Amerikanci žele da ujedine Evropu i Zapad i da naprave antirusku koaliciju

Amerikanci žele da ujedine Evropu i Zapad i da naprave antirusku koaliciju

23 jula 2014

kt_slavyansk_07_1030797_unjbUveliko je u toku demonizovanje ustanika u Donbasu.

„Separatisti su zločinci“ – naslov je teksta premijera Velike Britanije Dejvida Kamerona u listu Daily Times.

„Pad aviona kompanije Malaysia Airlines – primer je užasa“- ocenio je nemački Spiegel-Online.

Bilo je za očekivati da će ova ozbiljna međunarodna kriza izazvati posledice u čijem centru će se naći Ruska Federacija.

Prvi koji je ukazao na internacionalizaciju sukoba na istoku Ukrajine bio je politički komentator britanskog Times Rodžer Bojes. On je konstatovao da se građanski rat u Ukrajini pretvorio u krizu svetskih razmera.

Nemački Die Zeit je istovremeno konstatovao: „Ukoliko krivici za ovaj zločin nedvosmisleno budu određeni, to će označiti potpuno novu koncepciju sukoba u Ukrajini“.

Ranije su ovaj konflikt na Zapadu predstavljali kao čisto unutrašnju stvar Ukrajine. Ali, za samo nekih tri dana on je ubrzano internacionalizovan.

SAD su odmah nakon nesreće iskoristile nekoliko dana da u informativnom prostoru iskonstruišu verziju događaja koja njima odgovara. Nekim posmatračima u Rusiji se učinilo da su Amerikanci to činili prilično sporo. Ali, to nije bilo tako.

SAD nisu imale razloga da žure. Svaka žurba u ovakvim slučajevima izaziva nepotrebne sumnje.

Štaviše, već u ponedeljak je amerika verzija nesreće bila je već u ustima svih saveznika SAD, opšteprihvaćena.

Odmah nakon katastrofe, američki predsednik je pojačao pritisak na rusko rukovodstvo.

Istina, u svom prvom komentaru on se uzdržao od oštrih optužbi i standardnih predstava o krivici ruske strane. Ali, ubrzo potom je Barak Husein Obama u Beloj kući izjavio da je malezijski avion bio oboren raketom klase zemlja-vazduh koja je lansirana „sa teritorije Ukrajine pod kontrolom separatista koji imaju podršku Rusije“.

SAD i Evropa su odmah formirale zajedničku liniju reagovanja. Predsednik SAD i kancelar Nemačke, Angela Merkel, u telefonskom razgovoru su istakli da je Rusija odgovorana što su ustanici na istoku Ukrajine dobili teško naoružanje i drugu podršku Rusije. Na taj način, prvobitno verzija o neposrednoj odgovornisti Rusije za incident sa malezijskim avionom nije napuštena, iako su direktne aluzije bile skrivene – ukazivalo se navodno na isporuke teškog naoružanja ustanicima.

Ali, već 18. jula, dan nakon nesreće, u zapadnim medijima se uveliko širila verzija da je malezijski avion oborila raketa koja je lansirana sa mobilnog raketnog kompleksa „Buk-M1“ sovjetske ili ruske proizvodnje. Od tada je verzija o upotrebi raketnog sistema „Buk-M1“ počela preovladavati u zapadnim medijima.

Gotovo istovremeno je postalo jasno da je započela direktna priprema za novi nivo evropskih sankcija protiv Rusije.

Incident je, na taj način, počeo da stimuliše evropske zemlje na akciju, pa čak i na ultimatumime Rusiji.

U tekstu koji je 20. jula objavio The Sunday Times, Kameron je uporedio taj događaj sa „slučajem Lokerbi“. Pozvao je da se protiv Rusije uvedu oštrije sankcije, ukoliko Moskva ne promeni pristup povodom obaranja aviona iznad Ukrajine.

Kameron je pozvao Evropu da „ne odstupa od svojih principa… da skupi sve snage, uticaj i resurse“.

Treba posebno ukazati na ovakvo aktiviranje Velike Britanije posle incidenta sa malezijskim avionom.

London pokušava da u okviru Evropskoj uniji preuzme inicijativu od Nemačke i Francuske u određivanju kursa prema Rusiji povodom ukrajinske krize i da ga uskladi sa politikom SAD.

Incident vezan za malezijski avion može olakšati da u Kongresu SAD prođe akt 2277 pod nazivom „Russian Aggression Prevention Act 2014“ (puni naziv: „Akt o sprečavanju ruske agresije protiv Ukrajine i drugih suverenih država u Evropi i Evroaziji“).

To je kompleksni dokument koji se u sferi finansijsko-ekonomskih sankcija protiv Rusije već realizuje nakon što je 16. jula Vašington doneo treći nivo sankcija. Objekti sankcija u odluci od 16. jula i u aktu 2277 potpuno se podudaraju.

Umesno je istaći dodatne mogućnosti akta 2277.

Odeljak 103 ovog dokumenta razmatra pitanje proširenja američke podrške Poljskoj i pribaltičkim državama.

Odeljak 301 predviđa vojnu pomoć Ukrajini, uključujući mogućnost da Kijevu – da na zahtev vlade Ukrajine – bude isporučeno protivtenkovsko i raketno naoružanje, vatreno oružje, kao i ostalo naoružanje i oprema. Za to je predviđen fond koji na godišnjem nivou uključuje iznos od 100 miliona dolara.

Odeljak 302 akta 2277 predviđa pružanje američkih obaveštajnih informacija Ukrajini.

Odeljak 303 predviđa saveznički status za zemlje koje nisu članice NATO – konkretno za Ukrajinu, Gruziju i Moldaviju.

Odeljak 307 predviđa američko odbijanje priznanja ruske „aneksije“ Krima.

U odeljku 202 gde se govori o sankcijama protiv RF konkretno su nabrojane ruske kompanije protiv kojih moraju biti uvedene američke sankcije: Sberbank, VTB Bank, Vnešekonombank, Gazprombank, Novatek, Rosneft, Rosoboroneksport.

U skladu sa aktom 2277, sankcije mogu biti personalno uvedene fizičkim licima kao i bilo kom državnom funkcioneru i njegovim rođacima.

Veoma je interesantna tačka u odeljku 202 u skladu sa kojom  istrazi mogu biti podvrgnuta lica – ruski građani koji su umešani u korupciju velikih razmera.

Odeljak 308 govori američkoj podršci demokratiji i nevladinim organizacijama (NKO) u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza. Ovde ćemo posebno istaći da citirani dokument u odeljku 105 predviđa posebne odnose SAD i Nemačke – jačanje saradnje ovih zemalja „o pitanjima globalne i evropske bezbednosti“.

Akt 2277 koji za sada postoji samo u vidu zakonskog predloga jača američko-nemačke savezničke odnose.

Na taj način, od februara ove godne svedoci smo tipično američke taktike stalnog produbljivanja sukoba.

Mešanje Rusije svaki put se blokira progresivnim kretanjem – opreznim prelaskom simbolične linije. U svakoj fazi reagovanja ispostavlja se da je „isuviše rano“ da Rusija reaguje. A na kraju iste faze stvara se situacija u kojoj je za Rusiju „isuviše kasno“ da reaguje.

Nakon toga ciklus se ponavlja, ali na sada već na novom nivou spirale. Nesreća malezijskog aviona završava jedan nivo konflikta i otvara drugi.

Nakon incidenta sa malezijskim avionom pritisak „kolektivnog Zapada“ na Rusiju jača. Na kraju, američki predsednik Obama ima veću podršku na međunarodnoj areni za sankcije protiv Rusije nego što se ranije očekivalo.

SAD demonstriraju jedinstvo Zapada, tako da se više ne radi o običnim savezničkim odnosima, već o koaliciji na antiruskoj osnovi.

Najvažniji rezultat je to što je kriza u Ukrajini sa obaranjem malezijskog aviona internacionalizovana.

Krajem aprila 2014. godine Ruska Federacija je odabrala strategiju dejstava u Ukrajini, koja podseća na bosansku šemu indirektnog učešća Srbije u konfliktu. SAD su Rusiji na ovo odgovorile uobičajenom i uvežbanom organizacijom provokacija po poznatom bosanskom i kosovskom obrascu.

Najneprijatnija tendencija je što se ustanici u Donbasu, u zapadnim medijima, porede sa Srbima u Bosni iz perioda 1992-1995. Motivi provokacije sa malezijskim Boingom jasno se vide.

Za to vreme, nove ukrajinske vlasti, pod firmom međunarodne diplomatske krize vezane za obaranje malezijskog aviona, pokušavaju da preokrenu tok tzv. ATO u svoju korist i da likvidiraju ustanak na Istoku Ukrajine.

Zapad predlaže ruskim vlastima da svoje specijalne službe distanciraju od ustanika u Donbasu. Rusiju podstiču na prekid vatre u Ukrajini na uslovima „Porošenkovog mirovnog plana“ koji pretpostavlja kapitulaciju ustanika uz „počasni“ uslov da napuste granice Ukrajine. Avionska nesreća je samo sredstvo dopunskog pritiska koji je bez presedana.

Rukovodstvo ustanika u Donbasu po svemu sudeći napravilo je ogromnu grešku koja po njih i Moskvu ima teške posledice. Nije prostor iznad DNR i LNR proglasilo zonom zabrane letenja onda kada su snage DNR i LNRpočele sa uništavanjem neprijateljskih letelica.

Organizatori ove provokacije odmah su iskoristili tu okolnost.

(Fakti.org)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *