Бајка о слободи и интегритету

Bajka o slobodi i integritetu

14 novembra 2016

14-ansambl-predstave_620x0

PREDSTAVU „Ujedinjenje ili smrt 1918“ ( u režiji Jelene Bogavac i Nenada Todorovića) izvodi Narodno pozorište iz Prištine sa sedištem u Gračanici – premijerno i (ne)očekivano 15. novembra, u beogradskoj kafani „Zlatna moruna“.

Pred osamdesetoro gledalaca naći će se dokumentarno ostvarenje koje za svoj polazni dramaturški okvir uzima stenograme zasedanja Velike narodne skupštine srpskog naroda u Crnoj Gori – poznatije kao Podgorička skupština 1918. godine.Odluke ove skupštine su detronizacija kralja Nikole u izgnanstvu i njegove dinastije Petrović-Njegoš s prestola Crne Gore, ujedinjenje sa Kraljevinom Srbijom, odnosno ujedinjenje svih Srba, Hrvata i Slovenaca u zajedničku državu. Kraljevinu SHS, prvu jugoslovensku državu.

– Kada iz ove perspektive sagledamo stvaranja i rušenja svih Jugoslavija, cinični kao vreme u kome živimo, cinični kao posle svih snova o ujedinjenju, sa velikim balastom stalnog nametanja nacionalne krivice, razapeti između novih i često falsifikovanih istorijskih fakata, onda je odgovor na pitanje „ko sam ja, a ko smo mi“, zapravo, ključ koji otključava Pandorinu kutiju nerešivih pitanja o jastvu – kaže Jelena Bogavac. – Jer, istorija je jedna, a verzija je mnogo. Svetopopravitelji, lažovi, oslobodioci i strane sile. Svako piše u svoj tefter bajku o integritetu ili ep o suverenitetu.

Ova neobična predstava, kako ističu njeni autori, postaviće mnoga još nerazjašnjena pitanja. Između ostalih, ko smo mi a ko su oni, da li si Srbin ili Crnogorac, ko su Crnogorci, ko Montenegrini, da li je identitet suverenitet, šta je narod, šta nacija, a šta su država i državnost?

– Kroz istorijski sjaj i bedu rođenja prvih Jugoslavija, stalno građanski zapitani novovremenim pomodnim pitanjcem „da li je nacija prevaziđen koncept“, kreirali smo predstavu koju, pomalo u šali, žanrovski određujemo kao nacionalnu melodramu sa elementima horora. I dokumentarnu dramu i dramu dokumenta. Jer, teško je formulisati legitimitet dokumentarnog u nacionalnom osećanju. Dramu čije su problemske teze sadržane u nelegalnosti svih Jugoslavija. I legalitetu romantizma. Od borbe za slobodu i ujedinjenje do borbe za slobode i osamostaljenja – ističe, između ostalog, Nenad Todorović.

U ulogama narodnih poslanika pojaviće se Uglješa Vujović, Igor Filipović, Milorad Kapor, Igor Damjanović, Slaviša Čurović, Nebojša Đorđević, Janko Cekić, Uroš Novović, Marko Panajotović, Jovan Zdravković, Jovan Mijović, Predrag Vasić, Vasilj Adžić. U predstavi igraju i Danijela Vranješ, Aleksandra Cucić, Gorica Regodić i Aleksandra Jelić.

KAFANA „ZLATNA MORUNA“

Nije slučajno što su autori ove predstave za scenu odabrali kafanu „Zlatna moruna“, koja je ušla u istoriju kao zborno mesto mladobosanskih revolucionara, nastanjenih u okolnim beogradskim ulicama.

U ovu kafanu je Nedeljku Čabrinoviću, iz Bosne stiglo pismo sa beleškom zagrebačkog lista „Srbobran“ o dolasku Franca Ferdinanda u Sarajevo. Tako je ime „Zlatna moruna“ ušlo u istoriju kao zborište tri mladobosanca (Trifko Grabež, Gavrilo Princip i Nedeljko Čabrinović) – koji su u svetsku istoriju ušli kao glavni akteri Sarajevskog atentata 1914. godine.

Inače, na ovom „istorijskom mestu“ (od 2002. do 2013) bila je kladionica, a potom prodavnica kineske robe. Obnavljanje kafane je počelo krajem 2013. godine…

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *