Batine i fekalije

Batine i fekalije

26 juna 2014

Boris KnezevicPiše: Boris Knežević

Teško li je multi-kulti Hrvat biti, bez obzira na to da li retki primerci ove skoro pa izumrle vrste danas žive u Zagrebu, Splitu ili Mostaru.

Džaba članstvo u EU i napamet naučene mantre o poštivanju ljudskih prava i građanskih sloboda. Hrvat mora da bude „Rvatina“, ili ga neće biti! Ako ne verujete, pitajte nesrećnog Slavu Kukića.

Uzalud je Kukiću to što je akademik i univerzitetski profesor. Od pomoći mu nije bilo ni to što je bez straha, uprkos svojim „problematičnim“ i anacionalnim stavovima, već godinama radio u zapadnom delu Mostara. Ako isključimo malo verovatnu mogućnost da je Kukića bejzbol palicom prekjuče demolirao neki student nezadovoljan ispitnom ocenom ili kvalitetom predavanja, jasno je da je hrvatski akademik platio cenu zbog pomenutog „manjka“ hrvatstva.

Da se razumemo, za Slavom Kukićem ne lijem ni prave ni krokodilske suze. Jednostavno, konstatujem neke stvari. Da budem iskren, kao čoveku koji saoseća sa tragedijom drugog ljudskog bića, žao mi je kada se bilo gde na kugli zemaljskoj neko premlaćuje zbog toga što drugačije misli, oseća i što se ne ustručava da svoja politička ili druga ubeđenja javno iskaže.

Kada sam na početku konstatovao da je teško biti multi-kulti Hrvat, nisam mislio samo na Kukićevo brutalno prebijanje, iako je ono predstavljalo povod za takav zaključak. Da je novokomponovano „europsko pučanstvo“ po svom mentalnom sklopu još uvek duboko zaglibljeno u balkanskoj kaljuzi, iz koje bi rado voleli da izgmižu, ali im nikako ne ide, pokazuje i bizarni napad na splitskog književnika i novinara Antu Tomića na koga je pre nekoliko meseci, usred „velog mista“, neki ogorčeni „domoljub“ istresao kantu govana! Ako „fekalni napadač“ nije psihički bolesnik i mrzitelj književnosti, jasno je da je ovo strašno poniženje Tomiću priređeno isključivo zato što se nije ustručavao da u svojim novinskim tekstovima i kolumnama piše o hrvatskim ratnim zločinima i zločincima. A to se među Hrvatima, bili oni u EU ili ne, teško oprašta.

Kada pogledamo sve ove primere kako se pripadnici jednog deklarativno evropski opredeljenog naroda odnose prema onima koje smatraju nacionalnim izdajnicima, naše domaće političke svađe i razmirice u Republici Srpskoj sve više mi liče na dečju igru. Doduše, nedavno naguravanje, navodno pljuvanje i šutiranje narodnih poslanika po budžacima skupštinskih holova ne može se nazvati naivnim, ali u poređenju sa Kukićevim premlaćivanjem i Tomićevim „markiranjem“, ovi naši zaista liče na prave romantičare. Samo da takvi i ostanu.

(Pressrs.ba)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *