Без пара за Андрића и Диса

Bez para za Andrića i Disa

31 marta 2018

PROJEKTE Srpskog književnog društva, uključujući tribinski program, ni ove, kao ni prošle godine, neće finansirati grad Beograd. Sa druge strane, Grad će platiti programe i projekte nekih nepoznatih udruženja, koje je nemoguće naći čak ni na internetu. Pitanje je da li ti projekti uopšte postoje ili su samo fasada za izvlačenje para.

Ovim rečima Dejan Simonović, urednik tribinskog programa Srpskog književnog društva, komentariše, za “Novosti”, rezultate konkursa Sekretarijata za kulturu grada Beograda. Simonović se pita na osnovu čega i sa kakvim ciljem je odlučeno da drugu godinu zaredom SKD “ne dobije ni dinara”, dok novca ima za projekte “Igrale se delije”, “Bele kuće puža”, “Čumić buk fest”, Fire Beograd, “Drugi Arhangel moto rok Fest”…

– Kontinuitet i kvalitet tribinskog programa SKD ne mogu da se ospore – smatra Simonović. – Ali, ako kontinuitet i kvalitet nisu odlučivali, a očigledno je da nisu, šta jeste? Kada je reč o SKD, jasna je zla namera ili potpuna neobaveštenost onih koji su doneli ovakvu odluku.

Simonović smatra da je ovo još jedan od pokušaja da se ugase književno relevantni programi jednog reprezentativnog udruženja pisaca:

– I ne samo to, problem je širi. I ovog puta se o javnim sredstvima odlučivalo u interesu grupa i pojedinaca, a na štetu javnog interesa u književnosti i kulturi. I na štetu Beograda i njegovog budžeta.

Kao primer, on navodi da je grad Beograd prošle godine sa 400.000 dinara finansirao štampanje knjige “Svet u nigdini” Dejana Stojanovića, a da je ove godine on dobio 350.000 za izabrana dela.

– Organizovan je okrugli sto i objavljen je Zbornik radova posvećen toj knjizi – kaže Slavoljub Marković, predsednik UO SKD. – To nisu finansirali ni izdavač, ni autor, već grad Beograd! Dakle, taj okrugli sto je finansiran javnim, ne privatnim novcem. Te iste godine, grad Beograd je, na istom konkursu, za obeležavanje 125 godina od rođenja Ive Andrića izdvojio 100.000, a za književnu nagradu Dositej Obradović 150.000 dinara. Po konkursnoj komisiji, okrugli sto, posvećen “Svetu u nigdini” je za srpsku kulturu četiri puta značajniji od Ive Andrića, a skoro dvostruko značajniji od Ive Andrića i Dositeja Obradovića zajedno!

I bez podrške Grada, Srpsko književno društvo je, između ostalog, prošle godine obeležilo godišnjice Ive Andrića, Borislava Pekića, Miloša Crnjanskog, Vladislava Petkovića Disa, Borisava Stankovića, Raše Livade, Brane Petrovića, a održan je i ciklus posvećen književnoj tematizaciji Prvog svetskog rata.

– Ne mogu da razumem odluke konkursne komisije, koje se donose već drugu godinu – kaže pisac Vladimir Kecmanović, član UO SKD.

ANONIMNA KOMISIJA?

NI ove, kao ni prošle godine, nije objavljen sastav komisija koje su odlučivale o dodeli sredstava za projekte u kulturi.

– Tek kada smo se pozvali na Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja dobili smo imena članova prošlogodišnje komisije za književnost – objašnjava Slavoljub Marković, predsednik UO SKD. – Verovatno ćemo i ovog puta morati isto da uradimo. Komisija nije napisala ni obrazloženje, iako je zakonom obavezna.

PET MILIONA ZA FESTIVAL IGRE

NAJVIŠE novca na ovogodišnjem gradskom konkursu dobiće 15. Beogradski festival igre – 5.000.000, dok će Beogradska filharmonija za “Besplatni koncert na otvorenom” dobiti 4.000.000 dinara. Za 6. Međunarodni takmičarski FIDAF festival folklora Belgrade Award 2018 iz gradskog budžeta biće izdvojeno 1.600.000, za projekat KUD “Čukarica” pod nazivom “Idemo dalje” 1.400.000, za Kolarčev podijum kamerne muzike 1.200.000 dinara, a za kulturno-zabavni život Goranaca u Beogradu – 1.100.000 dinara…

KOMENTARI



2 komentara

  1. goran says:

    Vazno je da ima para za kic i svakakve gadosti.

  2. Trn says:

    U Srbiji postoji preko 400 književnih nagrada. Svega njih nekoliko prati i određeni novčani iznos, dok su većina ostalih hartije. Ove novčane dele klanovi po principu: ja tebi ovu, ti meni onu, ja tebi nagradu, ti meni objavljuješ knjigu... Pa koji to član Žirija Ninove nagrade može da pročita nekoliko stotina romana?! Nego, ovi su kandidati, njihovi se romani čitaju, ostalo se i ne pogleda! A da se ne priča o tome koliko nam je i kako podeljena srpska književna stvarnost! I ko bi tolike, najčešće i potpuno bezvredne nagrade za često potpuno bezvredne knjige i finansirao! I kome su uopšte i potrebne tolike i takve nagrade! Odavno je to izgubilo svaki kulturni smisao i bilo kakvu kulturološku vrednost u Srbiji!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *