Anarhistična crta u mentalitetu Južnih Slovena

Anarhistična crta u mentalitetu Južnih Slovena

25 avgusta 2013

Sasa Miric2Piše: Saša Mirić

Zašto su ovdašnje države uvek bile slabe, loše uređene i zavisne od velikih sila? Istoričari i sociolozi uglavnom smatraju da je osnovni razlog u kolektivnoj nesposobnosti južnoslovenskih naroda da ispoštuju vladavinu prava i zakona, čime su oduvek značajno uticali na slabljenje sopstvenih država, koje su onda postajale lak plen za strane zavojevače. Ovo je posebno karakteristično za moderne države na ovim prostorima, koje su postojale i postoje tek kao „protektorati“ svetskih centara moći.

Teorija o nesposobnosti ovdašnjih naroda da izgrade sopstvenu jaku državu je skoro opšteprihvaćena od strane naučnika koji se bave tom problematikom. Anarhistična crta u mentalitetu Južnih Slovena pri tome se ističe kao osnovni uzročnik nepoštovanja države. Počev od Velike seobe, koja je nužno oslabila duh zajedništva slovenskih plemena, potom teške borbe za opstanak u okruženju jakih država po dolasku na Balkan, turskog jarma i nasrtaja mnogih drugih zavojevača, narodi na ovim prostorima su kroz istoriju u svom karakteru izgradili svojevrstan „zaštitni mehanizam“ od države. Narodno iskustvo sa brojnim nametnutim državama koje je „preživeo“, podrazumeva da država želi da ga potčini i izrabljuje. Zato su nakon oslobođenja od Turaka i Austrougarske takav stav naši ljudi zadržali i prema svojim državama, sve do današnjih dana.

Željni slobode, pravde i jednakosti u izvornom značenju tih reči, ovde ljudi nikada nisu u potpunosti prihvatili društvenu zajednicu koja im nameće bilo kakve zakonske norme i ograničenja. Zato danas i imamo drastično izražen individualizam u balkanskim društvima, a iz toga proizilazi i personalizacija vlasti i uzurpacija države i zakona od strane pojedinaca i interesnih grupa. Takvi su presudno uticali na to da sve balkanske zemlje budu po istom obrascu pretvorene u kastinske države koje služe isključivo da zaštite njihove neopravdano i nezakonito stečene privilegije i bogatstvo. U takvoj anarhičnoj situaciji gde svako otima sebi, gde svaki pojedinac nastoji da pronađe rupu u zakonu i sprovodi neku svoju pravdu, normalno je da država slabi, a to neminovno dovodi do toga da njena zavisnost od velikih sila bude apsolutna.

Da je moglo i može drugačije pokazuje primer srpskog cara Dušana, koji je ponajviše zahvaljujući samoograničavanju, odnosno stavljanjem zakona i iznad sebe kao cara pokazivao svojim podanicima kako vladavina prava može da ojača državu. A dobro je poznato da je srpska država bila najjača upravo za vreme Dušana Nemanjića. U Dušanovom zakoniku stoji jedna rečenica koja određuje sledeće: „Ako car izda naredbu protiv zakonika, sudije se na to pismo neće obazirati.“ Mogu li i smeju li naši današnji političari da zakon i državu stave iznad sebe i svojih ličnih interesa?!

(Pressrs.ba – Banja Luka)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *