Bekstvo Dreničke grupe

22 maja 2014

Piše: Ana Radmilović

Suđenje članovima zloglasne Dreničke grupe (UČK) trebalo je da počne 22. maja 2014) u sudu na Severu. U utorak uveče grupa uhapšenih je pobegla iz zatvorske bolnice, gde su boravili i odakle su izlazili po nahođenju, tako da su bili viđani u hotelima i restoranima, u društvu sa Enverom Hodžajem (ministrom spoljnih poslova) i Hajredinom Kućijem (kosovskim ministrom pravde), koji je od početka pokušaja formiranja specijalnog Euleksovog suda za ratne zločine bio protiv tog tela i radio na opstrukciji njegove organizacije i početka rada.

Drenička grupa na slobodi predstavlja ozbiljnu opasnost po svedoke (najviše Albance), članove suda, njihove familije i sve koji su u bilo kakvoj vezi sa procesima istraživanja albanskih ratnih zločina na Kosovu.

Tri najpoznatija člana Dreničke grupe koji su trenutno na slobodi su Šahit Jašari (Srbica), Sami Ljuštaku (Srbica) i Ismet Hadža (Mitrovica). Tokom rata svi su bili na visokim pozicijama UČK.

MISIJA NEMAČKO-ALBANSKOG PARA

Šef misije Euleksa Bern Borhard, koji će zbog neregularnosti i eklatantnog kršenja pravila i postupanja mimo ovlašćenja, biti smenjen s tog mesta i koji pokušava da dobije posao kao komandant civilnih operacija u Briselu, u ovoj priči ima bitnu ulogu. Očigledno je dobro obavio zadatak – da onemogući rad sudova, dobrim delom preko svoje specijalne savetnice Marijane Pape, koja je prenosila bezbednosne informacije licima sa poternica, među kojima i mnogim političarima, čime su direktno ugrožene mnoge istrage. Informacije se odnose na istrage Euleksa za organizovani kriminal, koorupciju, ratne zločine, a mnogi koji su predmet istrage jesu visoko pozicionirani funkcioneri na KiM, pa i u Albaniji i Makedoniji.

Kao savetnica šefa Euleksa, Marijana Papa ne bi trebalo da ima takvu vrstu informacija a prenošenje i opstrukcija suda podleže sankcijama – procesuiranju i kazni zatvora u ovakvim slučajevima. Česta javna i tajna viđanja sa zamenikom premijera i ministrom pravde Kosova Hajredinom Kućijem, kome prosleđuje informacije i paralelno radi na opstrukciji formiranja i funkcionisanja budućeg suda za ratne zločine na Kosovu – koji će obuhvatiti i one državljane Kosova koji nakon 1999. godine žive u Albaniji i Makedoniji – takođe ne samo da nisu u skladu s ovlašćenjima nego su i izričito zabranjena.

Sve ovo izazvalo je netpreljivost prema rečenom paru među nekim drugim strukturama Euleksa, koje žele da se njihov šef smeni, kao i u samoj kosovskoj policiji i Kforu, i oni će otići. Ono što su uspeli da naprave, međutim, ostaje na Kosovu kao nepopravljiv propust cele misije (koja je ionako jedva opstajala i malo čemu služila) i onemogućenje, možda i do daljnjeg, da se ratni zločini ikada rasvetle.

ŠIRENjE STRAHA NA KOSOVU

Pre mesta šefa Euleksa, Borhard je bio ambasador Nemačke u Albaniji, odakle je sa sobom doveo Papu, koja je radila kao izvršni direktor u albanskoj državnoj Agenciji za razvoj civilnog društva i čija je cela mreža organizacija (uglavnom rodbinski ustrojena) pod istragama zbog pronevera i nestanka ogromnih suma novca sa računa tih organizacija. Grantovi su dodeljivani nevladinoj organizaciji njene sestre Helene Pape (The Akses Centar), koja je sa još četiri osobe pod istragom albanskih vlasti.

Kao specijalna savetnica šefa Euleksa, dolazi na Kosovo bez regularnih provera, čime je prekršena jedna od glavnih regulativa rada misije – bilo koje (biografija, biografije članova porodice, psihološki profil itd.) i – što je folklor kada su u pitanju misionari na Balkanu – u vezi je sa šefom Euleksa, te tako i dolazi do poverljivih informacija koje prosleđuje, čime onemogućava rad, pa i samo postavljanje Euleksovog suda na noge.

U slučaju Ivanović uloga je bila sledeća – lično Hajredin Kući sa kosovskim državnim tužiocem Kasabijem odlagao je njegovo izmeštanje iz prištinskog zatvora. Euleks ima informacije da je Ivanović bio na svaki način ugrožen, i ideja je bila da ostane tamo do kraja života. Tačnije da nestane.

Poslednja hapšenja, prema KPS izvorima, šokantna su i pokazuju da Euleks za Srbe određuje potpuno drugačije kazne, dok Albanci za delo ubistva izlaze iz pritvora posle mesec dana, ako uopšte i stignu do zatvora. Sve ovo smeta čak i albanskim političarima i nekim struktrama kosovskog pravosuđa i brine građane koji se boje ljudi kakvi su članovi Dreničke grupe i političari koji su s njima u bliskoj vezi. Mnogi stanovnici Kosova su u strahu zbog puštanja da ova grupa pobegne a – oni koji su znali – bili su u strahu i, dok su članovi te najsurovije frakcije UČK slobodno izlazili iz zatvorske bolnice kada su i kako hteli, viđali političare i dobijali pomoć iz samog Euleksa, čija je odgovornost i ovo bekstvo koje je organizovano tako da do daljnjeg onemogući proces istrage ratnih zločina, što će se – najverovatnije i desiti.

Ovaj čin osuđuju i albanski mediji s Kosova. Koha Ditore napada aktuelnu vlast a stranci (ambasade, zemlje Kvinte, drugi misionari) daju veoma ogorčene i neuvijene izjave o ovom opasnom skandalu koji će, prema njima, za dugi period onemogućiti bilo kakvu normalizaciju kosovskog društva.

(Balkanmagazin.net)