Belorusija obnavlja fabrike u Srbiji, a Srbija joj uvodi sankcije

Belorusija obnavlja fabrike u Srbiji, a Srbija joj uvodi sankcije

17 маја 2013

LukašenkoBelorusijaPosle jučerašnjih razgovora u Beogradu zvanično su najavljene velike investicije sa prostora Carinske unije, ili još preciznije, iz Belorusije. Naime, kako je rečeno nakon sastanka u vladi Srbije, beloruski ulagači će ući u nekoliko krupnih projekata čime će industrijska proizvodnja u Srbiji biti podignuta na značajno viši nivo.

To je samo nastavak narastajuće ekonomske saradnje između dve zemlje, s obzirom da su srpski građevinari pre nekoliko meseci dobili posao izgradnje ogromnog trgovinskog kompleksa u centru Minska. Međutim, Srbija se sa svoje strane na vrlo specifičan način „odužila“ Belorusiji, tako što joj je po nalogu Evropske unije uvela sankcije.

Dakle, kako je juče saopšteno po završetku razgovora sa brojnom delegacijom državnih predstavnika i poslovnih ljudi iz Belorusije, koju su činili potpredsednik beloruske vlade, te ministri, njihovi zamenici i biznismeni, postignut je načelni dogovor o formiranju dva zajednička holdinga iz oblasti mašinogradnje. Učesnici razgovora su ocenili da će to podići ekonomsku saradnju dve zemlje, a beloruske investicije će obezbediti, kako je rečeno, veće zapošljavanje i rešavanje gorućih ekonomskih problema u Srbiji.

Konkretno, na zajedničkoj konferenciji za štampu obelodanjeno je da se razgovaralo o saradnji srpske fabrike „Prva petoletka“ sa beloruskim partnerom, isto kao i o beloruskim ulaganjima u fabriku „14. oktobar“, te o saradnji kompanija „MAZ“ i „FAP“. Osim toga, sa beloruskom delegacijom se razgovaralo i o mogućem oporavku fabrika „IMT“ i „IMR“, za šta su Belorusi pokazali interesovanje i spremnost.

U ime svoje delegacije, beloruski potpredsednik vlade je skrenuo pažnju da je „dogovorena i realizacija brojnih projekata u Belorusiji, koji će značiti otvaranje radnih mesta i u Belorusiji i u Srbiji“, a dodao je i to da će „saradnja dve zemlje pružiti mogućnost srpskim preduzećima i biznismenima, da preko Belorusije uđu na čitavo evroazijsko tržište“.

Međutim, bez obzira na privrednu saradnju koja ima velike izglede za uspeh, i bez obzira na činjenicu da je Belorusija jedna od retkih zemalja koja je dosledno na političkom planu branila srpske interese, tako što je snažno osuđivala bombardovanje Srbije, a zatim se zalagala i protiv priznanja samoproglašene nezavisnosti Kosova, čini se da joj je Srbija uzvratila na, blago rečeno, neobičan način. Naime, po nalogu Evropske unije, Srbija se pridružila grupi zemalja koje su uvele sankcije Belorusiji, a to je detaljno opisao srpski ambasador u Belorusiji, koji je nedavno rekao da nas je Evropska unija naterala da uvedemo sankcije Belorusiji, i još je priznao da je tačno da je „Srbija morala u jednom trenutku da se izjasni o nekim problemima onako kako je to zahtevala Evropska unija“. Iako se ambasador Srbije istovremeno iskreno poverio Belorusima da mi znamo koliko je teško živeti pod sankcijama, jer su Srbi deset godina patili pod sankcijama Evropske unije i skoro celog sveta, i dalje ostaje nepromenjena činjenica da se Srbija pridružila kažnjavanju prijateljske zemlje koja je uvek politički podržavala Srbiju. I štaviše, radi se o zemlji koja će, kako se vidi iz jučerašnjih razgovora u Beogradu, praktički spasiti celi niz velikih srpskih fabrika od propasti i sprečiti masovna otpuštanja srpskih radnika.

A kakav je potencijal ekonomske saradnje sa Belorusijom, nedavno je primetio i predsednik Srbije Tomislav Nikolić na otvaranju radova na izgradnji šoping mola od 200.000 kvadrata u Minsku, koga realizuje „BK grupa“, kada je rekao da „Belorusija može biti primer srpskoj ekonomiji, a predstavnici srpske privrede treba da koriste ekonomske mogućnosti koje im pružaju potpisani bileteralni sporazumi“, uz podsećanje da je Belorusija u najteže moguće vreme očuvala svoju industrijsku proizvodnju i da ima skoro nultu stopu nezaposlenosti.

I naposletku, da se vratimo na jučerašnji susret u vladi Srbije, posle koga je beloruski vicepremijer sumirao srpsko-beloruske ekonomske odnose, iznevši podatak da je za prva tri meseca ove godine međusobni robni promet povećan za 40% u odnosu na isti period prošle godine. Pomenuta brojka jasno ukazuje da je potencijal privredne saradnje daleko od svog maksimuma, te da ima još mnogo prostora za povećanje obima robne razmene.

Naravno, pod uslovom da Srbija ne okrene leđa privrednoj saradnji sa takvim zemljama kao što je Belorusija, slepo sledeći nečije direktive koje idu direktno na štetu srpske ekonomije.

(Glas Rusije)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u