БЕЗ ГАДАФИЈА НЕМА МИРА: У Либији влада хаос, а производња нафте скоро да не постоји!

BEZ GADAFIJA NEMA MIRA: U Libiji vlada haos, a proizvodnja nafte skoro da ne postoji!

12 oktobra 2015

gadafi-2009-efe--644x362Zvučno najavljena svečanost povodom sklapanja mira u Libiji izrodila se početkom oktobra u komemoraciju na Ist riveru. Nakon godinu dana mukotrpnih pregovora sa zavađenim Libijcima, šest nacrta mirovnog predloga i tri promašena roka, Bernardino Leon, specijalni izaslanik UN za Libiju, priznao je na Ist riveru da nije uspeo da izdejstvuje sporazum rivalskih vlada u Bajdi (u egzilu, na istoku zemlje) i Tripoliju.

Odmah zatim Leon je najavio da se „u sledećih nekoliko nedelja” povlači sa funkcije specijalnog izaslanika UN za Libiju. Na Leonovo mesto smesta je postavljen iskusni nemački diplomata Martin Kobler (62), koji je već vodio mirovnu misiju UN u DR Kongu i predstavljao Svetsku organizaciju u Avganistanu i Iraku. Svet nije stigao ni da čuje šta Kobler misli o jedinom postojećem mirovnom planu međunarodne zajednice za Libiju. Zato što je odlazeći izaslanik UN u petak saopštio sastav nove vlade Libije bez konsultacija sa izabranim ličnostima ili sa rivalskim vladama.

„Došao je čas kad možemo da predložimo vladu nacionalnog jedinstva. Zemlja je podeljena, Islamska država je okupirala veliki deo centralne Libije i predstavlja glavnu pretnju Evropi. Najteži posao tek predstoji”, zaključio je Leon u Maroku. Zatim je izaslanik UN u ostavci pročitao sastav nove vlade, premijera i tri potpredsednika izabrana da predstavljaju oblasti Libije Fezan, Tripolitaniju i Kirenaiku.

Abdurahman Sevali, biznismen iz Misurate, koga je Leon predložio za predsednika novog Državnog saveta Libije, u petak je ekspresno odbio ponuđenu funkciju. Po Leonovom izboru, premijer nove vlade Libije treba da bude Faiz el Seradž, poslanik međunarodno priznatog parlamenta u Tobruku, mada taj političar nije bio kandidat međunarodno priznate vlade ni za jedno mesto u budućoj organizaciji vlasti raspolućene zemlje.

Pročitajte još:

Evo kako se živelo pod Gadafijem i šta su sve Libijci imali!

ISTINA IZAŠLO NA VIDELO: Otkrivena istina o događajima u Libiji i likvidaciji Gadafija!

OBAVEZNO POGLEDAJTE: Ovako je Gadafi upozorio Asada i Arape šta će im se desiti, a oni mu se smejali (VIDEO)

Leon je saopštio da su detalji poslednjem mirovnog predloga (iz avgusta) promenjeni, ali tako da ni u najnovijoj verziji plana UN za Libiju nije precizirano ko kontroliše buduću zajedničku armiju u zemlji kojom krstari preko 1.400 različitih paravojnih milicija, od kojih su mnoge na platnom spisku vlada u Bajdi i Tripoliju.

Leon je za kraj odredio da rivalski centri moći u Libiji imaju rok do 20. oktobra da se izjasne o ovom predlogu.

Političari u Tripoliju i Tobruku nisu čekali 20. oktobar: već u petak obe strane odbacile su Leonov poslednji plan. Ibrahim Alzagit, predstavnik parlamenta u Tobruku, upozorio je da će „predložena nova vlada posejati nove podele u Libiji”, preneo je Bi-Bi-Si.

„Nismo deo predložene vlade nacionalnog jedinstva, predlog nam ništa ne znači, a nismo ni bili konsultovani…” poručio je iz Tripolija Abdulsalam Bilasharir, poslanik parlamenta u Tripoliju.

Da nevolja za Libiju bude veća, generalni sekretar UN Ban Ki Mun pozvao je u petak aktere libijskog političkog haosa da „ne proćerdaju ovu priliku da zemlju vrate na stazu izgradnje u duhu ambicija revolucije iz 2011. godine”.

Zagonetka je da li će i kada dva rivalska libijska parlamenta glasati o najnovijem Leonovom predlogu i šta bi sada bio posao već postavljenog sledećeg UN izaslanika za Libiju.

Datum 20. oktobra do juče je u Libiji imao status „krajnjeg roka”.

Naime, tog utorka trebalo je da istekne mandat međunarodno priznatog parlamenta Libije koji je prošlog leta, pred invazijom islamista,  bio prinuđen da se evakuiše iz Tripolija u Tobruk – 1.100 kilometara na istok države. Leonovo vezivanje za 20. oktobar imalo je donedavno smisla. Naime, ukoliko se rivali ne dogovore do 20. oktobra, nijedna od aktivnih političkih struktura u toj zemlji više ne bi imala legitimitet, pa ni UN više ne bi imao zakonitog sagovornika u Libiji. U međuvremenu, parlament u Tobruku je samom sebi prošle sedmice „do daljeg” produžio mandat i posle 20. oktobra.

Paralelno sa ovom političkom akrobatikom, Islamska država, ušančena u Sirtu na obali Sredozemlja, zamalo nije prošle sedmice zauzela naftnu luku Sider. Gotovo istovremeno snage generala Kalife Haftara, nekadašnjeg saradnika Gadafija, potom i državljanina SAD, a danas glavnog vojskovođe režima u Bajdi, izvršile su novi kopneno-vazdušni napad na četiri predgrađa Bengazija. Delovi Bengazija su po Haftaru i danas leglo džihadista.

U tom libijskom metežu, EU je ove sedmice pokrenula fazu dva vojnopomorskog plana „Sofija” ( grčkog porekla, ta reč znači „mudrost”) protiv „mafije na moru”, u prevodu krijumčara ljudi koji pirogama šalju stotine hiljada migranata sa libijske obale put Evrope. Evropljani će do kraja oktobra rasporediti devet ratnih brodova Italije, Francuske, Velike Britanije, Španije, Nemačke, Belgije i Slovenije na 12 nautičkih milja od obale Libije da – prema najavama – presreću, zastrašuju i onesposobljavaju krijumčare i oduzimaju im brodove. Savet bezbednosti treba da se izjasni o novom planu EU koji u fazi tri predviđa mogućnost iskrcavanja na teritoriju Libije „radi potere za teroristima”.

Inače, Libija je zemlja sa najvećim dokazanim rezervama visoko kvalitetne nafte u Africi (48 milijardi barela). Pre „arapskog proleća” Libija je proizvodila 1,6 miliona barela nafte dnevno. Danas pumpa jedva petinu od toga.

———————————-

Ne zna se ko na koga puca

Svodeći bilans „arapskog proleća“ u Libiji, ugledni francuski časopis „Mond diplomatik“ piše: „Setimo se kratko septembra 2011. godine. Tadašnji britanski premijer Dejvid Kameron i francuski predsednik Nikola Sarkozi su u blic-poseti Libiji slavili uspeh NATO misije i poraz Gadafijevog režima. Od stanovnika Bengazija tražili su da pokažu novu hrabrost, hrabrost za oproštaj i pomirenje.“

Četiri godine kasnije, zaključuje francuski časopis, situacija je dramatično drugačija. Postoji samo jedna reč koja opisuje današnje stanje u Libiji – haos.

U zemlji vladaju nasilje i bezakonje, dva parlamenta se svađaju oko toga ko će držati kormilo vlasti, desetine hiljada naoružanih ljudi tumaraju po zemlji dajući sebi pravo da odlučuju o ljudskim životima i kroje neku svoju pravdu. Zapadnjaci (Amerikanci, Francuzi, Britanci, Španci i Italijani) koji su onako hrabro bacali bombe po Libiji i jurili Gadafija sada okreću glavu: njih interesuju samo nafta i gas.

O Libiji koliko-toliko brinu još samo UN. Pokušaji Svetske organizacije da uspostavi trajni mir u ovoj afričkoj državi smeštenoj na obalama Sredozemnog mora dosad nisu donosili opipljiviji rezultat – u Libiji se i dalje masovno gine.

A ruku na srce, put do nacionalnog pomirenja nije jednostavan: u zemlji postoji više od 200 plemena, razne armije i milicije, mnogobrojni klanovi, bande krijumčara… Evo kratkog pregleda najvažnijih vojnih grupa koje deluju na prostorima Libije.

Regularna libijska armija je posle građanskog rata 2011. reorganizovana i računa se da ima oko 35.000 ljudi. Ovaj broj je znatno veći ako se pridodaju njeni pripadnici koji su članovi milicija odanih vladi u Tobruku.

Libijska nacionalna armija osnovana je u maju 2014. godine i njen komandant je bivši libijski general Kalifa Hafter. General za sebe kaže da je ratnik koji će da „očisti“ Libiju od islamskih grupacija. Procena je da ima podršku Alžira, Saudijske Arabije, Egipta i Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Paravojna specijalna jedinica Al Saika ima oko pet hiljada boraca. Operiše na istoku zemlje, pre svega oko velikog grada Bengazija.

Revolucionarna brigada iz Al Sintanija dobila je ime po gradu na severozapadu zemlje, oko 160 kilometara od Tripolija. Procenjuje se da ima više od 20.000 boraca, a postala je poznata u svetu posle hvatanja Gadafijevog sina Saifa. Formalno i ova milicija prihvata kao komandanta generala Haftera.

Brigada Misrata je formacija bliska Muslimanskoj braći koja uživa podršku Katara. Procenjuje se da ima 10.000 do 12.000 boraca, iako neki izvori navode da zapravo ima čak 40.000 pripadnika. U vreme građanskog rata 2011. imala je jednu od ključnih uloga u osvajaju Gadafijeve rezidencije u Bab el Azizu. Veliki su protivnici generala Haftera.

Libijski odbrambeni štit je jedna od najmoćnijih milicija u zemlji. Imaju više od 12.000 boraca za koje se kaže da su najbolje obučeni i naoružani pripadnici milicija u Libiji. Ova milicija je u avgustu, uz pomoć Misrata brigade, nanela veliki poraz trupama generala Haftera i osvojila međunarodni aerodrom u Tripoliju.

Ansar al Šarija je ogranak Al Kaide u Libiji. Njen cilj je formiranje islamske „božje države“. Izvela je 2012. godine napad na američki konzulat u Bengaziju kada je ubijen ambasador SAD Kristofer Stivens. Procenjuje se da ima oko pet hiljada boraca koji imaju vojno iskustvo iz Avganistana.

Mučenici 17. februara važe za najjaču vojnu strukturu u istočnoj Libiji. Imaju do 12.000 boraca.

Islamska država je, takođe stigla do Libije. Ne zna se tačan broj džihadista ali su oni već uspeli da „otkinu“ jedno manje parče državne teritorije koje drže pod svojom kontrolom.

U Libiji deluju i druge milicije kao što su: Čuvari izvora nafte, Brigada Omar el Moktar ili Operativni centar revolucionara u Libiji, ali se o njihovoj snazi i uticaju malo zna.

(Politika)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *