БЕЛОРУСИЈА ПРЕД ПРЕДСЕДНИЧКЕ ИЗБОРЕ: Лукашенко губи поверење и Русије и Запада

БЕЛОРУСИЈА ПРЕД ПРЕДСЕДНИЧКЕ ИЗБОРЕ: Лукашенко губи поверење и Русије и Запада

8 јула 2020

Нешто врло необично се дешава пред председничке изборе у Белорусији заказане за 9. август. Председник Александар Лукашенко оптужио је руске „луткаре“ за мешање у изборни процес, а ЕУ и Сједињене Државе га критикују због хапшења тих „марионета“. Сходно томе, избори прете да једнако униште односе Минска и са Москвом и са Западом, и то у тренутку када је Белорусији због економске кризе преко потребна спољна подршка.

Лукашенко од почетка предизборне кампање тврди да белоруску опозицију финансирају руски олигарси, иако за то није понудио доказе. Најопаснији противкандидат, банкар Виктор Бабарико, ухапшен је по оптужбама прање новца и утају пореза. Објашњавајући његово хапшење, један високи белоруски званичник рекао је да „шефови руског државног гасног гиганта Газпрома, а можда и још неко људи“ стоје иза кампање банкара.

На претходним изборима Лукашенко је такође изнео оптужбе за страно мешање – али увек са Запада. Ово је први пут да је Русија оптужена за мешање у изборе својих комшија.

Постоје два разлога за то. Прво, Минск је, за промену, протеклих година одржавао тихе тензије са Москвом, а не са Бриселом или Вашингтоном. Друго, ниједан од Лукашенкових ривала не може бити оптужен за „прозападну“ заверу, али се сви они залажу за очување добрих односа са Русијом.

Оптуживање Русије је и најбоље могуће оправдање пред Западом за недавне репресије у Белорусији. Аргумент који се продаје европским и америчким дипломатама је да Минск мора да буде немилосрдан у борби против руског утицаја – на крају крајева, у питању је белоруска независност.

На жалост Минска, ови аргументи нису убедљиви. Западне дипломате на терену сасвим јасно виде ситуацију. Стотине људи ухапшено је на протестима против Лукашенка од краја маја. Западне дипломате – и владе – нису спремне да затворе очи пред најоштријом репресијом Лукашенковог режима у протеклој деценији само зато што је праћена антируском реториком.

Вашингтон и Брисел су већ изразили забринутост и затражили пуштање политичких затвореника. Јасно је да ће се однос Минска са Западом погоршати након избора, само је питање до које границе.

Нико не сумња да ће Лукашенко учинити све што је потребно да одржи власт, оцењује „Москов тајмс“. Када 9. августа буде проглашено да је освојио традиционалних 80 одсто гласова, већ горуће незадовољство међу Белорусима неће само од себе утихнути.Напротив, вероватно ће уследити нови протести праћени новом рундом репресије и хапшења.



Тешко је рећи да ли би ЕУ и Америка могле да врате санкције против Минска. Запад није толико рад да учини било шта што би гурнуло Лукашенка у загрљај Русије. Међутим, све је мање шансе да ће се амерички амбасадор вратити у Минск након једанаестогодишњег одсуства, као што су две стране договорила прошле године.

Већ скромна сарадња са европским банкама могла би, такође, да буде стопирана ако се репресија настави. Запад неће потпуно одсећи Минск – и даље ће постојати сарадња у областима од обостраног интереса, као што су испоруке нафте за смањење зависности Белорусије од Русије. Али, уз хладноћу која се осећа у ваздуху, наивно би било очекивати да ће Минск добити зајам од Међународног монетарног фонда и макрофинансијску помоћ од ЕУ које је недавно затражио.

Лукашенко, међутим, не показује намеру да попусти свој челични стисак над опозицијом како би умањио страхове западних партнера. Опстанак система за њега је важнији од позива на самите ЕУ о Источном партнерству или добијања кредита који ионако нису били извесни.

Можда се чини да ће Лукашенко после избора бити присиљен да изглади односе са Русијом, али је мало вероватно да ће Владимир Путин на то пристати.

Минск сматра да тренутни ниво интеграције две земље треба да гарантује белоруским потрошачима исте услове као и руским приликом куповине енергетских роба. Москва ово сматра попустом који мора да се заради много ближим савезом.

На недавном видео самиту Евроазијске економске уније (ЕЕУ), чији су чланови и Русија и Белорусија, Путин је рекао да ће јединствена тарифа за транспорт гаса захтевати од земаља чланица ЕЕУ ​​да створе јединствени порески систем и буџет. Москва је раније поставила исти услов Белорусији за испоруке нафте, али белоруска влада се неће одрећи ниједног свог суверенитета у замену за нестабилне трговинске подстицаје, а ни Москва није спремна да умањи своје.

Белоруској привреди је потребна спољна подршка због високог спољног дуга и драстичног пада буџетских прихода након колапса цена нафте и рецесије изазване корона вирусом. Али, услови које је Москва поставила у замену за помоћ за Белорусију су превисоки. За Лукашенка је суверенитет и његов апсолутни ауторитет – све.

То гура Белорусију ка новом геополитичком идентитету. Иако је до скоро неговао статус „тампон зоне“ између Истока и Запада, Минск би ускоро могао да схвати да је изгубио подршку са обе стране.

Увек је ту Кина, на коју белоруска влада воли да се ослони у временима кризе, али то захтева реципрочни интерес, а у тој вези, Минск је увек био тај чија су осећања била јача.

Одржавање равнотеже је увек тешко за мале земље уплетене између ривалских блокова, а чини се да Минск у последње време губи баланс. Оно што ће уследити није нужно нагли прекид односа са једним центром моћи. Извеснији сценарио је да ће се Белорусију чекају године геополитичке изолације и сиромаштва, у којима ће систем исцрпети ресурсе, па неће остати довољно за подстицање дела друштва задуженог за гашење незадовољства код осталих.

(Blic)

KOMENTARI



Један коментар

  1. Риста says:

    Много приче. Мислим да Русија има само један избор, Белорусија такође, Запад такође. Разлика је да је руски избор пута и односа са Белорусијом најјачи а то значи да Русија ипак дозвољава Батку да се комотно понаша и користи минимално развијање русофобства, мада је то незгодна играчка по Русе. Запад зна да нема шансе да придобије Батка ако му не да нешто велико и полуфрај, а Запад ни себи ништа не даје полуфрај. Можда ће Батку помоћи мало русофобије да не буде изложен удару Запада у овом осетљивом тренутку, али Батко није ни луд ни глуп да не схвата да остаје прецедник само ако настави баш оно што је пре избора одбијао, а то је веће приближавање и уједињавање са Русијом. Белорусији је истекло време мира и налази се пред избором. Надам се да тај избор неће бити базиран на самољубивости Лукашенка и да ће се мало опустити после реизбора који је први пут наишао на замршене проблеме. Много приче. Мислим да Русија има смао један оизбор, Белорусија такође, Запад такође. Разлика је да је руски избор пута и односа са Белоруисјом најјачи а то значи да Русија ипак дозвољава Батку да се комотно понаша и користи минимално развијање русофобства, мада је то незгодна играчка по Русе. Запад зна да нема шансе да придобије Батка ако му не да нешто велико и полуфрај, а Запад ни себи ништа не даје полуфрај. Можда ће Батку помоћи мало русофобије да не буде изложен удару Запад у овом осетљивом тренутку, али Батко није ни луд ни глуп да не схвата да остаје прецеднк само ако настави баш оно што је пре избора одбијао, а то је веће приближавање и уједињавање са Русијом. Мало је чак и мени ово моје размишљање компликовано, али овако размишљам више из жеље да баш тако буде. Ако ми неко не помрси жеље. Ако не буде на овај начин, онда ће Белоруси врло брзо зажалити и кренуће пролеће. ТАМО НЕГДЕ СЛЕДЕЋЕГ ПРОЛЕЋА. Батко мора бити бржи, али ту већу брзину само му Руси могу дати. Да би је добио Батко мора прво посетити Русију после избора. Ома, без трунке чекања јер ће опозиција тек после његовог реизбора да крене жешће. Знам по нашим дивљацима из опозиције.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u