AZERBEJDŽAN GUBI RAT – iako je bolje naoružan i ima veću armiju od Jermenije
5 oktobra 2020PREDSEDNIK Azerbejdžana Ilham Alijev rekao je u televizijskom obraćanju sunarodnicima da je nacionalna armija „zauzela još devet sela na kontaktnoj liniji u Karabahu.
Istovremeno je ustvrdio da su azerbejdžanske trupe „ušle u grad Džabrail“.
Portparolka jermenskog Ministarstva odbrane Šušan Stepanjan odmah je izjavila da je „ulazak u Džabrail“ čista laž.
Ubrzo je zvanični Jerevan objavio da je Alijev „u informativnoj blokadi“, odnosno da mu nadležne službe – iako je šef države i vrhovni komandant – daju netačne podatke.
Alijev je odbacio tvrdnje (i Emanuela Makrona) da na strani Azerbejdžana ratuju islamski teroristi iz Sirije i strani plaćenici.
Istovremeno je Jermeniji postavio svojevrsni ultimatum: da se – ako želi prekid rata – obaveže da će određenim tempom povući svoje trupe iz Karabaha.
Jerevan na ovo, kako se procenjuje, neće pristati.
Poznati vojni ekspert Konstantin Sivkov ocenio je da azerbejdžanska ofanziva na Karabah gubi tempo i da nema dobre izglede:
„Zauzimanje nekoliko sela za nedelju dana ne zaslužuje nikakav komentar. A ispred Azerbejdžanaca su planinski lanci koje kontroliše Odbrambena vojska Karabaha. U tim planinama, koje kontrolišu Jermeni, nema uslova za veće operacije. Rat traje već celu nedelju bez pravih efekata za Azerbejdžan uprkos njegovoj superiornosti u ljudstvu i naoružanju“.
Sivkov posebno ukazuje: „Jermenija u rat još nije uključila svoje glavne udarne sisteme. Mislim na raketno oružje pomoću kojeg jermenska vojska može da udari po naftnim poljima Azerbejdžana bez kojih će se Baku „saviti”. Oružane snage Azerbejdžana nemaju rakete velikog dometa uporedive, na primer, sa operativno-taktičkim raketnim sistemima „Iskander“ kojima raspolaže Jermenija“.
Sivkov navodi da Azerbejdžan ima prilično velike gubitke i da zato neće moći da još dugo napada Karabah.
Rista says:
Tek tamo posle dvaes tries godina ćemo saznati pola istine ko koga u ovom ratu, a i to samo ako hrvatske knjige iz kojih se uči u Srbiji ne kažu nešto treće. Nije važno šta mi odrasli znamo i mislimo. To neće biti u istoriji Srbije jer naša deca uče po euro knjigama koje se većinom štampaju u Hrvatskoj i kroz dve generacije naše dece, istina će biti nešto sasvim drugo. Uobičajeno je da i jedni i drugi lažu tokom rata. Nije uobičajeno da bilo ko kaže istinu. Negde sredinom druge polovine prošlog veka sam shvatio da sve države lažu o svemu javno, da obični ljudi lažu svaki dan i trebalo mi po veka života da se prilagodim i preživim sve te laži koje su me koštale tačno 50 godina života. A onda sam počeo da poltronišem, lažem, izmišljam, varam i uspeo sam da se oporavim bar donekle. Ipak, ostala mi neka smutnja u vezi pre svega čoveka pojedinca, pa onda i država sveta i uvek me jede kada moram da poltronišem, ali sam naredio sebi da MORAM i tako prolazim kroz život. Svet je lažljiv, ljudi su lažljivi, ali svi će stati pred vas sa svojim poštenjem tako čvrsto, da brzo shvatiš kako ne smeš posumnjati u ta poštenja iako imaju više providnosti u sebi nego neke čvrstine. Ljudi su većinom kvarni, lažljivi, prevaranti a isto tako i države. Pišam se u ovaj svet ovakav kakav je. Human? Humanost i istina kod čoveka ne postoje. E, tako danas posmatram sve vesti iz sveta. I 99% sam u pravu što smatram da su laži. Evo vam na primer ova vest gore. U pola teksta ispada da Jermenija bez po muke uživa u ratu a Azerbejdžan ima strašne gubitke, a druga polovina teksta tvrdi suprotno. Niko ne zna niti može predvideti kako će se ovaj napad Azerbejdžana na svoje Kosovo završiti. Prava je muka što mi navijamo za našu braću Jermene ali svet to sve gleda drugačije i to na dva suprotna načina. Zapad navija za Azerbejdžan jer su u Nagorno Karabahu pravoslavci, a na KiM navija za Albance, jer su u Srbiji pravoslavci. Tako je svuda i na svakom mestu i to je uzrok da kažeš zdravo istini. Živimo i plivamo u lažima. Dosadilo mi već da izvodim vratolomije da bih stekao koliko toliko tačan utisak šta se događa. Idem da živim u pećine. Sa pacovima, slepim miševima i iskrenim bićima ovog sveta. Ko koga ispeče, taj preživi. Nema laži, brate mili. Samo sirovi roštilj. Šta se podsmevate? Svi ćete tako završiti. Ako ne vi, vaša deca, jer od ovih lažova i bitangi koje vode ovaj pogrešno usmeren svet, ništa bolje se ne može očekivati. Zato bolje da malo trenirate.
Slavujka says:
Sto puta izgovorena laž postaje Istina, ali za koga? Za naivne pristalice koji su prodali dušu đjavolu i koji ne mare za druge. Zašto se koljevka zapadne civilizacije toliko ograničava,zašto se toliko boje Srbije i zašto jim je krivo što je Srbija za njih ima previše veliku teritoriju? Šta to Srbin u sebi nosi pa hara i uništava evropom? Čega se zapadni svet boji pa okreće istinu u laž? Zar čovek kao biće nije svestan da mu je rok trajanja prosek 70 godina? Zar nismo svesni da je život škola i da nemaš pet života pa da živiš 300 godina? Zar je rat postao najveći profit a Smrt zasluga za dobro što si napravio? Ima li ikoga na ovom svetu koji je rodjen iz ljubavi a da ne širi mržnju, zavist i nemoral? Šta to misle močnici ako su puni para da će živeti 1000 godina? Zar neče svako odgovarati za svoje misli i dela koje je ostavio na zemaljskoj kugli!? Kratak je ovaj život da bi ratovali, mrzeli i ubijali, steći sreću na tuđoj nesreći je još veća nesreća. Samo neka ratuju, neka rade svoj posao, sila će nas SVE na zemlji uzeti jednog sudnjeg dana. Nikome nije gorela doveka neće ni njima i doći će maca na vratanca, zaigraće mečka i Njima na vrata. Pravoslavni narodi su pretpeli najveće gubitke i na kraju će biti najsvetliji. Nije bogatstvo sa ovoga sveta i sve što je sa ovoga sveta je prokleto. Ljubav, veru, misli i vreme nemožeš kupiti. Ko je kupio veru postao je još neverniji, ko je kupio ljubav zamrzeo je još više... Ništa se na ovo svetu ne dešava bez razloga sve je povod na totalno uništenje ljudskog bića, ono što je prije bilo nenormalno sada je normalno, ono što je prije bilo nemoralno sada je moralno, ono što bi trebalo da dodje već je došlo i doći će još gore. Smrt je najveći prijatelj čoveka na ovoj zemaljskoj kugli, treba misliti o njoj jer je ona novi početak. Sve te njihove pare, imanja, kola, bazeni, fabrike, zlato, sve je laž, sve je iluzija koja je prolazna. Provedeno vreme sa decom, familijom, prijateljima je neprocenljivo i sve je to bogatstvo. Samo neka zaradjuju pare od prodaje oružja, sudiće se njima sa voja nedela... Gde su sada Zapad, Istok, Sever i Jug? Gde su sada nevladine organizacije? Gde su sada Unesko, plavi i beli šljemovi, da zaustave rat, žrtve, gubitke, razaranja i izbeglice? Ko to sudi kada će početi opet neki novi rat i neko novo žarište? Kome će se prodati više ili manje oružja? Sve je to laž koja se širi po svetu, veliki gledaju svoje interese malima je dovoljan pogled na komšiju...