Антика, романтика и српско стваралаштво

Антика, романтика и српско стваралаштво

23 јануара 2018

У ВРЕМЕ када је настало Народно позориште, Београд је био варош са тек двадесет пет хиљада становника. Прва професионална представа “Ђурађ Бранковић” Кароља Оберњака премијерно је изведена 22. новембра 1868. године, а овај датум се сваке године слави као рођендан нашег националног театра. Представа је изведена у гостионици са “отменим” називом (“Код енглеске краљице”), која је једно време била привремени дом тек основаног позоришта. Кнез Михаило Обреновић и Државни савет одредиће место позоришној згради, на бившем турском плацу код Стамбол капије. Први прилог дао је сам кнез (пет хиљада дуката), нажалост, почетак радова није дочекао: убијен је 3. јуна исте године, па је камен темељац поставио краљ Милан… Вечерашњом премијером “Ожалошћене породице” почиње обележавање 150 година историје куће.

– Велики јубилеј није значајан само за наш театар, већ у друштвено-историјском смислу Србију и Београд сврстава у праве, старе европске престонице које су својим трајањем исписале најлепше уметничке (али и просветитељске) странице ове земље – истиче Дејан Савић, управник Народног позоришта. – То је и огромна одговорност да на прави начин обележимо јубилеј и оставимо нешто и иза нас.

Први човек куће каже да ће слављеничка година у свим секторима (Опера, Драма, Балет) бити посвећена домаћим ствараоцима, на домаће теме и у реализацији домаћих уметника. Тако ће после Нушића, на драмској сцени премијерно бити изведени “Балкански шпијун” Душка Ковачевића (у режији Тање Мандић Ригонат), “Нечиста крв” Боре Станковића (у поставци Милана Нешковића), Никита Миливојевић режираће “Травничку хронику” Иве Андрића, а у плану је још један Нушићев наслов о коме ће тек бити речи.

– У Опери ће своје место наћи Коњовић и Штаткић, а у Балету рачунамо на Лидију Пилипенко и Крунослава Симића. Веома нам је важно да иза себе оставимо и значајне материјалне артефакте. Верујем да се Трг републике, почетком наредне сезоне, неће моћи да препозна! Планирамо озбиљне радове на новој дворани Народног позоришта, на месту познатом као “Стакленац”. С великом двораном добићемо простор у којем може да се игра, примера ради, наша “Велика драма”, “Српска трилогија”, па и сви Нушићеви комади. Реч је о представама које су велике својим габаритом, а за које се увек тражи карта више.

Како се најављује, на истој сцени ће своје наслове изводити и Опера и Балет, док ће у “старој” згради бити места за Моцарта, Росинија, балет “Ко то тамо пева” – као и све друге, мање извођачке форме.

Будући да у наредним годинама следи још неколико значајних датума, прослава јубилеја ће се, на неки начин, “продужити” и на 2020. годину (сто година од оснивања Опере), односно 2023. (век постојања Балета).

– Уз посебну захвалност и сећање на кнеза Михаила који је одлучио да баш на овом месту подигне национални театар, желимо и ми да учинимо нешто за једно заборављено позориште: у Савамали и “Београду на води”, планирамо да обновимо Театар на Ђумруку – прву позоришну институцију у Србији. Постоје планови, записи, фотографије и темељи тог здања. У разговору са свим надлежнима, овај предлог је наишао на разумевање и подршку. Тако ће се, по европским стандардима, на старим темељима подигнути зграда са идентичном некадашњом фасадом, док ће се унутрашњост прилагодити савременим технологијама.

Како сазнајемо, у овој згради било би места за сталну поставку Музеја позоришне уметности Србије и једну камерну сцену разних намена. Она ће се наћи на располагању Народном и свим другим позориштима, алтернативним и независним продукцијама. Када је о будућности националног театра реч, Савић наглашава:

– Традиција нас обавезује да у представама окупљамо најбоље уметнике, а уз одличну технику и добру организацију посла, настојимо да будемо лидери у неким законским решењима. Капитал куће је у четрдесетак наслова на драмској, тридесетак на оперској и петнаестак на балетској сцени. Неки од њих су недовољно видљиви публици зато што се сви “гурамо” на једној, Великој сцени, али ћемо изградњом нове дворане добити могућност да сваког дана у месецу имамо једну оперску и балетску представу на репертоару.

Управник Народног позоришта истиче да ће будућа дворана бити на располагању и Граду и Републици, додајући да ће се њом омогућити нови галеријски простор, као и подземна гаража. Та чињеница није од небитног значаја, будући да је за публику велики проблем паркирање у центру града.

– Ипак, оно што је најважније и што нас посебно обавезује, је да сачувамо традицију и уметнички потенцијал куће. Подсетићу да су у Народном позоришту пре Првог светског рата, у Уметничко-пословодном одбору седели Бранислав Нушић, Стерија, Стеван Сремац, Јанко Веселиновић, Масука. Све сами великани! Пред Други светски рат овде су били уметници попут Јозефа Крипса, Ханса Захса, Ловре Матачића. Тада је уследило и златно доба наше Опере. Изузетни прваци куће певали су у време Оскара Данона и Креше Барановића, редитеља Млађе Сабљића… Наравно, сећамо се с поносом и доба када је у Балету прве кораке правио један Милорад Мишковић.

Између осталог зато је, како каже Савић, после дужег времена “активирана” статутарна обавеза и формиран Уметнички савет куће. Председник је Небојша Дугалић, а чланови Стела Ћетковић, Миодраг Јовановић, Тамара Петровић и Бојана Никитовић:

– Ове године “појачаћемо” улогу Уметничког савета и њихову изузетно значајну, саветодавну улогу у телу које ће обављати додатну уметничку процену, са могућношћу једног ширег консензуса када је реч о репертоару. Уосталом, Народно позориште је као Народни музеј: треба да има одељење антике, романтике, авангарде и модерне. И, наравно, једно велико одељење српског стваралаштва…

СПРЕМА СЕ ЕНЦИКЛОПЕДИЈА

ПОСЕБАН сегмент јубилеја представља израда енциклопедије поводом 150 година постојања, а уређиваће је угледни театролози и уметници попут Рашка Јовановића, Радомира Путника, Милице Зајцев, Бранке Радовић и Милована Здравковића. Биће то једно репрезентативно издање са свим најважнијим насловима и одредницама, које ће јавност имати прилике да види прво у електронској форми, да би се (уколико буде потребно) могле направити и неке корекције – каже Савић.

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u