AMERIKANCI OTKRILI: Madlen Olbrajt i CIA osnovali Haški tribunal!

Tweet

Ričard Goldston, prvi tužilac Međunarodnog suda u Hagu, o pravdi koju deli ovaj tribunal U „San Francisko Kroniklu“(12. 11. 2013) je rekao:

„Međunarodna krivična pravda, sve je to politika…“

Drugi Amerikanac, Endi Vilkokson, istraživač rada suda u prestonici Holandije, trag o „ideji“ za sudu, na kome bi bili kažnjeni Srbi kao „loši momci“, našao je na sajtu „foia.cia.gov“ u dokumentu naslovljenim „Yugoslavia Policy Options“ od 1. februara 1993. U papirima sa kojih je nedavno Klintonova predsednička biblioteka skinula oznaku tajnosti jasno piše da je tribunal zamisao CIA. U dopisu od 1. februara stoje procene američkih obaveštajaca kako bi različite zemlje reagovale na ideju osnivanja ovakvog Tribunala.

Prema ovoj analizi, zapadni Evropljani bi trebalo da podrže Tribunal. Moskva bi se tome protivila, a muslimanske države bi odobrile Tribunal za ratne zločine. CIA iznosi i svoje zapažanje:

„Ravnopravno krivično gonjenje muslimanskih prestupa u Bosni, međutim bi se smatralo kao naklonost prema Beogradu.“

Vilkokson dalje u studiji „Srebrenica – Ružna istina“ navodi govor Gabrijele Kirk Mekdonald, bivšeg predsednika suda u Hagu, za govornicom Vrhovnog suda SAD u Vašingtonu. Ona je 5. 4. 1995. imenovala Medlin Olbrajt za „majku Tribunala“.

Pročitajte još:

UBICA SRBA U HAGU – Džefri Najs

LIČNA KARTA SREBRENICE: Evo koliko je muslimana poginulo u Srebrenici!

Evo koje poznate osobe su rekle da nije bilo genocida u Srebrenici!

„Mi smo imali velike koristi od podrške zainteresovanih vlada i pojedinaca kao što je sekretar Olbrajt… Zaista često govorimo o njoj kao o majci Tribunala.“

Ričard Holbruk za „Bi-Bi-Si“, 9. septembra 2003. kaže: „Kada me je predsednik Klinton vratio u Vašington da preuzmem pregovore za Bosnu, shvatio sam da je Tribunal za ratne zločine ogromno i dragoceno sredstvo. Koristili smo ga da bi dva najtraženija ratna zločinca u Evropi, Karadžića i Mladića, držali van Dejtonskog mirovnog procesa i upotrebili smo ga da opravdamo sve što je usledilo.“

Nekadašnji portparol NATO Džejmi Šej na Konferenciji za novinare 28. maja 1999. u Briselu, u jeku NATO kampanje na Srbiju, bio je izričit: „NATO zemlje su obezbedile finansije za uspostavljanje Tribunala, mi smo među vodećim finansijerima.“

Prema Šeju, „bez NATO zamalja ne bi bilo ni Međunarodnog suda pravde, niti bi postojao bilo kakav međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju, jer su zemlje NATO, pre svega uspostavile ova dva tribunala, finansiraju ove sudove, koji podržavaju njihove aktivnosti“.

KADA su Englezi, početkom jula ove godine „gurali u SB UN“ rezoluciju o srpskom genocidu u Srebrenici, ovdašnju javnost su ubeđivali da je to, što u britanskom dokumentu piše genocid, u stvari formalnost koju su sudovi već ustanovili i koja ne može imati pravne posledice na terenu u Bosni. Kako se objašnjavalo i u Njujorku ali i u Beogradu, RS je ustanovljena Dejtonskim sporazumom i formulacije iz predložene rezolucije u kojoj se na desetine mesta pominje reč „genocid“ ima „jubilejsko značanje“ budući da se obeležava dve decenije od događaja.

Na sajtu „Vikiliksa“ pod oznakom Sarajevo, nalazi se dokument koji govori da je termin „genocid“ izuzetno moćno oružje američke politike u Bosni ali i da ga zasad Amerikanci čvrsto drže pod svojom kontrolom.

Prema istim izvorima, „bošnjački politički lideri, predvođeni Harisom Silajdžićem, počeli su prodornu kampanju za ‘specijalni status Srebrenice’, u suštini pozivajući na njeno otcepljenje od Republike Srpske (RS). Oni su, takođe, podržali masovnu emigraciju Bošnjaka povratnika iz Srebrenice, tvrdeći da su uslovi tamo bili nepodnošljivi“.

CIA dalje citira Silajdžića, koji navodi da „Srebrenica zaslužuje poseban status jer je bila kao Aušvic gde su dovođeni ljudi da bi bili ubijeni“.

Silajdžićevi argumenti su izloženi detaljno u dokumentima.

Prema Silajdžićevim rečima „izricanje presude Međunarodnog suda pravde obezbedilo je novu pravnu osnovu, sa koje će se retroaktivno preispitati uslovi ‘Dejtona'“. On je rekao da Srebrenica nije „kao bilo koje drugo mesto; genocid se desio tamo“.

U sledećoj depeši Silajdžić govori da je bio u stanju da prihvati da Srebrenica bude u sastavu RS u Dejtonu, jer nije bilo „zvanične odluke“ 1995. godine da se genocid dogodio 11. jula 1995. godine u Srebrenici. Silajdžić planira da „iscrpi sva zakonska sredstva da revidira rezultate genocida“. Prema njemu, „moramo da promenimo strukturu i Ustav, koji su kreirani kao direktan rezultat genocida“.

Muslimanski lider je izjavio da je „Dejton“ formiran nužno pod pritiskom Miloševića, Tuđmana i međunarodne zajednice, ali RS ne može ostati kao što jeste; inače će legalizovati genocid. „Morali smo da potpišemo ‘Dejton’ sa pištoljem uperenim u naše glave“, rekao je on, a CIA dojavila u Vašington.

Jedan od dokumenata govori da je „cilj Silajdžića jasan. On nastoji da koristi presudu Međunarodnog suda pravde kao osnov za eliminaciju Republike Srpske“. Drugi izvor citirao je Silajdžića, koji je otvoreno izjavio da je „Republika Srpska proizvod genocida, da je treba ukinuti“. Prema tim izvorima, Silajdžićeva strategija ima za cilj da dodatno raspaljuje bošnjačko muslimansko mišljenje ovde, čime se pažnja SAD i međunarodne zajednice fokusira na njihove žalbe.

„Mi smo iskreno zabrinuti zbog radikalnih ideja koje Silajdžić uspešno seje ovde među Bošnjacima“, kažu operativci ove agencije. Dokument takođe razotkriva eksploataciju i manipulaciju preživelih članova porodica žrtava masakra od strane režima u Sarajevu.

U depeši koja izveštava o protestu protiv posete američkog ambasadora Memorijalnom centru u Potočarima, koji je organizovala NVO „Majke Srebrenice“ na čelu sa Hatidžom Mehmedović, ističe se da „bošnjački političari često manipulišu i koriste patnju majki srebreničkih žrtava, koje nemaju sofisticirano razumevanje sistema krivičnog pravosuđa u BiH, a kamoli međunarodne sudske prakse“.

TESTIRANJE PRAVDE

Amerikanac Vilkokson testirao je „pravdu“ koja se deli u Hagu postavljajući retorično pitanje da li bi ovaj sud eventualno mogao da optuži pilote NATO za njihove kolateralne greške u kojima je u bivšoj Jugoslaviji 1999. stradalo hiljade ljudi. Odgovor na ovo pitanje Vilkokson je našao u rečima Lestera Mansona, direktora komunikacija Komiteta za međunarodne odnose Predstavničkog doma Amerike u kanadskom listu „Nešnl post“ 22. maja 1999. godine: „Verovatnije je da vidite kako se zgrada UN demontira ciglu po ciglu koje bacaju u Atlantik nego da vidite da NATO piloti idu pred UN Tribunal.“

(Večernje novosti)

Tweet