АМЕРИКАНЦИ ОБЈАВИЛИ: Ово је нова западна стратегија за Kосово

AMERIKANCI OBJAVILI: Ovo je nova zapadna strategija za Kosovo

22 maja 2019

Edvard P. Džozef objavio je na sajtu časopisa „Forin polisi“ autorski tekst kao predlog „nove zapadne strategije“ za Kosovo, a po principu „štapa i šargarepe“.

Džozef, koji je vanredni profesor američkog Univerziteta Džons Hopkins, u tekstu tvrdi da je Srbiji za priznanje nezavisnosti Kosova umesto „kompenzacije“ potrebno ponuditi „afirmaciju“, odnosno značajne ustupke i finansijsku i vojnu pomoć SAD, a u slučaju da srpski predsednik Aleksandar Vučić odbije ili sabotira novi pristup – „neprijatnu alternativu“, odnosno „kaznu“ u vidu jače podrške kosovskoj vojsci, angažmana na priznavanju nezavisnosti i uskraćivanja Srbiji razvojne pomoći iz EU.



Viši saradnik Škole za napredne međunarodne studije ovog poznatog univerziteta iz Baltimora se u tekstu pod naslovom „Srbiji potrebno kosovsko poštovanje, a ne zemlja“ poziva prvo na Prespanski sporazum postignut između Atine i Skoplja o uspostavljanju imena Severne Makedonija koji „uklanja sve prepreke budućnosti ispunjenoj poštovanjem i saradnjom između dva bivša protivnika“, ističući ulogu grčkog premijera Aleksisa Ciprasa u „prevazilaženju decenija ogorčenosti“ putem ovog „prelomnog sporazuma“.

Džozef istovremeno podseća na izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića datu javnom servisu 8. maja da ni po cenu zbacivanja sa vlasti na ulici, neće priznati Kosovo.

Američki profesor, koji je deset godina bio aktivan u regionu Balkana i na Kosovu bio tokom NATO bombardovanja 1999, konstatuje da „Srbija i Kosovo i dalje ostaju zaglavljeni u međusobnoj netrpeljivosti“ i navodi da je „upravo propao napor, koji je Evropska unija vodila, a SAD podržavale, za postizanje sporazuma o podeli između predsednika Srbije i Kosova, izazivajući nacionalističke stavove i kontraoptužbe“.

Džozef navodi da su „iskorišćavanjem divljaštava iz 90-ih godina prošlog veka, članovi (kosovskog) parlamenta iz redova etničkih Albanaca optužili srpske snage za genocid, što je Beograd besno odbacio, nazivajući svoje protivnike u Prištini ‘siledžijama’ i ‘kriminalcima'“.

On ocenjuje da „popunjavanje praznine oko politike vezane za Kosovo – najstarijeg sukoba u regionu koji i najviše uznemirava – pitanje koje mora hitno da se reši“.

„Sa klimavom Bosnom i Hercegovinom, Rusijom koja nastavlja da podstiče podele i Evropom koja okleva, teški teret na Balkanu ponovo pada na SAD. Kako bi se oporavio od nedavnih zapadnih posrtanja, Vašington mora da izvuče srž onoga što je donelo proboj oko Makedonije i primeni ga na Kosovo“, navodi Džozef.

Džozef navodi da bi plan koji su Vučić i Tači zastupali, a koji on suštinski vidi kao razmenu teritorija, dao podstrek centrifugalnim silama koje prete da razbiju Bosnu i ponovo otvore pitanje granica širom regiona, zbog čega je, kaže Džozef, nemačka kancelarka Angela Merkel torpedovala plan podele na regionalnom samitu u Berlinu krajem prošlog meseca.

On istovremeno primećuje da ni Merkelova niti bilo koji drugi lider nisu izneli alternativu.

„Francuska planira da u julu bude domaćin još jednih pregovora na visokom nivou. Ali, osnova za nastavak dijaloga po pitanju Kosova ostaje nejasna – osim u slučaju jedne novine: I Vučić i Tači su zatražili američko angažovanje na visokom nivou“, tvrdi Džozef.

Po njemu upravo to „donosi premoć“, a „Vašington bi, kao prvi korak, trebalo da zahteva od strana da odmah prekinu ciklus provokacija“.

„Do sada se zapadna strategija u pogledu Kosova zasnivala na pogrešnoj pretpostavci: nečemu što je viđeno kao potreba da se srpskom predsedniku kompenzuje to što vodi zemlju kroz gubitak bivše pokrajine. Kompenzacija, koja vodi destabilizujućoj logici ili podeli, promašuje poentu… Podela će Srbe ostaviti da se nose sa večnom nepravdom, opterećujući njihove odnose sa Kosovom i drugim susedima“, tvrdi Džozef, navodeći da Srbi vide Kosovo kao „neopisivo srce i dušu srpske nacije“.

On smatra da kao „u slučaju Makedonije, rešenje kosovskog problema leži u priznanju u punom smislu te reči“.

„Kako bi se omogućilo da Srbija prizna nezavisno Kosovo u okviru sadašnjih granica – što je jedini stabilizujući ishod – Kosovo mora da prizna legitimitet srpske tvrdnje. To znači zamenu ‘kompenzacije Srbije’ suprotnim ciljem: afirmacijom Srbije. Nova zapadna strategija imaće za cilj da očuva, poštuje i učini dostojnom održivi srpsku vezu sa Kosovom, u kontekstu punog, međusobnog priznanja„, navodi Džozef.

On piše da će „umesto odsecanja severnog dela zemlje u zaludnom pokušaju da se Srbi uteše, nova strategija učiniti stalnim srpsko prisustvo na Kosovu – u obliku koji je u skladu sa suverenitetom i funkcionalnošću države“.

„Na primer, kosovski ustav koji je nametnula međunarodna zajednica iziskuje od Prištine da štiti srpske pravoslavne lokacije, što je obaveza koja bi odmah nestala u slučaju šeme podele. Po novoj strategiji, Priština bi predala potpuni suverenitet nad ovim lokacijama Srpskoj parvoslavnoj crkvi. Kako bi se osiguralo da se lokacije koriste na odgovarajući način i kako ne bi postale zapaljive tačke, strane bi se dogovorile o obavezujućem ovlašćenju generalnog sekretara OEBS u Evropi (prihvaćene treće strane) za rešavanje bilo kakvih sporova“, navodi američki profesor.

On dalje piše da će „kako bi se preoblikovali narativi međusobnih optužbi vezanih za prošlost, sporazum bi kopirao model koji su stvorile Grčka i Severna Makedonija“.

„Uz snažnu međunarodnu podršku, Srbija i Kosovo bi uspostavili ‘Zajednički stručni komitet’, kao i u slučaju sporazuma između Atine i Skoplja, čije bi zaduženje bilo da donese ‘objektivne interpretacije događaja’ zasnovane na ‘autentičnim… dokazanim izvorima'“, navodi Džozef.

On pominje i „Zajednički centar mira i istorije“ koji bi imao „službeni status i bio na istaknutim mestima i u Prištini i u Beogradu, gde bi se zastave obe zemlje vijorile“, a „paralelni pristup bi se pozabavio snažnom željom za pravdom u obe zemlje“, dok bi „SAD i EU iznele detaljni okvir za Srbiju i Kosovo kako bi i jedni i drugi procesuirali poznate (i manje poznate) počinioce zločina protiv druge zajednice“.

Džozef smatra da „SAD, koje su bile na čelu odlučne NATO vazdušne kampanje protiv Srbije 1999, treba da obave sopstveni posao koji se tiče prošlosti“.

On veruje da se „ispod srpskog besa prema SAD krije privrženost“, podsećajući da je prošle godine u američkom Kongresu obeležena stogodišnjica „izuzetnog iskazivanja prijateljstva – dana u kojem su se tokom Prvog svetskog rata srpska i američka zastava zajedno vijorile nad Belom kućom“.

„Vašington bi mogao da iskoristi moć simbola kao dodatak svojoj diplomatiji u pogledu Kosova. Pentagon bi mogao da teži dugoročnom raspoređivanju američkih trupa na fiksnoj lokaciji u Srbiji. Prvobitno bi bio raspoređen kontingent inženjera Vojske SAD čija bi misija bila da sarađuju sa srpskim kolegama na obnavljanju uništene infrastrukture, počevši od uništene zgrade Ministarstva odbrane“, piše Džozef.

On smatra da bi „idealna lokacija za američku bazu bile Ponikve, vojna lokacija u zapadnoj Srbiju koju je NATO takođe gađao“, pošto se „nalazi blizu bosanske granice“, pa bi to „posebno u Republici Srpskoj željnoj odvajanja bio signal američke posvećenosti teritorijalnom integritetu Bosne“.

„Pored simbolike, Vašington bi Beogradu ponudio i značajno unapređenje vojnih i civilnih odnosa, potencijalno na nivou strateškog partnerstva. Uporedo s investicijom SAD u sferi odbrane, EU bi ponudila Srbiji i Kosovu izdašni paket razvoja, koji bi bio u skladu sa ciljem koegzistencije između dve zemlje. Ovaj plan bi pružio novu perspektivu Srbima na severu željnom odvajanja, ali bi se izbeglo stvaranje bilo kakve proto-države poput Republike Srpske u Bosni. Preostali skromni ekonomski interesi Srbije na Kosovu bi bili zaštićeni“, navodi američki profesor.

On piše da će „celokupni pristup ponovnog i trajnog potvrđivanja vezanosti Srba za Kosovo i predavanja suvereniteta Srpskoj parvoslavnoj crkvi izazvati urlike opozicije među Albancima“, ali ocenjuje da je „ipak, Kosovo u slaboj pociziji da odbije svog američkog patrona kojeg i dalje voli, ukoliko Vašington bude sugerisao da Priština ispregovara takav sporazum“.

Ukoliko Vučić odbije ili sabotira takav pristup, kaže Džozef, Vašington treba da ima spremnu „neprijatnu alternativu“.

„Vučićev izbor će biti ili da pregovara o časnom rešenju koje vodi Srbiju ka EU do 2025. ili da gleda kako SAD i ključne evropske prestonice predstavljaju “Kosovo 2025“, intenzivan, transatlanski napor na izgradnji države. Umesto da Ministarstvo odbrane Srbije ostvari specijalan, potencijalno unosan odnos sa Pentagonom, ta privilegija bi otišla Kosovu“, navodi Džozef.

On piše da bi „koristeći premoć u koju ima u NATO, Vašington pritisnuo saveznike da pojačaju podršku žutokljunoj kosovskoj vojsci i zatražio od Alijanse da učini isto“.



„Ministarstvo odbrane SAD bi postavilo specijalnog izaslanika za ubrzavanje razvoja kosovskih snaga. Stejt department bi postavio specijalnog izaslanika za pitanje priznanja Kosova, koji bi obavezao evropske zemlje koje priznaju Kosovo da se pridruže SAD u globalnim naporima za povećanje bilateralnih i multilateralnih priznanja Kosova. Izdašna pomoć za razvoj iz EU koju Srbija i Kosovo dele bi umesto toga išla samo Kosovu“, navodi američki profesor.

Džozef piše da bi se Vučić iz uloge „faktora stabilnosti“ našao u ulozi još jednog za Zapad „zamenjivog, problematičnog balkanskog političara“.

On zaključuje da bi „Vučiću bilo pametno da iz osnova ponovo promisli o sopstvenom pristupu Kosovu“ i tvrdi da je „istina da Kosova kakvo su Srbi nekada znali – pokrajina koja je odgovarala srpskim gospodarima – odavno nema“, ali da „srpska istorija neće blagonaklono gledati na lidera koji se odrekao polaganja prava Srbije na celokupno mitološko otadžbinsko Kosovo zbog nekoliko nevažnih opština“.

Za Beograd je bolje, zaključuje Džozef, da uz vođstvo SAD i pomoć EU dođe do ovakvog dogovora koji bi očuvao sponu Srba sa Kosovom, a bez tereta da njime vladaju.

„Sporazum u skladu s ovim linijama zaštitiće Vučića od bastiona srpskog reakcionarnog nacionalizma i ispuniti osnovnu želju većine građana na Kosovu – da dostojanstveno krenu dalje“, piše Džozef.

On je, inače, već za „Forin polisi“ pisao na temu Kosova, pa je tako početkom prošle godine je u autorskom tekstu „Ubistvo bi moglo da bude baš ono što je Kosovu bilo potrebno“ izneo stav da bi ubistvo Olivera Ivanovića u Kosovskoj Mitrovici „moglo da bude podsticaj za trajni mir na Kosovu“, uz tvrdnju da Beograd tvrdoglavo i dalje gaji iluziju da može da odvoji sever od „svoje bivše, otcepljene pokrajine“.

(B92)

KOMENTARI



18 komentara

    • Kulak says:

      Geopolitikom se, sudeći po ovoj papazjaniji, bavi svako. Nakupilo se tu izgleda svakakvih šarlatana.Ovo su geopolitičke analize za klozet.

  1. rajko says:

    "Srbiji treba kosovsko poštovanje, a ne teritorija"? Kakva glupost! Srbiji treba njen oteti deo! Kao što čoveku treba svaki deo njegovog tela, tako i Srbiji treba svaki deo njene teritorije, uključujući i Kosmet. Šta će Srbiji šiptarsko poštovanje? Ili poštovanje zapada? Normalnom čoveku je stalo da ga poštuju oni koje on poštuje, ceni uvažava, voli. Ta nismo valjda toliko šenuli i potonuli u mazohizam da puzimo moleći šiptare za poštovanje!? Nama treba naše medjusobno poštovanje, poštovanje od Rusije, Kine i drugih prijateljskih zemalja koje se nisu ogrešile o našu zemlju i naš narod. A šiptarski i zapadnjački bašibozluk može slobodno da nas ne poštuje. Zabole nas za njih! Ova rečenica zapravo znači da će ponovo pokušati da nam prodaju rog za sveću. Mi njima teritoriju, a oni nama poštovanje. Kakva trgovina!!! Pa nismo valjda po glavi ubijeni. A što se tiče sankcija, one ni dosad nisu izostajale. Navikli smo. Preživećemo. Važno je samo da sačuvamo zemlju i narod. Ako nas ova protuva na čelu države ne zezne...

  2. Stop says:

    NECE MOCI ,, NATO FASISTI

    • samostalan says:

      Nece moci, ove noci. Mars zlikovci.

  3. Miraš says:

    More mrš. Oni bi da okupiraju celu Srbiju tj. da im se Srbija sma preda, te da se smeste u centralnu Srbiju u naše Užice. (On E.Džozef) smatra da bi „idealna lokacija za američku bazu bile Ponikve, vojna lokacija u zapadnoj Srbiju koju je NATO takođe gađao“, pošto se „nalazi blizu bosanske granice“, pa bi to „posebno u Republici Srpskoj željnoj odvajanja bio signal američke posvećenosti teritorijalnom integritetu Bosne“.

    • Slobodanka says:

      Ne samo oni Amerikanci da bi hteli da okupiraju celu Srbiju nego i Šiptari pride. Šiptarska zastava da se vijori u Beogradu - to mu dodje da su Šiptari osvojili Beograd, naravno uz pomoć Amerike i uz pomoć beogradskih budala (vanserijskih budala).

    • Slobodanka says:

      Kad bi sve ovo sproveli opet ne bi bili zadovoljni, nego u sledećem koraku u Beogradu bi skinuli srpsku zastavu i vijorila bi se samo šiptarska zastava. "Idemo u EU" pretvara se u "idemo u EU jedino kao šiptarska provincija Beograd". Ne pokazuje Čeda uzalud ručucama šiptarskog orla. On je za taj scenario već obučen i pripremljen, samo mi kasnimo u tim naukama. E, baš smo zaostali u mentalnom razvoju.

  4. Miraš says:

    Objasnio nam je kao roblju šta jedino smemo da osećamo. E, baš mu hvala. "On veruje da se „ispod srpskog besa prema SAD krije privrženost“, (to on misli napa privrženost prema SAD!) podsećajući da je prošle godine u američkom Kongresu obeležena stogodišnjica „izuzetnog iskazivanja prijateljstva – dana u kojem su se tokom Prvog svetskog rata srpska i američka zastava zajedno vijorile nad Belom kućom“.

  5. Rafmanjinov says:

    Kako da ne,e pa Srbiji ne treba eu,mi necemo u eu,a necemo ni vase kredite jer smo se vec i previse zaduzili,tako da nam mmf diktira i cenu struje,ni Vucic ni bilo koji drugi politicar nesme odcepiti Kosovo i Metohiju od Srbije,i Kosovo i Metohija nisu mit,Kosovo i Metohija su nasa istina,na Kosovu i Metohiji je pocetak i kraj Srbije,kako je sad na Kosovu i Metohiji tako je stanje i u Srbiji,okuparani i ponizeni,opljackani,i proterani,a to je zahvaljujuci sistemu od 2001 gidine i ovim izdajnicima,nista nije vecno,pa necete ni vi biti,usa govna,to sto vi mislite da prodajete Srpsku Svetu zemlju,svaki komad nase zemlje je skupo placen,a platili su ga nasi predci svojim zivotima,ta pogana amerika ce otici u nestanak,ali ako mislite da nestane Srbija,onda ce te svi vi pre nje nestati. Na Kosovu i Metohiji se brani i cuva SrbijA,ne treba biti mnogo mudar,da se ne zna sta je cilj ove odvratne pogani,sledece bi bilo odcepljenje Vojvodine,ne bi proslo ni godina oni bi to uradili,ali pre nego sto vi budete skovali taj mrtvacki sanduk za Srbiju o kome ste pricali,pre toga vi cete nestati uz Boziju pomoc,dace Gospod Bog da vam se sve bombe koje ste prosuli po svetu sruce vama na glavu,da tu gde ste sad ne bude ni trave ni ptica,da bude jedno smrdljivo jezero kao sto je u Sodomu.

  6. Miraš says:

    Da se oni fino finski smeste u naše Užice da se Srbi iz BIH ni slučajno ne osamostale ili zamisli tek da se pripoje Srbiji, a s druge strane na jugu protektorat Kosovo mogao bi da se ujedini sa Albanijom.

  7. Miraš says:

    A zapravo interesuju ih oni značajni resursi na KIM i što je KIM geostrateški izuzetno dobro mesto za njihovu trajnu bazu u Jugoistočnoj Evropi. Bez obzira što je baza Bondstil od 1999 na Kosovu ona ima tretman privremene baze, dok traje misija UN na Kosovu. Ako bi još brže bolje smestili američku bazu i Ponikve (Užice) onda bi bili sigurni da Ruska baza neće osvanuti ni u krnjoj Srbiji (u Srbiji bez KIM). Računaju na totalnu okupaciju Srbije, ako bi mogli to "finski" i što "finskije"da izvedu, tj. bez rata da im ovaj put guza ne bude ni ogrebana.

  8. Velika Metla says:

    Vama,nacistima američkim verovati????Hahahahahahahaha.............! Nijedno normalno ljudsko biće vama ništa ne veruje! Kako reče veliki Njegoš "spuštah se ja na vaše uže,umalo se uže ne pretrže......." NIKADA više mi i vi! NIKADA!

  9. QQ-LELE says:

    Ne veruj amerikancu i kada ti poklone nosi. Sta je sa rezolucijom 1244. Ne postuju se. Sta je sa briselskim sporazumom.ne postuje se. Bilo sta da se potpise, nece se postovati.

  10. samostalan says:

    Svaka belosvetska dzudza zna sta treba Srbiji.

  11. Zoran Pavičić says:

    Upravo je ovo ono zbog čega nikako ne smijemo da prihvatimo zapadna neprijateljska rješenja za Kosovo i Metohiju. Da se odreknemo Kosova i Metohije i još pristanemo na okupaciju kako bi se garantovalo da Republika Srpska nema nikakve šanse da se odvoji od Federacije Bosne i Hercegovine!? Ajde što nas ponižavaju, ali što nas još prave i ludim... Nema pristanka na ovakva i slična rješenja, pa makar bilo i gore od ovoga.

    • Velika Metla says:

      Zoran,Srbija je već okupirana,nego bi dobrovoljnim pristajanjem da nacisti američki postave bazu u Srbiji (već imaju jednu bazu u Srbiji,Bondstil)i "službeno" Srbija prihvatila okupaciju! Ovako,znamo da smo okupirani od za sada jačega! Čekati ćemo druga vremena koja nezaustavljivo dolaze. Niko nije večan sem Bog,i Njegova volja.

  12. Sasulja says:

    Srbijo,valda znas sta ti je ciniti,mada je malo kasno ali nije prekasno,odmah pustiti Ruse i Kineze da prave baze u Srbiji gde im najvise odgovara.Drugog izbora nema,ovaj je bar bio "iskren" i rekao sta te ceka Srbijo.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *