Батин легат у Кораћици

Batin legat u Koraćici

24 maja 2017

PRE godinu dana, 22. maja 2016. naš legendarni glumac Velimir Bata Živojinović otišao je među velikane „nebeskog glumišta“, a pomenom u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu, porodica, prijatelji i kolege, njih tridesetak, su obeležili godinu dana od njegove smrti.

Za suprugu čuvenog „Valtera“, Lulu više ništa nije isto. Ona, kako nam se poverila, svakodnevno odlazi na njegov grob u Aleji velikana, i „priča“ s njim.

– Meni se čini kao da i dalje delimo svakodnevicu. Znam da me Bata sluša, njegov lik mi je stalno pred očima, osećam da je još tu sa mnom, svojom decom i unucima, i tako će zauvek biti. U našoj ljubavi smrt ništa nije promenila – rekla je Lula.

Do večne kuće legendarnog glumca je posle Batinih najmilijih prvi stigao glumac i reditelj Radoš Bajić, koji je položio cveće i zapalio sveću i na grobu glumca Dragana Nikolića, sahranjenog na mestu pored Živojinovića.

Na groblje su, osim porodice, došli i glumci Dragan Bjelogrlić, glumica Radmila Živković sa ćerkom Bojanom Bambić, partijski saborci iz SPS Aleksandar Antić i Branko Ružić i bivši direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović. Cveće na Batin grob položio je i predstavnik ambasade Kine.

SEĆANJE na Batu, kako „Novosti“ ekskluzivno saznaju, sačuvaće i njegova Koraćica. Po rečima Radoslava Zelenovića, jednog od njegovih najbližih prijatelja, Batino selo na Kosmaju želi da napravi nešto u njegovu slavu što će biti trajno sećanje.

Postoji inicijativa jednog dela ljudi sa kojima je Bata sarađivao, Opštine Mladenovac i meštana Koraćice da se napravi legat. Deo Batine umetničke zaostavštine već se nalazi u Kinoteci. Ali postoji i dobar deo toga što njegova porodica želi da pokloni kako bi se napravio legat u Koraćici.

– Koraćica je pravo mesto za tako nešto, i mi ćemo krenuti u osnivanje spomen-doma. O tome ne mogu nešto više da govorim, jer smo se dogovorili da zasada ostane tajna, i da detalje objavimo na dan Batinog rođenja, 4. juna – kaže Zelenović, ističući da je i on postao jedan od meštana Koraćice upravo zahvaljujući Bati, koji ga je odveo i pokazao mu „najlepše selo na planeti“, kako je govorio.

– Bata ne nedostaje samo svojoj porodici i prijateljima u Beogradu, nego i Koraćici. On ju je promovisao, dovodio je tu mnoge ljude, brinuo je o seoskoj školi, crkvi i mnogim drugim stvarima, i bio je čovek kome su meštani mogli da se obrate za svaku vrstu pomoći. To je nešto što se ne zaboravlja – kaže Zelenović.

Bata će, ipak, kako ističe, najviše nedostajati srpskom filmu. Ostavio je za sobom pravu baštinu, koju nijedan srpski glumac verovatno neće ponoviti.

– Iza njega je ostala jedna čitava kinoteka – uloge u više od 350 filmova, jer je bio jedan od retkih glumaca, ne samo kod nas, nego i u svetu, koji je apsolutno mogao sve da igra. Kad sa ove vremenske distance pogledate sve njegove uloge – od filmova „crnog talasa“ i ostvarenja sa ozbiljnim, angažovanim naslovima, do partizanskog akcionog žanra i komedija, možete da sagledate koliko je traga ostavio na jugoslovensku i srpsku kinematografiju – naglasio je Zelenović.

NAJPOPULARNIJI glumac koji je odigrao blizu 350 filmskih uloga svih žanrova i sarađivao sa najznačajnijim rediteljima, koji je sa Josipom Brozom bio na „ti“ i krao mu cigarete i upaljače, čiji su dar, ličnost i šarm prešli u mit još za njegovog života, i možda nadrasli i njega samog.

Posle duge i teške bolesti s kojom se „nosio“ sa istim humorom i optimizmom kao što je i živeo, pridružio se „nebeskim glumcima“. Otišao je u snu, onako kako valjda odlaze ljudi koji su odsanjali sve svoje snove. Taj „običan čovek koji je samo izvodio glumačke radove i ništa drugo“, kako je sebe opisivao, obeležio je jugoslovensku i srpsku kinematografiju. Bio je glumac koji je, zahvaljujući filmu „Valter brani Sarajevo“ Hajrudina Krvavca, koji se prikazivao u Kini, imao više od dve milijarde gledalaca. Da je znao engleski jezik, Bata je mogao da postane i svetska zvezda – posle filma „Bitka na Neretvi“ Veljka Bulajića, u kome je igrao sa Ričardom Bartonom, Julom Brinerom i Orsonom Velsom, Vels mu je ponudio da krene s njim u Ameriku.

Pamti se Batina transformacija iz ratnog heroja koje je igrao u „Neretvi“, „Sutjesci“…, u maestralnu epizodu četničkog poručnika u „Povratku otpisanih“, iz đavolovog sluge u „Majstoru i Margariti“ u pijanog zagorskog lugara u „Brezi“, iz beskrupuloznog trgovca perjem u „Skupljačima perja“ u propalog boksera u TV drami „Rekvijem za teškaša“, za koju je govorio da mu je intimno nešto najlepše što je odigrao u životu.

KNJIGA „VALTER PRE VALTERA“

GODIŠNJICU smrti glumačkog velikana koji je govorio da je dar potreban slikaru, piscu, arhitekti… a da su glumcu potrebni samo emocija i koncentracija, obeležila je i izdavačka kuća „Službeni glasnik“ – objavila je knjigu „Velimir Bata Živojinović – Valter pre Valtera“ autora Radoslava Laleta Vujadinovića, koja je iz štampe izašla pre dva dana. U predgovoru zapisane su Batine reči: „Odavno sam svestan da će me se ljudi sećati kao Valtera, verovatno mnogo više nego nekog Bate Živojinovića, filmskog glumca. Takav je život u koji ne može baš sve da stane, ponekad i mimo sopstvene želje… Ali, Lale, moj klinac iz ulice, obradovao me je svojim rukopisom u kome sam onaj Bata, Krstaš, vođa ljutih momaka sa Crvenog krsta, po čemu me se danas malo ko seća, a što je bilo najlepše vreme moje mladosti“.

Promocija knjige zakazana je u petak, 26. maja, u Jugoslovenskoj kinoteci.

RADMILA ŽIVKOVIĆ:KAO GODINA BEZ RODITELJA

– I DALJE mi je veoma teško. Godina bez Bate je kao godina bez roditelja, bez nekog najbližeg. Nedostaje nam svaki dan i sve više. On je u našim srcima i zauvek će tu ostati. S. V.

RADOŠ BAJIĆ: SVI SMO GA VOLELI

– PROĐE ova godina bez Bate. Nedostaje nam, svi smo ga voleli, svi smo ga znali. Prošla godina mi je bila veoma teška, izgubio sam mnogo kolega za kratko vreme. Ni Batu a ni ostale nikad nećemo zaboraviti, ali ni nadoknaditi. S. V.

KARIJERA POČELA SLUČAJNO

NJEGOVA karijera, kako je sam govorio, počela je slučajno.

– U Beogradu su posle rata često organizovane igranke na kojima uvek dame biraju. Moje društvo nikada nisu birale. Bili smo „gameni“ sa Crvenog krsta. Jedne sam večeri, zverajući tako po sali, podigao sa poda neke stare novine i video naslov: Konkurs za glumačku školu u Nišu. Sa dvojicom drugova sam krenuo u Niš. Nekako sam položio prijemni ispit za srednju glumačku školu i na drugoj godini pokušao da upišem Akademiju dramskih umetnosti u Beogradu. Uspeo sam tek iz trećeg pokušaja. Kad sam počeo da igram, nisam odbijao uloge, gluma je bila moj posao od koga sam živeo – govorio je legendarni Valter.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *