Austrougarska je pripremila rat četiri meseca pre Sarajevskog atentata

Austrougarska je pripremila rat četiri meseca pre Sarajevskog atentata

17 marta 2014

Jarani Austougarska Prvi svetski ratNa današnji dan, tačno pre jednog veka, 16. marta 1914. godine, raspušten je Rajhsrat – parlament Crno-žute monarhije. Austrougarski premijer grof Karl Štirk preneo je nadležnosti poslaničke skupštine na vladin kabinet, „uz carev blagoslov”, pozivajući se na tačku 14 Osnovnog državnog zakona (ustava), po kojoj je raspuštanje parlamentarnog saziva opravdano, ako bi usledilo u interesu Monarhije i njenih podanika.

Kako se četiri meseca kasnije ispostavilo, raspuštanje Rajhsrata bilo je u interesu objave rata Srbiji. Prenošenjem nadležnosti parlamenta na vladin kabinet izbegnute su poslaničke rasprave oko eventualne objave rata, kao i neizvesnost da li će poslanici neophodnom dvotrećinskom većinom odobriti ekspediciju na Beograd.

Istoričari predani autentičnom tumačenju istine, među njima i malobrojni austrijski istoričari, poput Volfganga Madertanera, šefa austrijskog Državnog (istorijskog) arhiva, smatraju ovo raspuštanje parlamenta prelomnim trenutkom u političkim pripremama Austrougarske za rat protiv Srbije.

„Višemesečno natezanje ratnih huškača – sokolova – i miru privrženih golubova na političkoj sceni Beča preneseno je na ’viši nivo’ ponovnim imenovanjem Franca Konrada fon Hecendorfa za šefa carskog Generalštaba.

Kasniji feldmaršal fon Hecendorf, prethodno je dva puta smenjivan s položaja na lični zahtev cara Franca Jozefa, uz obrazloženje da je ratni huškač, ali je ponovno vraćan na položaj, zahvaljujući zalaganju prestolonaslednika Franca Ferdinanda, kasnije žrtve Sarajevskog atentata.

Konrad fon Hecendorf je po trećem povratku na mesto šefa Generalštaba vukao konce dvorske politike, a u premijeru Fon Stirku imao je vernog saveznika. To potvrđuju i izveštaji tadašnje Bečke štampe. Najpre je, poslednjeg dana januara, „Noje fraje prese” izvestio o „prijateljskoj raspravi njegovog veličanstva i generala Fon Hecendorfa”. Potom su bečki listovi gotovo svakodnevno izveštavali o „carskim audijencijama” za premijera Fon Štirka, šefa generalštaba Fon Hecendorfa.

Javnosti, naravno, nije obelodanjeno da su predmet razgovora bili planovi napada na Kraljevinu Srbiju.

Neophodnost predstojećeg rata prvi put je indirektno najavio dnevnik „Noje fraje prese”, poslednjeg dana februara 1914. godine. U uvodniku na naslovnoj strani opisan je „konspiracioni podatak” carske tajne policije iz Beograda.

U njemu je citirana izjava tadašnjeg srpskog ministra građevina Svetislava Vulovića, po kojoj će se Srbija najkasnije za pet godina konačno obračunati s Austrougarskom – uz pomoć Rusije.

„Noje fraje prese” i ostali bečki listovi svrstali su ovu izjavu u red dokaza o planiranoj agresiji male Srbije na moćnu carevinu i istakli da će Monarhija naći način i sredstvo da se odbrani od „balkanskih koljača”.

Da su stvari drugačije stajale, potvrdio je austrijski car Karl po dolasku na tron 1916. godine. Jedna od prvih intervencija odnosila se na smenu generala Fon Hecendorfa i na pomilovanje atentatora Viktora Ferdinanda Adlera, sina istoimenog lidera austrijske socijaldemokratije.

Adler je 21. oktobra 1916. godine ubio ratnog premijera Fon Stirka, smatrajući da je upravo on omogućio Prvi svetski rat, raspuštanjem parlamenta. Činjenica da je car Karl amnestirao Adlera i da mu je, štaviše poslao lični automobil i vozača da ga iz zatvora odveze kući, shvaćena je kao priznanje ratne krivice.

U martu 1914, međutim, kao da se jedva čekalo na izbijanje rata. Generalni vikar vojske (sveštenik) poslao je „dnevnu zapovest” vojnicima da budu spremni da brane otadžbinu. S druge strane, u civilnoj javnosti se pevušio šlager proleća „Adje majn klajner gardeoficir”.

Tekst pesme – u prevodu „Zbogom, mali moj gardijski oficiru” – opisuje majku koja ispraća sina u rat i kaže: „Veseli se, sine, nezaboravni dani te čekaju”.

(Politika)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *