АМЕРИКАНЦЕ ЧЕКА „РАТ“

АМЕРИКАНЦЕ ЧЕКА „РАТ“

15 октобра 2020

Аутор: Дмитриј ДРОБЊИЦКИ

БРОЈ регистрованих бирача 2016. је у Сједињеним Државама био 157,6 милиона, а 2018. године – само 153,1 милион.

Бирачки спискови се у САД редовно ажурирају, али су далеко од ажурних. Врло често се у списковима задржавају грађани који већ дуже живе у сасвим другој америчкој савезној држави или су преминули.



Спискови у већини држава САД нису ни дигитализовани, већ су у папирном облику.

Данас се у Сједињеним Државама хиљаде грађана старијих од 110 година региструју као гласачи. Само у Северној Каролини, таквих је 2.214.

Очигледно је да је 99% тих људи одавно напустило наш смртни свет. Поред тога, у бирачким списковима 462 округа има више бирача него што имају становника.

Процењује се да се у бирачким списковима налази око 3,5 милиона „мртвих душа“.

Ово не би био велики проблем да није било гласања путем поште. Само у 18 држава од 50 – бирач на месту мора да предочи документ са фотографијом (обично возачку дозволу). У још 17 држава дозвољава документ без фотографије. То може бити извод из филијале локалне банке или уговор о закупу стана.

У 15 држава не морате имати ни личну карту ни било какав други документ да бисте попунили гласачки листић. Само треба да наведете име и презиме.

Али, то није све. У 35 држава од бирача ће бити тражен одређени документ (понекад се можете чути број 34 – у Северној Каролини се о том питању још увек одлучује у суду; или 36 – у округу Колумбија).

Међутим, у 26 важе такозвана лабава правила верификације идентитета. Ако бирач нема личну карту, може да потпише изјаву, која ће бити прихваћена уместо личног документа, или ће чланови бирачког одбора на самом бирачком месту за то дати гаранцију.

Ствари су још `луђе` када су у питању други облици изражавања политичке воље.

До 2020. године постојало је само гласање на даљину. Уведено је за оне гласаче који физички нису у могућности да на дан избора дођу на бирачко место. На пример, за припаднике Оружаних снага САД и дипломате.

Последњих деценија су сви гласачи који су се регистровали у америчким конзулатима у другим земљама уживали право гласа на даљину.

Већина ових `удаљених гласача` листић за гласање добија поштом, који се поштом и враћа. Али, у војним базама и у америчким конзулатима у иностранству гласачки листићи се лично попуњавају на одређеним местима, а главни документ који се шаље у САД је протокол о пребројавању гласова.

Понекад се заједно са њим шаљу и сами гласачки листићи. Тешкоћа је у томе што сваки амерички гласач у иностранству или војник у касарни остаје гласач округа и државе у којој је првобитно био регистрован. Ипак, према америчким властима и невладиним организацијама, у овом процесу успостављен је релативни ред.

Амерички бирачи сада имају и право да упуте писани захтев државној изборној комисији за гласање преко поште, наводећи разлоге немогућности личног гласања на дан избора. Ако се овом захтеву удовољи и гласачки листић пошаље, особа га попуњава и шаље на један од три начина. Први је: преко Федералне поштанске службе. Други рачуна са кутијама за прикупљање гласачких листића за гласање на даљину (не преко поште, већ су за те кутије одговорне локалне комуналне службе). Трећи је преко такозваних колектора.

Гласачке кутије показале су се изузетно неефикасним и сада се масовно бацају.

Скупљање гласачких листића је легално у 24 државе и округу Колумбија. Одређена особа (колектор), коју изабере сам бирач, може гласачки листић (по правилу, заједно са гласачким листићима одређеног броја других људи) доставити на бирачко место или директно изборној комисији.

У 12 држава закон одређује ко може да доноси гласачке листиће (на пример, чланови породице или старатељи).

Једанаест држава има ограничење број гласачких листића које један сакупљач може да донесе. У овом случају се не врши било каква контрола рада колектора.

Мејлинг листе су огромна, највећа црна рупа у америчком изборном процесу.

Током избора 2016. године, изборне комисије су америчкој савезној изборној комисији послале 41,6 милиона гласачких листића. Од тога, више од 568 хиљада није могло бити достављено адресатима (односно постојала је званична ознака поштанске службе о одсуству особе на наведеној адреси), одбијено је скоро 320 хиљада (гласач има право да одбије да гласа), али што је најважније – безмало шест милиона гласачких листића једноставно је нестало на путу назад.



Две године касније (2018-те), на међуизборима за Конгрес, ситуација је била још гора.

Око 42,4 милиона гласачких листића послато је гласачима. Више од милион није било могуће доставити примаоцу, више од 430 хиљада је одбијено, а готово 10,5 милиона нестало је у фази `повратне пошиљке`. Другим речима: нестане до четвртине гласачких листића.

Гласање поштом 2020. постаће још масовније. У 10 држава, оно ће се претворити из даљинског гласања у „гласање свих поштом“ – гласачки листићи ће бити послати свим регистрованим гласачима. Биће мало бирачких места за лично гласање – по једно по округу.

Само пет држава САД захтева навођење разлога за добијање гласачког листића `на руке`.

У седам, за оправдан разлог се сматра страх од заразе коронавирусом.

У преосталих 28 држава и округу Колумбија уопште не морате да наведете ниједан разлог када гласачко листиће захтевате поштом.

Поштанска служба ранијих година напросто није успевала да изађе на крај са огромним бројем гласачких листића.

Непопуњени листићи масовно су налажени на депонијама смећа и у улазима стамбених зграда.

Ове године одзив бирача обећава да ће бити рекордно висок. По прогнозама: 145-150 милиона Американаца желеће да гласа (2016. било их је 128,8 милиона).

Готово половина може гласати поштом! Колико ће гласачких листића у овом случају бити изгубљено, може се само нагађати.

У САД се превремено гласа и лично и поштом.

До 2020. године свако даљинско гласање се сматрало превременим.

Сада, због пандемије, неке државе увелико отварају странице за превремено гласање.

До данас је гласало око 4 милиона Американаца. Поређења ради: 2016. године на овај датум је гласало око 120 хиљада. Али, ово не значи да ће се гласачки листићи брже пребројати. Управо супротно.

Власти многих америчких држава већ су признале да овог пута неће бројати једну ноћ, као и обично, већ пет до седам дана.

Ово значи да неће бити традиционалног проглашавања победника и поражених на председничким изборима 3. новембра.

Данас су и демократе и републиканци стране одлучни да не признају у потпуности резултате гласања, поготово у `спорним државама`. А за то, ево, постоје сви разлози.

Амерички изборни систем је архаичан, непрозиран, врло замршен и подложан грешкама и преварама. У ствари, нико у последњих седамдесет година није са сигурношћу знао ко је заправо победио на овим или оним изборима. Али, политичка елита САД се није усуђивала да открије ову страшну тајну „највеће демократије на свету“.

Само у ретким случајевима (на пример, 1876. или 2000. године) било је постизборних сукоба који су подизали вео над „америчком тајном“.

Данас је улог у предизборној борби толико велики да нико не намерава да и даље чува ту тајну „Града на брду“.

Естаблишмент може опет покушати са претварањем да се ништа посебно не догађа. Да би то одржао, мораће или да призна Трампов реизбор (не чекајући пребројавање гласова), или да лажира изборе у корист Бајдена до те мере да то делује као неспорна победа.

Обоје ће, наравно, бити ушивено белим концем и неће зауставити грађански конфликт у Сједињеним Државама.

А да би тај конфликт био обустављен – биће потребно нешто веће од садашње верзије америчке демократије.

(Факти)

KOMENTARI



2 коментара

  1. Риста says:

    Сви избори на свету су - прољив! Ја га већ деценијама нисам имао. Одахно сам када сам једног дана пре 100 година схватио зашто сам добио трчкалицу. И више никад.

    • persida says:

      Risto, bog ti dao zdravlje, na izbore izlaze SAMO BUDALE.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u