Авантуристи

Avanturisti

19 jula 2016

aleksandar-apostolovski 789346Piše: Aleksandar Apostolovski

Nema tog vojnog udara, strašnog terorističkog napada ili džihadiste s kalašnjikovom koji bi mogao da spreči srpskog turistu da sa svojom porodicom smoči noge u moru. Naročito ako je aranžman uplatio unapred. Dok stranci beže uplašeni iz turskih letovališta, naši tamo odlaze, ne obazirući se na rizik da sa perajama i maskom, ulete u krvav obračun Erdoganovih snaga sa pučistima. Jer drugi aranžman sigurno ne bi mogli da plate.

Nasmejani i osunčani, odlaze i vraćaju se čarter-letovima iz turskih letovališta, ne mareći da je u noći propalog prevrata, na odmoru boravio i Redžep Tajip Erdogan i da je bio na nišanu lovca F-16.

Neke turističke agencije su odmah osetile bizarnu potražnju za brčkanjem na obalama koje nadleću borbeni lovci, putnički avioni i Srbi koje padobrani vezani za glisere, umesto eksploziva, dižu u nebesa. Odmah su ponudile letovanje za dvoje, koje plaća jedan. Zaista, za to dobijaju ultra ol-inkluziv aranžman. Tri obroka dnevno i državni udar gratis. Valjda se podrazumeva da turističke agencije ne bi vratile novac građanima čak i kada bi Osama bin Laden vaskrsao, potom izronio iz mora i prilegao na ležaljke neke male srpske kolonije na arapskom pesku.

Ali, ma koliko prosečan srpski avanturista, koji umesto dušeka nosi pancir, a umesto maske za ronjenje šlem, iskreno želeo da uštedi pokoji evro, pitam se, kako ga iskonska borba za mahom bedni život, ne sprečava da se uputi ka zemlji Erdoganovog sunca, a da pre toga, recimo, ne potpiše ugovor o životnom osiguranju? Ili da ženi nađe dečka, da mu dečica ne ostanu sama?

Zaista nemam pojma gde da se odmaram ovoga leta. Za tu dramatičnu odluku potreban mi je savet Saveta za nacionalnu bezbednost i čitav tim geopolitičara. Zašto se porodice igraju sa životom i na puteve strave i vreline vode svoju decu? Valjda zbog toga što poslednji dinar štede za deset dana slanog mora i sunca koje peče. I zato što za tih deset dana, žive čitavu godinu. Čak i po cenu da zbog toga umru. Zar da im neki tamo DAEŠ oduzme i to zadovoljstvo? Ako ih ne kokne sunce, ili izbegnu rafale Islamske države, ubiće ih kad-tad holesterol ili stres svakodnevice.

Ponekad i mene obuzmu takve suicidne misli, ali Tunišani, Egipćani, Turci, pa čak i Grci, na magistrali migrantskog puta, morali bi da mi poklone vreću zlata kako bih eventualno pomislio, u odsustvu zdravog razuma, da legnem pod njihove suncobrane.

Nekada sam posmatrao zaljubljene parove kako plešu uz šlagere, a danas oni izgledaju kao mete za odstrel zaluđenih bradonja koji obmotani eksplozivom, na nebu očekuju nagradu na polju terorizma u oblasti turizma.

Srbija i Beograd nam preostaju kao logičan izbor terorističkog izolacionizma. To znači da uskoro nećemo smeti da mrdnemo iz rodne grude. Mada me pomisao da se banjam u banji, prilično rastužuje.

(Politika)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *