BEG OD CIVILIZACIJE: Žena koja je svoj mir pronašla na selu

BEG OD CIVILIZACIJE: Žena koja je svoj mir pronašla na selu

22 juna 2014

seloMirjana Lilić, nekadašnji član Udruženja estradnih umetnika, napustila je pre petnaest godina Beograd, i već petnaest godina gajeći stoku, živi svoj san u skladu s prirodom u planinskom selu Leskovica koje ima samo sedam stanovnika, nema prodavnicu, niti bilo kakvih znakova civilizacije osim struje.

Odluku da dođe u postojbinu predaka i napusti milionsku prestonicu, gde je, kako kaže tada radila i živela veoma lepo, donela je iz dva razloga, jedan je zdravstveni, a drugi što je odmalena sanjala da živi u skladu sa prirodom.

Da se pozdravi sa civilizacijom, kako je Lilić rekla Tanjugu, doprinela je i dijagnoza vaskularne leukopenije koju su joj lekari postavili daleke 1999. godine porgonoziravši joj tada još samo tri godine života.

Međutim, svi zdravstveni problemi su ubrzo nestali kada se preselila u selo Leskovicu, jer se ispostavilo da je njenom zdravlju savršeno odgovarala planinska klima.

“Moj organizam, izgleda, nije hteo grad, već je tražio ovakvu klimu. U Beogradu sam radila u Udruženju estradnih umetnika, živela sam dobro, bavila se pevanjem, družila se sa mnogim poznatim i značajnim ličnostima iz oblasti kulture, imala divne prijatelje”, priseća se Lilić vremena kada su joj lekari dijagnostifikovali teško oboljene i prognozirali samo tri godine života.

Lilić je u izjavi Tanjugu istakla da se njen organizam, čim je došla u planinsko selo Leskovicu klimatizovao, da se lepo oseća i da joj nije nimalo žao što je napustila život u prestonici.

Ona je dodala i da je za desetak godina života i rada u prirodi, na selu, uspela da stigne do stada od nekoliko desetina ovaca, koza i krava.

“Počela sam od jedne krave, sad ih imam deset, a imam i dva teleta. Na početku sam imala pet ovaca, sad ih imam pedeset i tridesetak jaganjaca, u početku sam imala dve koze koje mi je ostavio stric, sad ih imam pedesetak”, navodi Mirjana Lilić dodajući da je potrebno puno ljubavi i odricanja da bi to steko.

Ona naglašava da sada ”ovde živi svoj san, kao i da je od malena sanjala da živim sa stokom, a sada se taj san ostvaruje”.

Opisujući svoj život u planinskom selu, Mirjana Lilić kaže – nema prodavnice, treba se snaći da založiš vatru, treba preživeti surove planinske zime, treba znati da živiš u skladu sa prirodom.

Ona dodaje da je takav način života nepoznat većini ljudi, da bi neko umro da dođe da živi negde ovako, ali da je ona kao dete živela na selu, pa se lakše snašla.

Mirjana Lilić je spremna da, kako je rekla Tanjugu, u saradnji sa Udruženjen žena “Lužničke rukotvorine”, pokloni pet ovaca i dve koze ljudima koji žive na selu, a nemaju stoku.

Ima mnogo siromašnih ljudi, ja sam rešila da pomognem onima kojima je najteže, jer znam da je teško da se krene ni od čega.

Uz pomoć članova udruzenja “Lužničke rukotvorine” koji na terenu pomažu siromasnim porodicama u našoj opstini poklonjam pet ovaca i dve koze nekome kome bi to pomoglo da prehrani sebe i porodicu, kaže Lilić dodajući da misli da ima mnogo ljudi kojima je pomoć potrebna.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *