Amerikanci sponzorišu globalni haos da bi zadržali hegemoniju

Amerikanci sponzorišu globalni haos da bi zadržali hegemoniju

22 marta 2014

orao_123Piše: Aleksandar Dugin

U Ukrajini se manifestovala jedna zakonomerna pojava: SAD sa sobom nose haos, a Rusija – poredak. Svuda gde se umešaju SAD– Avganistan, Irak, Libija, Sirija, Ukrajina – ostaju ruševine od države i pobesnele gomile podeljene na neprijateljske tabore društva.

Zar su Tunis i Egipat, da i ne govorimo o Iraku i Libiji, posle „obojenih revolucija” postali prosperitetniji i uređeniji? Tamo je potpuno rasulo, raspad, kolaps, divljanje. U Ukrajini jasno vidimo to isto. SAD energično sravnjuju sa zemljom postojeći sistem i ničim ga ne zamenjuju.

Zapravo, i ruska „peta kolona” takođe uopšte nema nikakav scenario za Rusiju: cilj je isti: – haos. Ne demokratija, nego demokratizacija. Ne sloboda, nego liberalizam, liberalizacija. To je haotični proces sa tipično postmodernističkim odsustvom bilo kakvog cilja. Haos je – i sredstvo i cilj. Međutim, to je poseban haos – sterilan, on ne pretpostavlja rađanje ničeg novog, nikakav dolazeći Novi Poredak. Sterilizovani haos.

1

U tom svetlu Rusija izgleda izuzetno privlačno. Rusija je konzervativna u tome što stoji na strani Poretka. Poredak – vertikalna struktura povezanosti, naredba, izvršenje, hijerarhizacija nivoa, predvidljivost ponašanja, poštovanje pravila.

To se jasno vidi na Krimu, povodom Ukrajine, u ruskoj poziciji prema Siriji i u podršci Iranu.

Rusija se bori za Poredak kao princip. Čak, za ne naročito srećan poredak koji, ipak, pretpostavlja haosu. A to davanje prednosti je opravdano. Pred licem haosa Putin – ne kolebajući se – staje na stranu Poretka, uvek i u svim situacijama.

To je važno i to predodređuje sudbinu Ukrajine, možda i sveta. Radi se o tome da u budućnosti može da se nastavi postojeća tendencija: što je više uticaja SAD, tim je više haosa. Ne samo u Ukrajini i u islamskom svetu, nego i u Evropi, i na kraju, u samim SAD.

SAD su svoju sudbinu povezale sa haosom, sa procesom „dubinske demokratizacije”, odnosno sa atomizacijom društva, svođenjem svih socijalnih sistema na minimalne grupe – sve do individue, čak i subindividualnih komponenata. Psihologija gomile ne integriše individuume u sistem, već mimoilazeći individualni integritet, subindividualne elemente, uvodeći ih veštački u rezonansu (kao uhaus- i transdiskotekama).

Po pravilu, omladina diskoteka pomoću lakih narkotika ulazi u posebno stanje kada ne pleše sam čovek, nego njegovo telo ili, čak, pojedini organi. To nije ples parova, nije kolo, nije čak ni solo numera gubitnika (gubitnice) koji je ostao bez para, nego ples nekih organa.

Majdan je – isto takva psihodelična (skoro psihijatrijska) diskoteka. Nema ni kolektiva (kao strukture), ni individua – postoje izdvojeni haotični taktovi, nerefleksne emocije, talasi psihičke uzrujanosti. To su posebni tokovi haosa, veoma efikasni za razaranja, ali nesumnjivo isključuju bilo kakvo stvaranje.

Majdan – haos-party toliko je otegao party da sada neće biti lako iz nje izaći. Deo države (a država je uvek poredak) tokom tog „plesa organa” već je izgubljen. Ostalo – kasnije.

2

Ali, to i jeste pobeda američke strategije: SAD narosto sve ruše. One su razrušile Jugoslaviju, Avganistan, Irak, Libiju, direktno su doprinele cepanju Gruzije, pokušavaju da slome Siriju, dalje su na redu Bosna, Turska, Iran, Azerbejdžan, Jermenija.

Ukrajina je još jedna zemlja oborena u haos i to je zakonomerna pojava. Što je više Amerike, to je više haosa. Što je više haosa, to je manje državnosti. I to funkcioniše. Ali samo u slučaju da u haos-party igraju svi.

Treba samo da jedan razumni i regularni (a sem toga, uticajni i moćni) posmatrač registruje činjenicu kolektivnog ulivanja u haos pa da sva slika počne da se menja: razumni pogled remeti kolektivnu hipnozu.

Mržnja prema Rusima i Putinu u Ukrajini – to je mržnja grupe pobunjenih šizofreničara prema lekaru, pijane razuzdane družine prema milicioneru, a sem toga i – duboka zavist bolesnog prema zdravom (neka je relativno, ali je poređenje rečito). I sve to, samo će progresirati.

3

Sada je važno zapitati se: a kakav Poredak nosi Rusija?

Apsolutno je tačno da nekakav nosi. Ipak, u čemu je njegov smisao? To nije jednostavno pitanje i zahteva najozbiljnije osmišljavanje. Ovde je jasno sledeće:

1. Rusija se zalaže za sam princip Poretka, a ne za neki konkretni poredak. Rusija je strogo na strani koja je suprotna haosu. Odnosno, Putin nije samo za neki konkretni poredak, nego za Poredak u celini.

U tom smislu u globalnim razmerama postepeno se oblikuje dvojna formula: Rusija = Poredak vs SAD = haos. To se veoma precizno uklapa u geopolitički dualizam Kopno vs More. A po K. Šmitu i Hegelu, Poredak – to je principijelno upravo Kopno, Evroazija, Heartland. Biti za Poredak, kao takav i biti za Kopno, (Evroaziju) – jedno isto je.

2. Rusija se zalaže za Ruski Poredak. Putin razmišlja kao realista: struktura međunarodnog prava je izraz balansa sila u konkretnom istorijskom momentu (praktično prema Morgentauu). Međunarodno pravo registruje jake i slabe – i raspored snaga kada iza slabih stoje ovi ili oni jaki.

Ako neko značajno postaje slabiji ili postaje značajno jači, modifikuje se međunarodno pravo (ponekad sa zakašnjenjem). Rusija je bila slaba u periodu jednopolarnog vremena (1991.-2001. ili 2008. – prema raznim grupama eksperata). SAD su dominirale. Ali, ta dominacija se srušila, upravo sa obrušavanjem te dominacije, sa krahom američko-centričnog Novog Svetskog Poretka, SAD su se i latile izvoza haosa.

Uz pomoć sponzorstva globalnog haosa SAD pokušavaju da zadrže hegemoniju. Tako se formira postjednopolarni haotični (ne) poredak koji nameću SAD. Rusija je, ipak, suviše jaka da bi ga prihvatila i insistira na svojoj ulozi, na svom subjektivitetu. Ali ne kao ko-sponzor haosa, nego kao nosilac Poretka u zoni koja se s njom neposredno graniči.

To je Ruski Poredak, budući da se on gradi iznutra prema spolja polazeći od ruskih nacionalnih interesa. Ipak, on je Evroazijski Poredak, jer zona tih interesa pokriva Severoistok Evroazije (Heartland).

3. Ipak, od ove dve opšte odredbe mi ne možemo dalje da se pomaknemo. Sadržaj ovog principijelnog (tačka 1) i rusko-evroazijskog (tačka 2) Poretka za sada ostaje neispoljen do kraja. U praksi, u strukturama tog poretka, vidimo mešavinu sve tri klasične ideologije Moderne:

– tržišna ekonomija iz liberalizma, prva politička teorija, (što osnovu takvog poretka čini ranjivom i propustljivom za globalnu oligarhiju i svetski kapitalistički sistem);

– oslonac na sovjetsku prošlost i sovjetski istorijat (tema Velikog Otadžbinskog rata, SSSR, prijateljstva naroda, borbe s fašizmom i t. d.) iz socijalizma (druga politička teorija);

– nacionalni interesi i odbrana ruskog identiteta iz nacionalizma (Treći Put – treća politička teorija).

Ipak, to su sve inercijalni motivi, a ne rezultat svesnog duhovnog i intelektualnog stvaralaštva. Drugim rečima, za sada, u današnjoj fazi, Rusija i Putin brane prošli Poredak pred sadašnjim i dolazećim haosom. To i jeste konzervativizam.

Međutim, takvo eklektičko i pragmatično (skoro pijar-tehnološko) oblikovanje Poretka ranjivo je kao i svaki konzervativizam; to je samo reakcija, kočenje, otpor, a ne Alternativa. Takav Poredak je reakcionaran, reaktivan, pasivan i zato neperspektivan.

Pravi Poredak (hijerarhija) i Ruski Poredak (Evroazijski Poredak) treba da budu radikalno drugačiji: okrenuti u budućnost, intelektualno zreli i duhovno motivisani projekti. Dakle, upravo ovo i postaje glavni zadatak Rusije: stvaranje budućeg Poretka iz haosa sadašnjosti. Samo, u tom slučaju neizbežni sukob sa SAD, kao glavnim sponzorom svetskog haosa, biće istinski sudbinski. Sada u prvi plan izlazi rat ideja.

***

To, da je Rusija danas – ostrvo Poretka u svetu američkog haosa, jeste gotova stvar. Simbol Poretka je Krim, simbol haosa – Kijev. Više nego očigledno.

Ali, sada je stvar u sledećem koraku: u metafizičkom ispunjavanju tog Poretka, u njegovom pretvaranju u Rusku Ideju, u lik Ruske Misije.

A to nas već upućuje na Četvrtu Političku Teoriju. Pred nama je Četvrti Put. Idući njime, parametri novog Poretka, našeg Poretka, postajaće vidljivi.

Odmah može da se kaže: ni liberalizam, ni socijalizam, ni nacionalizam nama ne odgovaraju. To su ostaci zastarele i propale Moderne. Hvatajući se za njih, ranije ili kasnije, mimo svoje volje (da sami ne primetimo), skliznućemo u Postmodernu, dakle, u haos.

Ideje uvek imaju značenje. Danas – više nego ikad. Pobedićemo u telu samo ako pobedimo u duhu.

(Za Fakti.org prevela Ksenija Trajković)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *