BEDA HILARI KLINTON – Žena koja laže i koja diskriminiše ljude, a uvek je u vrhu vlasti

BEDA HILARI KLINTON – Žena koja laže i koja diskriminiše ljude, a uvek je u vrhu vlasti

4 jula 2014

US-DIPLOMACY-CLINTON-TOWN HALLPiše: Naomi Volf

Hilari Klinton opet nervira narod. Nedavno je rekla u intervjuu da su ona i njen suprug bili „potpuno švorc“ kada su napustili Belu kuću. To je dovelo do jalovih naslova kao što je „Bil Klinton: Hilari ‘nije nedodirljiva’ „. Taj gaf je otvorio vrata za napade republikanaca – standardnu strategiju kampanje, što je pravilo probleme najvažnijim kandidatima partije – bogatašima (pošto svi oni to jesu) – još od kako se Džordž Buš zgranuo zbog skenera za namirnice u supermarketu.

Pomislili biste da bi Klintonova, prva supruga i majka koja je pokušala da postane američki predsednik, lako prošla test „empatije“. Ali je nedavno to ponovo uradila, rekavši Gardijanu da „za razliku od mnogih ljudi koji su zaista dobrostojeći“, ona i njen suprug „plaćaju običan porez na prihod“ i da su svoje bogatstvo stekli isključivo „teškim radom“.

Pristalice Klintonove s pravom brinu zbog njenog iritantnog elitizma. Njen pravi „kec u rukavu“ za kandidaturu trebalo bi da bude njena prednost među ženama, izuzetno važnim biračima, što je odlučujući faktor za demokrate na nacionalnim izborima. Da je Al Gor održao visoko kotiranje među ženama koje je na predsedničkim izborima 1992. i 1996. uživao njen suprug, Vrhovni sud ne bi morao da odlučuje o njegovom nadmetanju protiv Džordža Buša na izborima 2000. Hilari Klinton je prikupila milione na osnovu pretpostavke da može da obnovi tradicionalnu prednost demokrata.

Ali većina žena-birača nisu advokati u nekoj organizaciji niti državni sekretari. Jaz između polova koji je pomogao Demokratskoj stranci pripisuje se uglavnom finansijski ugroženoj radničkoj klasi i bedno plaćenim ženama; neko od osoblja Klintonove treba da joj kaže da prestane da ih vređa.

Retorika Klintonove, kako sam napisala u kritici hagiografske „promotivne biografije“ HRC (Hilari Rodam Klinton), često odbija mnoge žene zbog grešaka u shvatanju i izražavanju sebe i svoje misije. Za one koji ne znaju, ona svoju ulogu omeđuje prevaziđenom, neprivlačnom retorikom koja ne dotiče suštinu. U ikonografiji HRC su fotografije svih članica njenog nekadašnjeg osoblja, kao da slika pripadnika samo jednog pola ili jedne rase, 2014. neće uvrediti promišljene ljude

Izgleda, takođe, da Klintonova misli da žene birači u njoj vide otelotvorenje sopstvenih borbi i da će je posredno bodriti kada, postavši predsednik Amerike, bude uništavala sistem u kojem su žene diskriminisane na radnim mestima („stakleni plafon“). Ali Amerikanke koje izlaze na izbore veoma dobro znaju šta su njihovi problemi – plaćanje računa, školovanje dece, borba sa sve gorim i skupljim zdravstvenim sistemom i tako dalje. One su zainteresovane za kandidata, ženu ili muškarca, koji govori o njihovim životnim problemima i odbija ih žena koja pretpostavlja da one samo čekaju kao ovce neku Jovanku Orleanku koja će služiti ugnjetenim ženama, što psiholozi, sledbenici Junga, nazivaju „ego ideal“.

Izraz „stakleni plafon“ sam po sebi je elitistički i sam vodi poreklo od korporativnih borbi nekoliko žena koje su to po zanimanju. Većini Amerikanki je dovoljno teško, pošto rade kao radnice u fabrici ili su na birou za nezaposlene ili rade za minimalac u prodavnicama Volmarta; kada žene iz radničke klase čuju da bivša advokatica i dalje priča o „staklenom plafonu“, one ne razmišljaju o rodnom identitetu, već o klasnoj podeli koja se produbila otkako je taj izraz postao popularan 1980-ih. Ipak, Klintonova i dalje govori gnevnim ženama-glasačima da ona pripada jednom postotku žena.

I konačno, ona odbija svoje potencijalne birače po rodnoj osnovi svojom „savršenošću“. Savetnici Klintonove potvrđuju da to što nikada ne pokazuje slabost predstavlja ključnu komponentu njene strategije. To joj je bio pristup tokom skandala s Monikom Levinski, koji, kao što se moglo predvideti, ponovo pravi probleme, pošto je Levinski ponudila (ne možemo da znamo koje mahinacije možda stoje iza tajminga) da pažljivo razmotri događaje iz prošlosti. Kako mi je jedan od njenih saveznika rekao u TV debati, pristup Klintonove nije bio da se suoči sa bolom koji je možda osećala jer bi to bila „najveća konferencija za novinare svih vremena“.

To možda jeste tačno, ali je ipak loš savet. Ako nikada ne pokazuje slabost ili nije iskrena u vezi sa sopstvenom patnjom ili nesavršenošću svog života, negativne priče i neprijateljstvo se i dalje šire. Da je održala konferenciju za novinare i rekla nešto u stilu „osećam ono što bi svako osećao u ovom bolnom trenutku i molim za privatnost za sebe i svoju porodicu jer pokušavamo da sve ovo prebolimo“, eksploatacija čitave priče bi bila mnogo ranije završena, kao i sama priča.

Ali veće pitanje koje se tiče perfekcionizma Klintonove jeste šta to znači za njenu moguću ulogu lidera slobodnog sveta. U vreme kada razlike u prihodima u Americi postaju sve veće, kao nikada ranije, zar kandidat nema ozbiljnu političku manu ako ne zna da pažljivo govori o bogatstvu i siromaštvu? A s obzirom na sve manju transparentnost Vlade SAD i na sve manje jasne zakone, zar nije ozbiljna stvar kada se predsednički kandidat ne uhvati u koštac sa sopstvenim greškama i manama?

Procena u kampanji Hilari Klinton 2008. bila je veoma pogrešna, pa je ona izgubila demokratsku nominaciju od Baraka Obame. Možda ima dobre šanse da osvoji nominaciju za 2016; ali kada se suoči s republikanskim kandidatom na izborima, možda će biti na pragu još jednog neprijatnog buđenja.

(Danas)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Danko B. Marin says:

    Rođak joj obešen kao konjokradica ... Amerika joj se smejala kada je lagala kako su je srpski snajperisti gađali na nekom aerodromu u Bosni (Tuzla!), jer je prilikom njene posete rat bio završen + svedoci pored te spodobe - devijantna osoba kao i ovi naši "demokratskim" putem izabrani "elitaši"!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *