Ambasador Ognjen Pribićević ili analitičari, zanat najstariji

Ambasador Ognjen Pribićević ili analitičari, zanat najstariji

28 maja 2013

zeljko-cvijanovic-izdvojena1Piše: Željko Cvijanović

Ne razumem zavidljive Srbe koje je razočarala blagovest da Ognjen Pribićević, feldvebel među ovdašnjim političkim analitičarima, ide za ambasadora u London. Stojadinović je u diplomatiju slao Andrića i Crnjanskog, dakle pisce, ali to je samo zbog toga što on analitičare nije ni imao, zbog čega je valjda i prošao onako loše. Jer politički analitičari dostignuće su našeg doba, nešto kao i-phone ili virus AIDS. Svet otporan na logiku, radijaciju i moral, na drvetu evolucije oni su najprogresivnija vrsta Srba – prilagođenih na realnost, i to realnost svake vrste. Da nije njih, uopšte ne bih poimenice mogao da se setim ljudi koji bi preživeli pad atomske bombe na Beograd.

Ti iberSrbi zapravo su sutrašnji dan svakog od nas kome pođe za rukom da ovakvu realnost zameni za onakvu budućnost. Uspevaju što ne polazi za rukom nikom: da nam objasne da smo jači što nam je zemlja manja i da, što smo bedniji, to smo perspektivniji. Na kraju, pokušajte da zamislite hirurga koji će vas ubediti da ćete, ako vam odseče zdravu nogu, baš vi pobediti na Olimpijadi. Ili profesora na Megatrendu koji će vas uveriti da ćete i vi moći sve što i Mića Jovanović, samo ako budete vredno učili. Politički analitičari mogu upravo to (nisam mislio na ovo što može Mića, to može samo on).

E sad, za političkog analitičara moraš da imaš dve stvari – prvo, bar dva sakoa da menjaš kad tokom večeri zaredaš po televizijama, i, drugo, da znaš da su stranci uvek u pravu, a Srbi samo onda kad misle isto kao stranci.

Otuda svakako valja podržati odluku Tome Nikolića da Pribićevića pošalje u London, ko bi bolje od Pribićevića da mu kaže šta od Srba hoće Englezi i zašto treba da uradi baš tako kako oni traže. Zato je to za srpsku diplomatiju veliki dobitak, a još ako Nikolić u embahade pošalje i Simića, Bakića i Blagojevića, to će valjati snažno podržati jer nema sumnje da će to biti još veći dobitak za diplomatiju, a i moglo bi da znači da je namazani Šumadinac rešio da od glupačenja ozbiljno očisti medije.

Jer bez ove četvorice B92 bi se zacelo ugasila, a Tijaniću bi se pojavilo bar dva sata dnevno progama viška, za koje nema para da ih popuni. Uostalom ljudi su nezamenjivi. Jer ko je mogao prošle godine u ovo doba pomisliti da će u zaborav otići Boris Tadić, a da će preživeti baš svi analitičari koji su mesecima ubeđivali Srbe da će ih napustiti desnica ako zaborave Borisa.

Iz Tominog primera bi ponešto mogao da nauči i episkop Irinej Bulović, koji je u sredu čak protestovao kod novinara zbog toga što saopštenja Crkve objavljuju tek kada im ih rastumače Mirko Đorđević i Živica Tucić, verski analitičari, posebna vrsta, još više na Darvinovom stablu od političkih. Inače, reč je o dva pristojna tipa, kojima u Crkvi smeta jedino to što ima i patrijarha, i, tolike episkope, i nijednog političkog komesara, a njih dvojicu je život školovao baš za to.

Nažalost, Crkva nema svoje ambasade, ali ima tolike upražnjene episikopije, i ne vidim zašto bi ova dvojica bili gori od Pribićevića. Uostalom, kada bi njih dvojicu imenovali za episkope, nešto mi kaže da bi kao rukom iz Crkve nestalo i pedofilije, i pederastije, doduše, nestalo bi i Kosova. „Blic“ bi tada organizovao masovno krštenje svojih novinara, i iz Crkve bi objavljivao samo one afere koje bi mu došapnuo Duh Sveti lično. Dok ne udomiš analitičare, džabe ti je i da narod nahraniš i da se za njega moliš. Takav je to svet.

Toma se tome dosetio, znajući da i od starih zanata ima još starijih. Još samo da vidimo hoće li se dosetiti i Crkva.

(Novine novosadske)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *