Атентат као судбина

Atentat kao sudbina

8 novembra 2016

03--Antic-Cedomir 243

Piše: Čedomir Antić

Srbija i Crna Gora su čudesno povezane. U Crnoj Gori su pronašli teroriste bez oružja, u Srbiji oružje bez terorista. Eh da smo zajedno, niko se ne bi podsmevao vlastima i pričao neukusne viceve na najteže teme. Ovako razdvojeni od strane pokvarenih komunističkih i tranzicionih elita i moćnom voljom velikih sila, delujemo pomalo smeteno. Mi smo neka vrsta zajednice slepog i mutavog.

U blizini kuće Vučićevog oca pronađena je velika količina oružja. Umesto rezultata istrage danas građani Srbije gledaju i slušaju medijski galimatijas u kome sve što je vladino (ili je od ove ikada imalo bilo kakvu korist) napada sve koji sumnjaju u to da je sprečen atentat na srpskog premijera. Oni koji sumnjaju pak, takmiče se u tome ko će u većoj meri ismejati nastupe zvaničnika i njihovih nevladinih pristalica, koji ukazujući na opasnost što se nadvila nad Vučićev život ne mogu a da ne pokažu prezira dostojno udvorištvo i neinteigentno dvorjansko podaništvo.

U nekoj pravnoj državi možda bi u nekim novinama isplivala vest da je u blizini doma premijerovog oca pronađen arsenal oružja, ali to svakako ne bi postalo polje nastupa raznih vladinih protparola i manekena na ministarskim i poslaničkim funkcijama. Valjda je u interesu istrage da brojne ličnosti povezane u zaveru ne budu obaveštene i alarmirane. Debata o istrazi koja je tek otvorena, sa raznim nezvaničnim detaljima, na svim programima domaćih televizija, svakako doprinosi da razni bezbednosnim slojevima ionako zaštićeni politički nalogodavci navodno planiranog atentata uklone sve tragove koji bi mogli voditi do njih i brižljivo se sakriju. Ali, važno je da je minisstar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović od početka prisutan na licu mesta i u medijima. Kao i uvek. Zar nije on lično, sačekao devojčicu koju je naša policija uspela da ekspresno oslobodi od francuskih otmičara? Našao se između vozila i oca, pa je otvorio vrata, uzeo dete i pred kamerama ga prosledio roditelju. Isto kao što je ministar zdravlja lično nosio bolesno dete u avion koji ga je odneo na lečenje u inostranstvo. Baš kao što je prve godine svoje slavne vladavine i lično Vučić naišao na zavejane u snegu. Potom je neko jadno dete, onako visok i u cipelama sa ravnim đonom, nosio kroz sneg, a sve pred brojnim kamerama (dok su telohranitelji verovatno držali ruke u džepovima ili možda merili šefu prolazno vreme spasavanja).

Naravno da Stefanović ne bi ostavio građane neobaveštene o tome da se čak 97 sumnjivih lica kretalo oko bazne stanice u Jajincima, a policija je do trenutka dok se on našao pred kamerama uspela da dođe do manje od polovine njih. A tek Aleksandar Vulin, ministar zadužen za socijalnu politiku i partiotizam. U emisiji RTS-a on je za sve optužio američkog ambasadora. Od izborne noći kada je primio opozicione vođe, pa sve do danas, tvrdio je Vulin, upravo je ambasador Skot osovina, oslonac, težište… svake subverzive aktivnosti. Nije Vulin objasnio kakve to veze ima sa ovim ili onim crnogorskim kriminalnim klanom sa kojim se to oružje opet nezvanično i proizvoljno povezuje. Nije jasno ni šta je to tako strašno za Vučića i vlast, koji se diče dobrim vezama sa SAD i EU, učinio ambasador ako se i video sa opozicionarima ili dao neku izjavu oko nelegalnog rušenja nelegalne gradnje. Vulin reče da ambasadori u izbornoj noći ne treba da kontaktiaju opoziciju, a ni vlast… Ipak, ostaje činjenica da je 2014. u izbornoj noći, prošli ambasador posetio baš izborni štab SNS i Vučića (time i njegovog koalicionog mikro-partnera Vulina).

Ko bi mogao da veruje da su u opasnosti ljudi koji su napravili karijeru dokazujući svoju važnost, između ostalog i navodnom ugroženošću sopstvenog života. Vučićev bivši saradnik, a danas ogročeni neprijatelj, novinar Predrag Popović (nekadašnji urednik Nacionala i Pravde), izbrojao je dvadesetak navodnih pokušaja atentata na Vučića. Većina su karikaturalni i umišljeni u meri u kojoj i državni udar iza koga su pre godnu dana navodno stajali vlasnici novine Kurir. Udarni promoter Aleksandra Vučića u javnosti, vlasnik dnevnih novina Informer, tada je iz emisije u emisiju vikao kako će Vučićev odlazak u Japan otvoriti prostor puču. Danas nije tako glasan. Možda je svestan, kao što bi svi trebalo da budu svesni, da zloupotrebom mogućih atentata može postići samo da više niko ne poveruje ni u pravu opasnost.

Kao i u Crnoj Gori nas danas u Srbiji upozoravaju na olako prihvatanje pretnje Đinđiću. Javne ličnosti koje su sumnjale u pokušaje atentata u koje ni sama žrtva (Đinđić) nije verovao, danas posle trinaest godina citiraju i predstvaljaju zamalo kao saučesnike u zločinu iz 2003. godine. Živimo u teškm i sumanutim vremenima: tirani danas javno brane demokratiju, velike sile glume neprijatelje tiranima koji su im na plati, kriminalci služe vladi, najvažniji američki ljudi prave karijere na grđenju SAD… Narodu ostaje da potvrđuje umesto da bira, a pristojnim gađanima da ćute i u napred se kaju zato što će se jednom dogoditi i pravi atentat.

(Napredni klub)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *