj izvoz i do 2019. godine postao je treći trgovinski partner Sjedinjenih Država, drugi nakon Kanade i Meksika. U vreme Trampove zvanične objave trgovinskog rata Kini, disproporcija u međusobnoj trgovini postsla je kolosalna i uopšte nije išla u korist Amerike.

Ukupna trgovina između SAD i Kine dostigla je 683 milijarde dolara, od čega je 120 milijardi bio izvoz Sjedinjenih Država u Kinu, a 563 milijarde – kineski izvoz u SAD.

Kinezi su samo od izvoza proizvoda elektronike i mašinstva u SAD zaradili duplo više nego što sav američki izvoz na njihovo tržište.

(Fakti)

KOMENTARI



2 komentara

  1. michael pan says:

    Ja ove budaletine ...

  2. milorad5 says:

    kinezi bi trebali da zaustave trgovanje u USA potpuno,za manje od mesec dana od USA bi ostala ekonomska ruina...nije mi jasna drskost sa kojom nastupaju amerikanci ali to im neće pomoći sigurno...osima toga američki trgovinski deficit je već toliko opasno visok inflacija je u predsoblju panike a dug im se nagomilao do himalaja,i postoji ozbiljna opasnost da za svoju robu nećete dobiti pare ili u boljem slučaju dobićete mnogo manje nego što ste mislili pogotovo na dugoročne otplate preko kreditnih linija...ako kinezi zaustave trgovinu sa USA pod bilo kojim izgovorom,ne mora sankcije daim uvode ,poseldice po kinu će biti manji ekonomski rast ove god.ili stagnacija,ali posle slomaameričke ekkonomije oni će imati dovoljno ribe i dovoljno klijenata i preuzeće kompletno tržište i time nadoknaditi gubitke,plus imaće nevidjenu FINANSIJSKU ekspanziju,juan će postati konvertibilan i postaće veoma zastupljena valuta u trgovini,možda i svih 30% prometa,i sve su to kolosalnoi dobitci rasturanja američkog D.jer očigčledno je da nema druge sa njima da dogovor ili slobodna konkurencija kako god okrenete nisu mogući sa njima...EU će se složiti sa "sankcijama" ne zato što žele nego zato što i ne mogu više da uvoze iz kine jer nema para,tržište se skuplja potrošnja pada a domaća roba bez kineskih dobavljača ugradjenih u nju je nedovoljna i preskupa...sve u svemu ono što se zove kolektivni zapad je pred industrijskim slomom koji dolazi kao posledica finansisjkog sloma koji se već desio i jer su sami uništili svoju industriju,a od šibicarenja i muvanja ne može dugo da se živi lepo,kad vas provale gotovi ste:)...što se srbije tiče mi sa amerikom imamo simboličnu trgovinu oni nas pljačkaju na finjaka preko "finansijskih instrumenata" a reket koji mora da platimo ubire za njihov račun EU...kada se sruši taj sistem EU će pokušati da reketira za svoj računa i treba i glatko odbiti,jer uvoz iz srbije i nekoliko drugih država če biti jedini ventil za njih preko kojeg će moći da imaju kontakte sa istokom,mi njima sve više i više trebamo i tačno će na kraju ovde biti neka vrsta evropskog hong-konga...autarhično tržište je nemoguća misija danas za bilo koga na svetu i EU koliko god mrzela kineze zbog para že morati da trgujee sa njima u mnogim segmentima,a kinezi su OVDE u beogradu i treba ih puistiti samo da rade svoj posao,laži o opasnosti koju predstavlja kina za srbiju su čiste laži,oni imaju preča posla ovde nego da se bave sitnim param koje mogu da izvuku eventualno iz srbije i time sebe dovedu u lošu trgovinsku poziciju,pametni su kinezi,ne ser. pod sopstveni prozor nikada...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *