“Атомска” дипломатија Русије

“Atomska” diplomatija Rusije

22 oktobra 2015

pol-iskenderov 786Piše: Petar Iskenderov

Ugovor o proizvodnji i isporuci nuklearne opreme koju su potpisali ruska kompanija “Rusatom servis” (koji ulazi u “perimetar” državne korporacije za atomsku energiju “Rosatom”) i mađarskog zatvorenog akcionarskog društva “Nuklearna elektrana Pakš”, bez preterivanja ima simptomatičan karakter – u tom smislu i za Srbiju i druge zemlje centralne i istočne Evrope.

Podsećamo da je državna korporacija “Rosatom” još u decembru 2014. godine potpisala ugovor za dogradnju mađarske elektrane “Pakš”. Energetski blokovi će ostati u vlasništvu mađarske države, a ulaganja ruske strane iznose otprilike 12,5 milijardi evra. U martu 2014. godine Rusija i Mađarska su potpisale sporazum o odobravanju kredita veličine 10 milijardi evra od strane Moskve, za dogradnju nuklearne elektrane. Prema tom dokumentu ruska strana je odobrila Mađarskoj državni kredit za finansiranje “isporuke opreme, izvršenje radova i pružanje usluga u cilju projektovanja, izgradnje i puštanja u eksploataciju energetskih blokova №5 i №6 u nuklearnoj elktrani “Pakš”. Sporazum predviđa korišćenje zajmljenih sredstava u periodu 2014-2015. godine.

Međutim, poslednjih meseci ovo pitanje je postalo kamen spoticanja u odnosima dve zemlje. Mađarske političke snage koje nastupaju sa prozapadnih pozicija i teže da sruše razvoj odnosa Budimpešte i Moskve, ulagale su maksimalne napore da bi blokirale uzajamno delovanje u oblasti energetike.

Oni su u tome dobijali podršku od strane Evropske komisije, koja i po tom pitanju na žrtvu političkim spekulacijama prinosi razmotrenu berićetnu ekonomsku korist i zdrav razum. Umesto da podrži projekte usmerene na jačanje energetske bezbednosti Evrope, Brisel sa manijačkom upornošću pokušava da “istisne” Rusiju iz energetske oblasti, ne razmišljajući o tome ko može da zameni rusku tehnologiju i resusre. Posebno kada je u pitanju nuklearna elektrana “Pakš”, Evropska komisija je ranije inicirala istrage odjednom u dva resora EU, po pitanju bilateralnih dokumenata o izgradnji petog i šestog bloka elektrane. Pitanjem se bavila Evropska komisija za atomsku energiju (Evroatom) i antimonopolistički resor koji je izjavio da sporazum navodno nosi zatvoreni karakter iz razloga nacionalne bezbednosti, a sam ugovor za dogradnju nuklearne elektrane Mađarska je potpisala sa Rusijom bez prethodnog tendera. Uprkos svemu, istraga nije mogla naći dokaze za ovakve optužbe.

Međutim, ruski energetski projekti se jednostavno nemaju čim zameniti. Na strani Rusije je i iskustvo razvoja posebno nuklearne energetike i povoljnije cene, i spremnost na dugoročne ugovore – na šta ne idu američki, nemački, italijanski i drugi konkurenti.

Sve te prednosti Rusije odražavaju se i u sadašnjem rusko-mađarskom sporazumu. Prema tom dokumentu, do 2020. godine “Rusatom servis” će isporučiti Mađarskoj 24 usmerena aparata glavne cirkularne pumpe (GCN-317). Takođe treba istaći da je nukleearna elektrana “Pakš” izgrađena po sovjetskom projektu, u njoj rade 4 energetska bloka sa reaktorima tipa VVЭR ukupnog kapaciteta otprilike 2 hiljade megavattona.

Na taj način, u slučaju sa Mađarskom zdravi smisao i ekonomska svrsishodnost su izgleda trijumfovali. Međutim, analogni problemi po pitanju razvoja nuklearne energetike postoje i kod mađarskih suseda – posebno u Slovačkoj. Robert Fico, šef slovačke vlade, ne tako davno je lično posetio nuklearnu elektranu “Mohovce” gde je trebalo da se dogradi treći i četvrti reaktor. Fico je tada izjavio da Slovačka čeka “predlog” za dogradnju reaktora. Izgradnja takvih rekatora “mora biti prioritet za svakoga” – istakao je slovački premijer. Međutim, projekat dogradnje nuklearne elektrane sve više kasni sa predviđenom grafikom zbog krivice italijanske kompanije “Enel” – većinskog akcionara kompanije “Slovenske Elektrarne”. Prvobitno je bilo predviđeno da se treći blok uvede u eksploataciju još do kraja 2012. godine, a četvrti blok – tokom 2013. godine.

A još jedna istočno-evropska zemlja  – Bugarska – rizikuje da se nađe u istinskoj “dužničkoj jami” zbog odbijanja da ispuni dogovorene sporazume sa Rusijom u oblasti energetike. Svojevremeno je Sofija pod pritiskom SAD i Evropske komisije blokirala realizaciju ruskog projekta izgradnje nuklearne elektrane u Belenju. Pritom je projekat predviđao izdvajanje ruskih sredstava. Za Zapad i vladajuću bugarsku elitu bila je neprihvatljiva ta činjenica da Moskva nastupa kao strateški investitor projekta. U rezultatu toga Rusija je predala tužbu Međunarodnom arbitražnom sudu u Ženevi u vezi sa neisupnjavanjem ugovorenih obaveza od strane Bugarske. U slučaju pozitivne presude Bugarska bi morala da namiri potraživanja koja prevazilaze obim njenog godišnjeg bruto-nacionalnog dohotka. Pa i u tom slučaju da projekat ipak nekako bude realizovan na bazi postojeće nuklearne elektrane “Kozloduj”, troškovi će takođe biti ozbiljni – otprilike četvrtina bugarskog BND. A vreme ističe. Ipak, po zahtevu EU nuklearna elektrana “Kozloduj” treba da u potpunosti prestane sa radom do 2019. godine. I kako iz tog ćorsokaka izaći – vlada Bugarske ni sada ne zna, kao što nije znala ni ranije.

Svi gore navedeni aspekti direktno se tiču i današnje Srbije. Sadašnje vlasti pokušavaju da “sede na dve stolice” – plašeći se da ne rasrde Brisel i istovremeno shvatajući ekonomsku neophodnost saradnje sa Rusijom, pa tako i u oblasti energetike. Međutim, pritisak SAD na Beograd raste i vlada Aleksandra Vučića sve češće pribegava tajnom odlaganju realizacije zajedničkih projekata – kao što je to bilo u slučaju sa iniciranjem istrage međuvladinih sporazuma u oblasti energetike sa Rusijom iz 2008. godine (tačno po obrascima odgovarajućih “inicijativa” Evropske komisije!). Međutim, privreda u celini i energetika posebno, ne trpe politizaciju i političke spekulacije. I zbog toga oni koji se poigravaju u sličnim igrama, po pravilu obavezno snose konkretne gubitke. A ujedno odgovaraju pred sopstvenim biračima.

(Fond strateške kulture)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *