БАЛКАНСКИ МИТОВИ: Албанци мисле да су Илири, а Хрвати порекло траже у Персији

BALKANSKI MITOVI: Albanci misle da su Iliri, a Hrvati poreklo traže u Persiji

15 avgusta 2015

5KWT2pOKada bi se spojili svi najzvučniji istorijski mitovi iz današnjih balkanskih država, sa izuzetkom Grčke, naša regija izgledala bi kao kolevka civilizacije. Tako bi barem delovalo nekome ko bi poverovao da su Albanci direktni potomci Ilira, da u Bosni postoje piramide, a da su Hrvati potomci drevnih Persijanaca, o čemu postoje zapisi na klinastom pismu.

U mitovima ne oskudevaju ni Makedonci, koji korene „vuku” od Aleksandra Velikog, ali ima i onih koji to opovrgavaju „argumentom” da je najveći helenski vladar poticao iz srpske loze i da se zvao Aleksandar Treći Karanović. Srpske je krvi po istim „izvorima” i nekoliko asirskih careva. Da su ubedljivo najstariji narod u ovom delu sveta tvrde i pojedini Bugari, koji su ubeđeni da potiču od drevnih Tračana.

Pročitajte još:

NEMCI I VATIKAN SU NAM FALSIFIKOVALI ISTORIJU: Evo šta stvarno znače 4S na srpskom grbu

JOVAN DERETIĆ: Istorija Srba je ukradena, unakažena i sada se koristi kao propaganda

Ne bi trebalo zaboraviti ni pokušaje da se dokaže da je Troja bila u blizini Neretve, a po nekim „saznanjima” – kod današnjeg Skadra.

Pojedine tvrdnje o tome koji je narod stariji prethodnih dana uzburkale su javnost zbog tumačenja da u udžbeniku za 6. razred osnovne škole, čiji je autor prof. dr Rade Mihaljčić piše da su Srbi po doseljenju na Balkan uzeli Kosovo Albancima, kao potomcima Ilira.

U više tabloida na to je oštro reagovao publicista Jovan I. Deretić, uz poruku da su takve tvrdnje o srpskom narodu nečuvene i skandalozne.

„Kada se govori o udžbeniku najpre bi trebalo pažljivo pogledati originalnu verziju i ono što je kraćeno, jer je profesor Mihaljčić ozbiljan naučnik. Čudi da se za komentar oko te knjige u javnosti malo pitaju istoričari od ugleda, profesori državnih obrazovnih ustanova. Umesto njih prisutniji je Jovan Deretić kojeg je čak konsultovala i SPC. A on se svrstava u grupu pseudoistoričara koji su skloni da proizvoljno tumače izvore, pa Srbe nalaze kao najstariji narod koji se prostirao od Baltika do Kine, iznedrio sve ostale narode, a srpski jezik je pramajka svih jezika”, ističe prof. dr Radivoj Radić, sa Katedre za vizantologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

U dokazivanju svojih teza, kako navodi Radić, Deretić i njegovi saradnici služe uglavnom lingvističkim „analogijama”.

„Gde god je neki toponim, ili hidronim sa slovima ’s’ i ’r’ za njih je to srpsko. Problem i kod nas, ali i okruženju gde god se pojavljuju slične ’teorije’ je što je deo publike sklon da poveruje u takve izmišljotine i godi im da to čuju. Tako su, na primer, kolege iz Bosne koje su dokazivale koliko je besmislena teorija o piramidama kod Visokog kasnije ispričale da im je zbog toga prećeno. U jednom članku nazvani su liliputancima, naspram naučnih Gulivera, odnosno koji su lansirali priču o piramidama”, podseća Radić, inače autor knjige „Srbi pre Adama i posle njega” u kojem se suprotstavlja stvaranju nacionalnih mitova.

Po njemu, ne samo da je nekritički pristup štetan za nauku, već u nekim situacijama, kada ga usvoji veći broj ljudi, može da postane opasan. Sa ovom konstatacijom saglasan je i prof. dr Đokica Jovanović, sociolog koji na Filozofskom fakultetu predaje predmet Politička i ideološka upotreba nacionalnog mita.

„Mitova je u svakom narodu bilo, oni čak doprinose organizovanju i okupljanju jednog naroda, ali problem je kada se pokuša da se savremeno doba ustroji prema njima. Kada se izmaštana prošlost, kako je zapisao Hobsbaum, ’dovuče’ u sadašnjost. To ugrožava  zajednicu koja takvu bajku prihvati, a zatim i po druge koji su u blizini, pa i neke koji su daleko ako se radi o moćnoj zemlji, kao što je svojevremeno bila Nemačka”, naglašava Jovanović.

On ocenjuje da je tumačiti neku istorijsku pojavu u srednjem veku rečima da je jedan narod nešto oteo od drugog „koještarija, jer mi učitavamo naše sadašnje motive u Srednji vek”.

„A ta epoha nije poznavala kategoriju naroda. Čovek danas traži identifikaciju u grupi, pogotovo onoj koja ima isti jezik, veru, pa i kulturnu tradiciju, u koju spada i ono što je izmaštano. Tu se javlja potreba da se na odnosu izmaštane prošlosti uveća ponos te grupe, a taj ponos će onda reći što si tu stariji, moćniji, hrabriji, toliko tvoj ’nacion’ vredi više od drugih koji bivaju isključeni. A kada dokazuju ponos svoje grupe prirodno je da se svi vraćaju u Stari vek, jer se on smatra kolevkom civilizacije” kaže Jovanović.

Radivoj Radić dodaje i da mnogi tvorci mitova iz daleke prošlosti ističu kako su „komunisti branili da se ono što su oni otkrili proučava, jer se istorija krila i menjala zarad bratstva i jedinstva”.

Kada se govori o srpskoj naučnoj istoriografiji Đokica Jovanović izdvaja Ilariona Ruvarca, jednog od naših prvih naučnih istoriografa koji je zbog svojih radova i pristupa vodio raspravu sa predstavnicima takozvanog romantičarskog pravca u koji je spadao i Pantelija Srećković.

„Oni su verovali u mnoge mitove koje je Ruvarac opovrgavao, a naročito im je smetao kada je negirao postojanje svete večere pred Kosovsku bitku, postojanje Miloša Obilića i činjenica da Vukašin Mrnjavčević nije ubio cara Uroša poslednjeg vladara iz kuće Nemanjića. Romantičari su Ruvarcu prebacivali da on negira srpsku istoriju i postojanje. On im je odgovara vrlo snažnom porukom da se sa istorijom ne možemo igrati kao što se deca igraju sa svojim igračkama, što je romantičare mnogo povredilo.”

—————————————————————————–

Ilire i Albance deli 800 godina

Govoreći o prilikama u vreme doseljavanja Srba na Kosovo, a i kasnije, Radić naglašava da tu nije postojala nikakva državnost, niti bilo čija vlast sem vizantijske.

„Oko 600. godine celo Balkansko poluostrvo imalo je oko 1,7 miliona stanovnika, pa je gustina naseljenosti bila minimalna. Kad su Srbi stigli neke grupice tog romanizovanog stanovništva povukle su se prema dalmatinskoj obali, deo je stradao, a deo se stopio sa doseljenicima”, navodi Radić.

On podseća da se Iliri poslednji put pominju u izvorima u 3. veku, a Albanci se prvi put pominju u 11. veku.

„Postoji 800 godina diskontinuiteta”, kaže Radić.

(Nikola Belić, Politika)

KOMENTARI



12 komentara

  1. mija says:

    Najzad i od ovog Radića da čujemo nešto suvislo ("Albanci se prvi put pominju u 11. veku"- ali ne kaže koji su to Albanci, odakle su došli, a verovatno zna). Nije mnogo, ali je nešto. Pitam se zašto mu je trebalo ovoliko vremena da nam obelodani tu činjenicu. Naša deca već godinama uče pogrešnu istoriju, a on je to mirno posmatrao. I šta je sa onim Albancima koji su na Balkan došli u 17. veku? Zašto njih ne pominje? Zar oni nisu važniji za istoriju današnjih Albanaca od onih iz 11. veka? Sociolog Djokica Jovanović kaže kako u srednjem veku nije postojala kategorija narod. A ja se ovako glup pitam: za šta je onda srednjevekovnom čoveku bila potrebna reč "narod", jer ona postoji u svim indoevropskim jezicima verovatno oduvek, a u srednjem veku sasvim sigurno? Nešto što ne postoji ima ime? Gde to ima? Još kako je postojala kategorija narod! Ona, doduše, nije bila formalno politički definisana, ali je i tad svaki čovek tačno znao ko kom narodu pripada (po poreklu, jeziku, istoriji, tradiciji itd., dakle vrlo slično kao danas). Što se tiče Deretićevih interpretacija, morali bi oni malo detaljnije da razrade razloge zbog kojih odbacuju sve što je Deretić napisao. Deretić nije jezičar i moguće je da je nešto i pogrešio, ali sumnjam da može biti puka slučajnost pojava o kojoj on govori da je čitava Evropa i danas takoreći preplavljena toponima koji su preslikane srpske reči. Čak i tamo gde ih ni u snu ne bismo očekivali (npr. Brest, Yvor -Francuska, Smela, Hitra-Norveška i još mnogo drugih). Analogija je, dabome, neprihvatljiva, ali ako zaključak izvedeš iz neke masovne pojave, onda nisi primenio analogiju, nego indukciju, a ona je i dozvoljena i poželjna u nauci. Ne kažem da treba biti lakomislen i prihvatiti na nevidjeno sve što ovaj ili onaj naučnik ili pseudonaučnik kaže, ali treba biti spreman na korigovanje sopstvenih zaključaka, ubedjenja i stavova. Pritom ne treba biti izbirljiv u pogledu povoda. Na to obavezuje svaka nauka - stalno preispitivanje i korigovanje. Jovan Deretić je istraživanju porekla Srba posvetio čitav svoj život i, koliko vidim, prikupio ogromne količine gradje. Bacati se na njega kamenjem zbog ovog teškog rudarskog rada je u najmanju ruku nekorektno. S druge strane, nije mi jasno kako ovi etablirani naučnici ne shvataju kakvo je blago Deretić prikupio. Lako ćemo mi za interpretacije koje su po njima sporne u Deretićevim delima. Oni bar umeju sa interpretacijama na sve moguće, prihvatljive i neprihvatljive načine. Ali on je pročitao mnogo dokumenata i dela koja oni nisu ni videli niti znali da postoje i hrabro objavio svoje zaključke, navodeći precizno izvor, mesto gde se on čuva, stranu itd. Uradio je, dakle, glavnicu posla koji je zapravo bio njihov i njima sad ostaje samo da mu se lepo zahvale, krenu njegovim stopama kroz citiranu literaturu, provere i potvrde ili argumentovano ospore njegove zaključke. Da su oni naučnici od formata, shvatili bi Deretićeve teze kao izazov, šansu da osvoje nova, neistražena ili nedovoljno rasvetljena ostrva istorijske nauke, a ne bi se ušančeni u društvene pozicije grčevito borili za očuvanje starih, očigledno dobrim delom pogrešnih premisa. I konačno, omalovažavanje zaključaka izvednih na osnovu jezika, tj. istorije jezika je nenaučno. U jeziku su skrivene mnoge tajne prošlosti, samo treba umeti pročitati ih pravilno i do kraja. Deretić je možda ponegde doneo ishitrene zaključke, ali njegovom oslanjanju na jezik principijelno se nema šta prigovoriti. Osim toga, njegove interpretacije jezičkih pojava su najčešće vrlo inteligentne, pronicljive i originalne, pa čak i kad nisu sasvim tačne podstiču na razmišljanje i dalje istraživanje. U svakom slučaju, gospodo istoričari, valja vam zasukati rukave i raditi mnogo više nego dosad, jer kako reče Njegoš: "Ne može se bojak izboriti, na divanu sve duvan pušeći." Niste dobro obavili posao, a što je još gore, branite čoveka koji je pišući jednu od najvažnijih knjiga u životu jednog naučnika, udžbenik za osnovnu školu, zasrao balčaka. Time preuzimate na sebe deo njegove odgovornosti. Sad pisanje novog udžbenika treba poveriti nekom sasvim različitom od vas, a vi za to vreme treba da se iznova dokažete kao naučnici. Na ovom ispitu od javnosti ste dobili neprelaznu ocenu. Ako se potrudite, možda uspete da povratite deo izgubljenog ugleda.

  2. Galeb says:

    BALKANSKI MITOVI: Albanci misle da su Iliri, a Hrvati poreklo traže u Persiji, a Srbi da su porijeklom s Atlantide i da su izgradili piramide u Egiptu.

  3. namcor says:

    Dobro, ajd da zaboravimo i Deretica i ostale. Ali, ajd da vidim tumacenja najnovijih Norveskih, Nemackih, Hrvatskih istrazivanja DNK naroda Evrope...Potrazite to malo po internetu. Necu ja da izvodim zakljucke...

  4. Miticus says:

    @ Mijo @ Potpuno se slazem sa svim sto si napisao. I ja nekad pomislim da Deretic negde preteruje, ali opet postavljam pitanje: zasto niko mu ne izadje na "megdan" pa da ga opovrgne. Bilo bi interesantno gledati duel dvaju istoricara oko neke teme, iznosenje cinjenica itd. Ovde nije u pitanju samo Deretic, vidim da ima jos istoricara, arehologa..., koji tvrde skoro isto kao i on. Da li se plase da mu kazu u oci da nije u pravu a ni sami nisu sigurni u to sta zastupaju ili je nesto drugo u pitanju (nemaju hrabrosti da se suoce da su celog zivota ziveli u lazi)? Mozda misle da ce mu tako pridati vaznost i da je bolje kevkati odnekud iz daljine, ali oni su naucnici i nauka nije samo ucenje naizust nekih tekstova, prica..., i to prepricavati, vec im je posao da sukobljavaju misljenja...npr. Kakvi naucnici bi bili ti i ja, kad ti tvrdis jedno, ja drugo a ni ti ni ja ne sukobimo misljenja da vidimo i sami da li smo u pravu, da ucvrstimo svoja misljenja ili ih opovrgnemo ili korigujemo a da vide to i drugi? U pitanju je nauka i u njoj vazi deviza: "Istina je sve do onog trenutka dok se ne dokaze da je nije istina". Nauka nije sveto pismo ili kuran, koji su postavljeni tako, pa ti sad veruj ili ne veruj a ne smes da kazes da to nije istina (moze i glava da ti ode). Drugo, nisu u pitanju samo nasi istoricari, vec mislim da se treba ici i dalje. Njegove teze i postavke, treba sukobiti i sa stranim istoricarima. Eto npr: Deretic tvrdi da je Sibir dobio ime, jer su tu nekada ziveli neki Srbi, nadjoh na drugom mestu da Sibir oznacava "polje pod vetrovima" (nisam siguran kako bese tacno), rec mongolskog porekla... itd, itd.

  5. mija says:

    @Miticus Da, nisu tu u pitanju samo Deretićevi stavovi, a ponajmanje Deretić lično, nego ima nekih mnogo krupnijih problema vezanih za ove ljude. Opšta odlika naučnika je ili bi trebalo da bude radoznalost. Meni nije jasno kako oni mogu mirno da gledaju i slušaju izlaganja koja se potpuno razlikuju od svega što oni misle i zastupaju, a da to ne probudi ni trunku njihove naučničke radoznalosti. Kakav je to svet? U čemu se sastoji njihova nauka? Zašto su se opredelili za nauku, ako nemaju tu radoznalost? Zar im nije bilo unosnije i lakše da rade na estradi? Ja kad čujem nešto neobično vezano za nauku koju sam studirao odmah počinje nešto da me progoni i tera da tražim literaturu, čitam, proveravam, razmišljam, pravim razne kombinacije, pravim u glavi modele za proveru i kontrolu. Kako oni mogu živeti tako spokojno, a toliki ljudi, ne da iznose jednu novu tezu, nego tumbaju čitavu njihovu nauku naglavačke? A onda brane čoveka koji je napisao neistinu, i to sa lošom namerom. Šta može oprati takav postupak? Ali oni ga brane. Gde je njima svima naučničko poštenje? Naučničko poštenje je druga osobina koju svaki naučnik MORA da ima. Bez toga nisu smeli da prodju ni na diplomskom ispitu osnovnih studija, a ne da postanu akademici i profesori fakulteta. A za onu gnjidu, autora udžbenika, i dalje mislim da mu treba suditi i da je zaslužio najstrožu kaznu. Meni bi bilo po volji vešanje na Terazijama, nek se njiše i provetrava, ali pošto znam da to nije moguće, moraću da prihvatim i doživotnu robiju za skota plaćeničkog.

  6. mija says:

    @Miticus Što se tiče naziva Sibir, ne znam o tome ništa. Moguće je da potiče od korena naše reči, ali me buni rod te imenice. U slovenskim jezicima oblasti, naročito velike ravnice obično su ženskog roda. Trebalo bi videti istoriju te oblasti i njenog imena, tj. u kakvom se obliku ono pojavljuje kroz staru literaturu, istražiti i uporediti sva postojeća tumačenja i tek onda doneti zaključak. Možda je ta oblast vrlo vetrovita (ne znam, nisam bio u Sibiru) i to bi mogao biti neki putokaz, ali pošto su tamo, koliko je meni poznato, živeli gotovo isključivo Rusi, poreklo naziva treba tražiti prevashodno u starom ruskom jeziku (od prvog pojavljivanja tog imena u literaturi pa unazad vek, dva ili tri). Teško da su Mongoli mogli toj oblasti dati ime koje bi se do danas zadržalo. Ipak, ništa ne treba unapred isključiti.

  7. Miticus says:

    Ima mnogo toga da pisem, ali me je ujela osica za kaziprst, pa je malo teze :) Nisu Rusi odvajkada ziveli u Sibiru. Do najezde Mongola, zapravo, Ural nisu ni prelazili. Tek sa povlacenjem Mongola, Rusi su se samo usetali u Sibir, jer su ovi pre toga, sve pocistili, bukvalno, jer su Mongoli ubijali sve zivo sto su videli. Ima mnogo stvari, meni nelogicnih, kod Deretica, pa cu ti samo napisati, ono sto ja sam, logicki uvidjam a lako moze svako da ga opovrgne i da se s njim sprda. Dakle, ovo je samo moje, logicno razmisljanje. 1. Doseljavanje Srba, Slovena. On kaze da je to nemoguce, opasno i sta ti ja sve znam. Ali kako ce objasniti, malopre pomenute Mongole, njihov put, nije bas kratak. Jesu oni bili vojska, nomadi, navikli da love, ali su i Sloveni znali da love a tada je divljac bila u izobilju (cuo si za Evropski Tur). U to vreme je skoro svako nosio oruzje, pa od 20000 ljudi, bar 10% je moglo biti samo vojska. Kako ce objasniti veliku seobu Srba pod Carnojevicem, od juga Srbije, do Ukrajine, koji su isli cak kruzno, oko Karpata. Ili kako objasniti Hanibalov pohod na Rim, od Spanije, pa jos i prelazak Alpa, sto je za Africki narod veoma opasno. Ili Svjatoslavljev upad (ruski knez, otac kneza Vladimira) i rat ovde na Dunavu, koji je dosao cak iz Novgoroda. Dakle, meni to nije on lepo objasnio a nije cak ni razmisljao o nekim mogucnostima malo dubioznije, vec je ovo zakljucio laicki. Svaki takav pohod ima izvidnicu, lovce, koji spartaju svud redom i non stop love i donose divljac, sakupljaju hranu, dok se glavnina krece pravolinijski. Ljudi moraju po 3x da jedu na dan, neka bude i 2x i ne krece se na takav put, kao sada, familijarno, svi skupa, vec je to organizovano..., nisu valjda ti narodi toliko glupi, pa da krenu naslepo? Svaka vojska kad ide u pohode to radi tako. Drugo, nailazili su na male naseobine po sumama, ljudi koji su tu ziveli, pa im je verovatno i otimano... tada nisu bile organizovani garnizoni, osim Rimljana, pa nisu mogli mestani da kricu i dozivaju pomoc, koja bi im pomogla. 2. Srbi. Naziv je izveo od neke boginje Serbone, za koju sam prvi put i samo od njega cuo a i sam naziv deluje mi da je latinskog porekla. Nigde u Staroslovenskoj mitologiji ili Rodoverju, nisam naisao na naziv te Boginje. Mozda postoji, ali ja nisam nasao. Grcki naziv je realniji i oni nisu imali slovo B vec V (a,v,g,d...). Rimljani su preuzeliod Grka, a u njihovom, latinskom, jeziku to znaci sluge (Servi). E sad, ako on tvrdi da su na Balkanu oduvek tu ziveli Srbi, logicno pitanje: da li nacionalnost je samo genetski predodredjena ili je to stanje svesti, pripadnost drustvu, skupini? Hrvata ima samo 200 000, ostali su pokatoliceni Srbi, pa se nazivaju Hrvatima. Ili kako objasnjava Srbe, koji su malo kosooki (znam, mesali se ovi - oni, sto jeste, ali oni genetski nisu Srbi, vec Bugari, Avari, Mongoli... sa osecajem pripadanja srpskog naroda). Dakle, mislim da je tu ziveo neki narod, koji je bio na usluzi po potrebi i da je kasnije se organizovao i u naciju..., jedno od mog objasnjenja i da ne sirim pricu. Ako tvrdi da su oduvek ovde bili Srbi, bili su i Hrvati. Pogledaj mape Starog Rima. 3. Kelti. On kaze da je to stalez, medjutim, ovde vidim da se upecao. Latinski jezik se deli na Klasicni i Vulgarni. Vulgarni je latinski prilagodjen domorocima, tj, domoroci su ga preoblikovali sebi i tako su nastali jezici: nemacki, francuski, spanski, engleski, italijanski i Rumunski. Njih su Rimljani zvali Galima... zar ti nije logicno, da su ti Gali sebe nazvali Kali a u Kelti je kasnije preoblikovano, jer Englezi A citaju kao EJ. Ovo sam naveo, jer on cesto manipulise i igra se recima. 4. Nemci. Kaze da su oni bili nemi, mutavi. Ali kako ce objasniti, sto njih Francuzi i danas nazivaju Alemani? Moje objasnjenje: Nemeti su germansko pleme, koje je zivelo u dodiru sa Slovenima a Alemani sa Francima i niko nije imao pojma, ko zivi iza njih, jer tada i nije bilo mapa, vec velikih suma itd. Germani su Rimljani nazvali ih tako jer to znaci nesto sto raste brzo (otud i ime germa za kvasac), "nadiruci" bi moglo isto da se prevede. Isto, nisam ispitao poreklo imena Teutonci, on je to nazvao po nekoj Boginji Teuti, pre bih rekao da je to ime nekog plemena koji je dominantan, pa tako i danas je ostao njima taj naziv Deutschland (dojcland. U nemackom se EU cita kao OJ) zemlja Teuta. 5. Geti. On kaze da su to Srbi. Onda znaci da su to i Goti... Dobro. Ali kako onda objasnjava Norvezane? Oni su severni Geti - Norge. A kaze da je velika seoba teska..., ali 'ajde sad. 6. Veles. Ime staroslovenskog Boga. Ovo je rimski, latinski naziv. Sloveni su ga zvali VOLOS (Volas... nece sad i za Williama Wallace da kaze da je Srbin, jer se cita Vilijam Volas)) i Vlasi su po njemu dobili ime, koji su se bavili zemljoradnjom i molili se tom Bogu. Njegova objasnjenja sad idu odatle, iz latinskog i kaze da je les suma, jeste..., ali ovde se sad mesaju i babe i zabe. Skoro sam procitao negde, jedan tvrdi da su Velsani Srbi, nazvani po Bogu Velesu. 'Ajd' sad. Njih su Rimljani tako nazvali, jer su nadiranjem po Britaniji, domoroci u glas uzvikivali, kao poziv na uzbunu "Velsh, Velsh" stranci, stranci..., i tako im je ostalo ime. 7. Grb, dvoglavi orao. Kaze da su Rimljani preuzeli od Srba. Meni je to sumnjivo. Orao je prestavljao Rim i dve glave jasno kazu da je carstvo podeljeno na istocno i zapadno a jedno te isto je carstvo. Pre toga je orao imao samo jednu glavu, znas i sam. Svi narodi su kasnije uzeli tog dvoglavog orla, kao grb, gde je Rim imao uticaj. 4 S, 4 ocila, grb... Vizantija, Romeja je imala 4 V i oznacavalo je ime drzave, pripadnost pod kojim se neko borio i bilo je ispisano na stitovima, otud stitovi na grbovima. Mi smo samo hteli da nasledimo Vizantiju i preuzeli smo njihve simbole. Nemanjici nisu bili Srbi, vec Romeji, Rimljani (jedino se ovde slazem s njim, u vezi tih Nemanjica). Ovo su samo neke stvari, koje sam logicki sebi postavljam slusajuci ga. Ovim, ovakvim, laickim shvatanjem bi ga lako svako mogao opovrgnuti a sta bi tek neki malo pismeniji?

  8. Miticus says:

    Zaboravih da napisem. Sahovnica je preostali simbol, tj, obicna sara (shara, sarenilo) od Kelta, koju sada Hrvati koriste kao grb. Takvu saru je imala jedna elitna keltska jedinica, koju su Rimljani kasnije nazvali Pikti (obojeni), jer su se ovi bojili, maskirali.

  9. mija says:

    1. I ja sam potpuno uveren da se mi, Srbi, nismo doselili, nego da smo na ovim prostorima oduvek živeli. Ne znam šta Deretić tačno o tome kaže i zašto je seoba nemoguća, ali sam naišao na mnogo tragova o našem prisustvu ovde daleko pre nego što se datuje seoba naroca (izmedju 2. i 7. v. nove ere). O jednom od njih sam negde, valjda ovde, i pisao. Srbi su bili pleme koje je živelo u srednjoj Italiji pre osnivanja Rima (Rim osnovan u 8. veku pre nove ere). Tako kaže rimski istoričar Plinije. Srbi (kod nekih drugih istoričar ime im je malo promenjeno u Sabini) su u 3. v. pre nove ere dobili status ravnopravnih gradjana Rima. Za to postoji više dokaza. 2. Naziv Srbi sasvim sigurno nema nikakve veze sa "servi", jer se javlja još u davnoj prošlosti Rima, pre nego što su oni postali gospodari Apeninskog poluostrva. Na slike boginje Serbone sam nailazio (lepa, stasita gospodja sa nekim divljim životinjama pod miškom :) ). Mislim da sam video njeno ime i kod Herodota kog si mi čini mi se upravo ti linkovao. Nisam detaljno pročitao, ali mislim da sam "listajući" negde video to ime. Mada, možda se i varam. Serbona je pareda boga Serbona kog su Grci nazivali Sarpeon i koji se pominje u Ilijadi kao bog, mada je smatran za ne sasvim čisto božanstvo (sin je Zevsa i neke poluboginje ili tako nešto). Taj Sarpeon je po Grcima bio veliki junak koji je čim je čuo da je počeo trojanski rat pohitao iz svog rodnog Ksanta da pomogne trojanskom kralju Prijamu. Poginuo je pod Trojom (otprilike 13. vek pre nove ere), mada se i u legendama koje opisuju kasnije dogadjaje njegovo ime ponovo javlja, što će reći da ipak nije poginuo. Mene ovaj Serbon ili Sarpeon prosto fascinira, jer on povezuje mnogo toga što je ostalo nepovezano u mojoj glavi, u Deretićevoj teoriji, a pogotovu u našoj zvaničnoj istoriji. Ja bih Hrvate ovde, a i inače izostavio. Oni mene apsolutno ne zanimaju. 3. Jezici ne nastaju tako kako si ti opisao. Mada se može čuti u poslednje vreme kako je neke balkanske jezike stvorio Vatikan, sumnjam da je iko to mogao da učini. Prvo jezici su suviše kompleksne tvorevine da bi ih neko, pa čak ni dokoni fratri, mogao samo tako izmisliti, a drugo jer se on uči od rodjenja, u porodici, dakle u prirodnom okruženju, te ga je potrebno imati na raspolaganju odjednom, celog. Ne znam da li sam bio jasan, ali u malo reči ne može jasnije. Moguć je uticaj latinskog, ali je najverovatnije u igri bio uzajamni uticaj, latinskog na ove jezike i ovih jezika na latinski. Nisu Latini bili napredniji od svih okolnih plemena, naročito nisu bili napredniji od Etruraca i Srba da bi mogli samo uticati na njih, a ne primiti njihov uticaj. 4. Nemeti jesu bili neko pleme, ali nisam siguran da li germansko ili keltsko. I nemam pojma otkud naziv Nemci. Ima logike u onom što kažeš, ali... Teuta jeste boginja, čini mi se da se vodi kao keltska. Ali zvanično, poreklo naziva Deutsh nije izvedeno od ove boginje, bar koliko ja znam. Mislim da to ide nekako drugačije, malo komplikovanije i prilično neubedljivo. 5. Ne znam što ti se toliko zamerio dobri stari slovenski bog Veles, pa si se okomio na njega i njegove poštovaoce. On zaista jeste slovenski bog, zaštitnik pastira i njihovih stada i najverovatnije vlasi i jesu dobili naziv po njemu. A les nisam siguran da ima neke direktne veze sa njim. To je stara korenska srpska reč, pa sigurno ne potiče od imena boga Velesa. Velšani? Djavo će ih znati. Ali jezik im jeste djavolski sličan srpskom. 6. Oko Geta je ispredena čitava misterija. Izgleda mi da su to ipak bili neki Sloveni koji su delom germanizovani, ali nemam nedvosmislene dokaze. 7. Dvoglavi orao - ne znam. A za 4 ocila znam sigurno: mogu se videti na slikama gore pomenutih Serbone i Serbona, kao i Prijama, Sarpedonovog rodjaka. Sve zajedno garnirano sa svastikama. To su, kažu, simboli Serbona (vladaoca Sunca-svastika) i Serbone (vladarke Meseca-4 ocila).

  10. mija says:

    Ispravka: Svuda gde sam napisao Sarpeon treba da stoji Sarpedon. Možda će nekom biti važno radi pretrage.

  11. Miticus says:

    Pa eto, meni ce biti vazno, dobro sto si ispravio. 2. Hteo sam reci da ime Srbi je pogresno objasnjeno a jos manje da se neko nazvao po nekom bogu, nekoj legendi (moze i to da bude, ali to je onda oznacavalo opet kao neki stalez, ali onda ima neko ime pre). Ako se taj Sarpedon borio na strani Trojanaca, znaci da sam lepo po imenu i zakljucio da je latinskog porekla to ime. Trojanci su preci Rimljana. Jednom recju, poreklo imena Srbi treba traziti na drugoj strani a ne do sada poznatoj. Ovo je samo moje misljenje. Kad sam pomenuo Hrvate, hteo sam reci, da su tu teritoriju Rimljani nazivali Croatia, sto ne znaci da su tu biliHrvati, vec po dolasku nekog naroda, oni su uzeli to ime. Ovo isto sam hteo reci, da je i podolasku Srba, preuzeli ime po teritoriji gde su dosli... Ili: tu su ziveli neke skupine nekih plemena, ali su Rimljani uzimali odatle regrute a i za ostale potrebe, pa su nazvali Servia, teritorija. Jasno je da ova oblast nije celokupnog imena, jer su postojali i Tribali, plemena, tj, zakljucujem, kako sam gledao na mapi, to je Sumadija, i tu Rimljani nisu zalazili, jer je tu ziveo ratoboran narod a oni, posto o njima nisu imali pojma ko je ko, nazvali prosto plemenima. No, opet gledajuci stare mape, ima ime Serbs u Srednjoj i Istocnoj Evropi (Luzicki Srbi) pa su dolaskom asimilirali divlja plemena. Ovo mi potvrdjuje i mnogi nazivi reke Morava i da su dosli iz moravske oblasti (ne tvrdim u kom veku i kad), no, opet su te reke, posto nisu bile pitome, nazivani po Morani, staroslovenskoj boginji. Naravno, postoje nekoliko vrsta plemena Srba, kao sto ima i nekoliko plemena Rusa (Veliki, Mali, Beli, Crni, Crveni... Ovi Crveni Rusi su danasnji Banderovci i zive u Galiciji). Opet samo neko moje misljenje, dopuna onog posta pre. 3. Apsolutno si me pogresno shvatio (doduse, ni ja nisam lepo objasnio). Latinski naziv za Kelte je GALI, ali su ti isti Gali, u inerciji po sopstvenom jezickom pravilu, koje je vazilo za njih su izgovarali kao Kali (isto kao rec Cezar, Rimljani su izgovarali Kajzar, Nemci-Kajzer, Italijani-Chezare, Engleski-Sizar...). Hteo sam reci, da je ova rec imena Kelti, samo impretacija iste reci, koju su govorili Rimljani, samo na jeziku kojim su govorili Kelti. Ako sam ovo pogresno zakljucio, sluzio sam se Dereticevom logikom. 5. Naprotiv. Ja upravo kroz Rodoverje ili poznatije kao staroslovensku mitologiju, pronalazim korene svih nas Slovena ali tesko, jer je toliko ocrnjena (npr, da su Sloveni prinosili ljudske zrtve, sto je netacno, jer oni su upravo slavili zivot, za razliku od hriscanstva, islama i satanizma, gde slave smrt i zagrobni zivot) a veoma malo podataka se moze naci, da jedva pabircim i skupljam. Hteo sam reci da je VELES, latinski naziv za VOLOSA (izgovara se Volas ili Vlas). Volas je originalni naziv, tako su Sloveni izgovarali ime za tog Boga. Dereticevo objasnjenje tog Boga je u pogresnom smeru, jer je on uzeo latinski naziv za objasnjenje. 7. Ne sporim da je taj znak, oznaka 4 polumeseca, no Srbi su ipak uzeli za grb, obelezje, na nacin na koji je Vizantija, Romeja, obelezavala svoju vojsku na stitovima, pa 4 S ipak oznacava ime drzave, za koju se ta vojska bori. Ne zaboravi, mi smo ipak hteli da budemo naslednici Vizantije, tj, da uzmemo od tada najnaprednije drzave ono sto je dobro, sto nije nista sporno, uzima se ono sto je dobro i napredno. P.S. Kad rekoh napredno, misleci na Rimljane..., obicno kad se o njima prica a i obicno kad se kaze istorija, misli se na ratovanja, osvajanja, velike bitke..., pogledaj dokumentarac (ne znam kako se zove), ali u njemu govori kako su Rimljani izgradjivali vodovode, akvadukte, zgrade... veruj, da kad se zavrsio, ja sam sebi rekao: pa mi danas, smo najobicniji divljaci u odnosu na civilizacije iz tog vremena, koje smatramo zaostalim. Prosto ce te zadiviti umece i napredno znanje tadasnjih ljudi. Pitam se: sta se to desilo, pa je covecanstvo krenulo silaznom putanjom? Da li ideologija, koju propoveda hriscanstvo i tezi ka tome da sto vise zatuca ljude i koje je svako napredno misljenje, kaznjavalo smrcu? Ili razvoj covecanstva ima ciklicni tok?

  12. mija says:

    Krenuću od kaja tvog komentara, jer mi je najbliži. Rimljani, tj. Itali su kad su došli u srednju Italiju preuzeli kompletnu kulturu, stil života i sve ostalo od Etruraca i Srba (Saba ili Sabina) i uz njihovu pomoć gradili dalje svoje carstvo. Nisu stari narodi bili glupi. Naprotiv, mislim da su bili jednako inteligentni kao i današnji ljudi. Jedino što im je nedostajalo je tehnologija. Za razvoj tehnologije je potrebno mnogo vremena, mnogo više nego za bilo šta drugo. Da bi osvojio npr. proizvodnju automobila trebaju ti: dobar čelik za limariju, dobri izolacioni i zaptivni materijali, dobra obrada prenosnih mehanizama (da se lako okreće), guma (trebalo je osvojiti proizvodnju, imati sirovine iz daleke Azije), gorivo koje će sagorevati u eksploziji i još more drugih stvari. Za sve to je potrebna ogromna prateća industrija, a za nju ponovo prateća industrija i tako skoro u nedogled. Dakle, osim tehnologije, stari narodi su imali gotovo sve što i mi danas imamo, a možda i više. Imaš arheološka nalazišta po Srbiji u kojim vidiš da su još neolitski ljudi bili isti kao mi danas po inteligenciji, talentu, mašti, domišljatosti, veštini, poznavanju prirode i dobrim delom njenih zakona itd. U nekom trenutku je verovatno neko odlučio da je dosta bilo tog remetilačkog znanja i da je lakše vladati glupim ljudima, pa je većina ljudi gurnuta u neznanje i siromaštvo, a obrazovanje postalo privilegija privilegovanih grupa. I konačno, meni se čini da čovek ne evoluira, nego deevoluira, tj. da uprkos tome što se svaka nova generacija radja inteligentnijom od prethodne, ona u toku života gotovo da ne napreduje. Zašto je to tako, zaključićeš sam ako se osvrneš oko sebe i pogledaš koje napade čovekov um trpi svakog sekunda dana i noći 365 dana u godini. 2. Ne bih rekao da su Rimljani naslednici Trojanaca. Drugo ime troje je Ilion - Ilijin grad. Ilija je slovenski, tj. srpski bog. Ne znam gde si pronašao taj podatak, ali mislim da su te prevarili. Upravo su Srbi po svoj prilici naslednici Trojanaca. Ne zaboravi, trojanski rat je vodjen negde u 13. veku pre nove ere. Itali su se doselili u srednju Italiju tek u 8. veku pre nove ere (i zatekli tamo Srbe). Ako su Itali Trojanci koji su kao poražena strana morali da odu iz Troje, gde oni su bili čitavih 5 vekova? Dakle, Itali sigurno nisu Trojanci, a ko su, ne bih znao da ti kažem. Kako su Rimljani KASNIJE nazivali Srbe ili neke druge narode druga je priča. Ali oni su Srbe ZATEKLI na Apeninskom poluostrvu kad su na njega prvi put kročili nogom. I Srbi su se već tad tako zvali. Doduše, oni i Etrurci su se izjašnjavali i kao Rasi, ali su se zvali i Srbi ili Sabi ili Sabini. Dakle, naziv Srbi im nisu dali Itali. Provereno i 100 posto sigurno. 7. Ne znam kako misliš uzeli smo od Vizantije grb sa 4 ocila, kad je to bio naš grb i pre osnivanja Vizantije? To se zna. Čini mi se da malo prenebregavaš hronologiju. Valjda je Vizantija preuzela srpski grb, a ne obrnuto. I da, još jedna ispravka: Malo sam prelistao ono malo papirića što imam o Sarpedonu i vidim da on nije rodjen u Ksantu, nego na Kritu, odakle je morao da pobegne zbog svadje sa braćom oko nasledja. (Da su još rekli "...i medja", ja bih zaključio: "Tipično srpski." i više se ni malo ne bih dvoumio oko porekla Srba. :) )

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *