БИХ БЕСНА ЗБОГ ТВРДЊИ ПРОФЕСОРА САЛИХА СЕЛИМОВИЋА: Севотсавски дух живи код данашњих муслимана!

BIH BESNA ZBOG TVRDNJI PROFESORA SALIHA SELIMOVIĆA: Sevotsavski duh živi kod današnjih muslimana!

30 januara 2016

salih_selimovic 45Istoričar Salih Selimović ističe da svetosavski duh živi kod današnjih muslimana i pored viševekovnog progona i želje osvajača da ga poništi i zatre.

Selimović naglašava da se i danas, posebno u ruralnim sredinama Sjeničko-pešterske visoravni, Bihora, srednjeg i donjeg Polimlja i Starog Vlaha, kod muslimana u narodnom kalendaru, osim u vezi sa bajramima i Ramazanom, može čuti: „za Božić“, „posle Božića“, „po Savindanu“, „za Savindan“, „pred Savindan“…

„Još uvek postoje zajednički praznici kao što su Petrovdan, Đurđevdan ili Omaha, Ilindan ili Alijindan /Aliđun/ u nekim pešterskim, bihorskim i prijepoljskim selima“, ukazuje Selimović.

U osvrtu na velikog sveca i prosvetitelja Svetoga Savu, Selimović napominje da je, proučavajući taj fenomen, nailazio na interesantne sagovornike i tumačenja.

„Na moje neposredno i izazovno pitanje zašto muslimani već jednom ne zaborave običaje i svece iz stare tradicije, Alija Tarić iz velikog Sjeničkog sela Kladica /94/ kratko mi je odgovorio: `Sinko ovo je zavetna zemlja` i ništa više nije želeo da kaže“, naglašava Selimović.

On se priseća da mu je baka Zada Papić /96/ na pitanje zašto se na Savindan u nekim muslimanskim kućama sprema posebno jelo, koje se zove „masenica“ starica je, takođe, kratko odgovorila: „Tako su radile i moja majka i moja bijača /baba, nana/.

„I neke druge stare žene u Bihoru dale su mi slične izjave, a neke su odgovorile stihom: `Uvek za Savicu treba da spreme i jedu mesenicu`“, navodi Selimović.

I danas se kod muslimana može čuti da „nije dobro ako na Savindan zagrmi, jer će se desiti neka velika nesreća“.

„Sve su to ostaci hrišćanske, odnosno pravoslavne religije kod naših muslimana, kao što je konstatovao u svojim istraživanjima etnolog i akademik Petar Vlahović. Narod je imao svoju narodnu veru i tradiciju bez obzira što su jedni bili pravoslavci, a drugi muslimani“, objašnjava Selimović.

Muslimani u tom delu Srbije oduvek su verovali da je Sveti Sava čudotvorac i večiti putnik, pa su izbegavali da na taj datum bilo šta rade, a žene su bile uporne da na Savindan ne boje crveno i da se ništa ne radi oštrim noževima.

Na planini Jadovnik, kod Prijepolja, postoji voda koja izbija iz jedne ploče u koju su, prema zajedničkom verovanju i Srba i muslimana, „utisnute kopite Savinog konja“.

„Toj vodi i toj ploči sa strahopoštovanjem prilaze i hrišćani i muslimani. Ni dan danas se na toj vodi ne pere veš i ne poji stoka.

Prema narodnoj tradiciji, Sveti Sava je štapom prekrstio taj kamen iz kog je potekla bistra i veoma hladna voda.

Muslimanke, koje ne mogu da zatrudne i danas idu na tu Savinu vodu da se napiju verujući da će dobiti potomstvo“, navodi Selimović.

Govoreći o kultu Svetoga Save kod muslimana u prošlosti, on podseća da je manastir Mileševa bio čuvar moštiju svetitelja i rasadnik njegovog kulta.

On napominje da su brojni muslimani, među kojim i Mehmed-paša Sokolović kao nekadašnji čitač Bajica Sokolović, „pomagali i štitili manastir Mileševu kao nešto svoje bez obzira na promenu vere“.

„Manastir Maleševu koja je bila grobno mesto Svetog Save pomagali su i štitili mnogi muslimani, koji su bili paše, begovi, ali i obične spahije i bogati građani.

Bez obzira što su preci današnjih domaćih muslimana promenili veru ukazivali su i dalje veliko poštovanje kultu Svetog Save, prvom svecu Srpske pravoslavne crkve, možda je bolje reći – narodnom svecu“, ističe Selimović za Srnu.

On ukazuje da su muslimani primivši novu veru i dalje govorili istim jezikom kao njihovi pravoslavni rođaci i komšije, pisali ćirilicom i znali i poštovali svoje poreklo i geneološke veze.

„I pravoslavni i muslimani su i dalje pominjali tradicije naših srednjovekovnih država Raške i Bosne i sa ponosom se sećali dinastije Nemanjića i Kotromanića.

Posebno je to masovno iskazivano povodom crkvenih i pravoslavnih praznika. Posećivali su muslimani manastir, palili sveće za mrtve i za žive. Klanjali se moštima Svetog Save“, objašnjava Selimović.

Prema njegovim rečima, ta privrženost starini uslovila je da Arnautin Sinan-paša izda naredbu da se oskrnavi grob i izvade mošti Svetoga Save, a tu naredbu je sproveo Mehmed Oguz-beg 27. aprila 1594. godine.

„Bez obzira na razlog spaljivanja moštiju pokazalo se da ništa nije umanjilo kult prvog srpskog arhiepiskopa i narodnog sveca. I u narednim vekovima putnici i hroničari su beležili da taj kult Svetoga Save bdi nad Mileševom i njenom sudbinom“, rekao je Selimović.

Prema njegovim rečima, Sinan-paša spaljivanjem tela Svetog Save ustvari nije postigao ništa.

„Spalio je Savino telo, ali ne i Savin duh. On je, uprkos svemu i stalnim nastojanjem da se iskoreni, očuvan i kod muslimana“, zaključuje Selimović.

Sanja Srdić Macanović / Srna

KOMENTARI



4 komentara

  1. Nismo Hrvati već Srbi katolici says:

    Tajnu skriva Vatikan o Srbima Katolicima Samo Sveta stolica raspolaže podacima o prevođenju Srba u katolike. U Vukovaru i Jajcu pronađena Arhiva – spiskovi pokatoličenih Srba današnjh „hrvata“ U vezi sa prisilnim katoličenjem Srba ostaju nam dva otvorena pitanja na koja do danas nisu dati tačni odgovori: koliko je za to vreme NDH pokatoličio Srba i koliko se pokatoličenih Srba posle oslobođenja (1945. i kasnije) vratilo svojoj pravoslavnoj crkvi? Na oba ova pitanja tačne odgovore može dati samo Katolička crkva u Hrvatskoj, jer je ona pedantno beležila svaki slučaj preveravanja. Dokaz za ovo naše tvrđenje je i to što su posle oslobođenja Vukovara 1992. godine kao i Jajca u Katoličkoj crkvi nađene desetine kilograma raznih crkvenih knjiga i drugih dokumenata. U Vukovarskoj katoličkoj crkvi pronađene su pedantno obeležene knjige o pokatoličavanju Srba u Hrvatskoj na širem području ovog grada u vreme od 1908. do oslobođenja 1945. godine i posle oslobođenja. Zabeležene su redom 1977, 1978, 1980. i tako sve do 1991. godine. Čak i posle 1945. godine nastavljeno je katoličenje Srba. Fratarskim krasnopisom zapisane su desetine srpskih porodica čiji su članovi prešli u katoličku veru. Nižu se imena i prezimena i drugi podaci – porodice Ružić od šest članova; porodice Ostojić, roditelja i dvoje dece; porodice Popović i mnogih drugih koji su u Vukovaru 1941. godine spasavali glave menjajući veru. Tako sve do porodica Lukić, Vlaškalić, Savić, Jakovljević, Babić, Stojanović, Milovanović, Marjanović, Vukojević, Đorđević, Simeunović, Radovanović i još mnogo drugih. Nižu se i podaci o prekrštenim porodicama Gajić, Marić, Janković, Živanović, Obradović, Đaković i drugih. Teško da će neko od Srba (ili bilo ko drugi) ikada moći doći do knjiga i dokumentacije o katoličenju Srba u Hrvatskoj koje se čuvaju kao najstroža tajna u trezorima katoličke crkve u Zagrebu i trezorima Vatikana, jer je Sveta stolica redovno dobijala izveštaje od Stepinca o katoličenju Srba u Hrvatskoj. Naše procene su različite: broj se kreće: od 240.000 (Izveštaj Stepinca Svetoj stolici koji je on obelodanio), pa preko 250.000 do čak 350.000. Veljko Đurić („Prekrštavanje Srba u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj“) smatra da je u NDH pokatoličeno 350.000 Srba. Da bi se utvrdio tačan broj pokatoličenih Srba u NDH, neophodno je znati tačan broj pravoslavnih Srba na dan osnivanja NDH, tačan broj umorenih u toku njenog postojanja i tačan broj prognanih Srba. U broj pokatoličenih Srba treba uračunati i decu umorenih roditelja, na koju ukazuje i Karlhajnc Dešner („Sa Bogom i fašistima“): „I deca su tamo klana na hiljade. Da, čak su bili stvorili zasebni koncentracioni logor i za njih – u Loboru, Jablancu, Mlaki, Bročici, Ustici, Gradiški, Sisku, Jastrebarskom i Gornjoj Rijeci. Samo 1942. godine tamo su bacili 24.000 dece, od kojih je polovina umorena. S vremenom je, svakako, državnim i crkvenim vlastima izgledalo korisnije da decu sačuvaju. Pošto su roditelji bili u najviše slučajeva mrtvi ili zatvoreni, deca su se lako mogla preobratiti u jedino spasavajuću veru. Katolička „Karitas“, čiji je predsednik bio Stepinac, preuzimala je staranje o deci bez roditelja i njihovo prevaspitanje je išlo tim lakše što mnoga deca nisu uopšte imala srodnike. Mnoga su bila suviše mala kada su pala pod „staranje“ „Karitasa“ da bi znala svoje poreklo, svoje selo ili čak samo ime. Tako ima bezbroj mladih ljudi i danas u Hrvatskoj koji žive kao verni katolici, čak kao njihovi sveštenici, a da ne slute kojim okolnostima imaju da zahvale to što su katolici. Nemali broj tih srpskih dečaka i devojčica je registrovan na teološkim fakultetima Italije, Argentine, Australije i SAD. To je i tragedija ove srpske dece i Srba kao naroda. Oni su danas ortodoksni katolici i zreli ljudi, a ne znaju da su Srbi, ne znaju da su im roditelji bili Srbi, ne znaju za svoje rođake: braću i sestre i njihove potomke srpske nacionalnosti. Njihovi sinovi su bili u Tuđmanovoj fašističkoj soldateski, ubijali svoje rođake, a da to nisu znali. Palili su i rušili njihove kuće, a nisu znali da to čine na zemlji na kojoj su rođeni… Oni koji su postali katolički sveštenici uklopili su se u ortodoksni katolički kler i žarko propovedaju „jedinospasavajuću veru“. Tako je i sa decom pokatoličenih Srba za vreme NDH: i ona, kao ortodoksni Hrvati i katolici, danas čine to isto što čine deca Srba umorenih za vreme NDH.

  2. Svetislav says:

    Koja to BiH? Republika Srpska zna da je to istina, kao i vecina Srba muslimana (sada Bosnji), da im se neko poturcio? Sto se tice kurvata, oni isto znaju kad se neki njihov pokatolicio (imate brojne knjige o pokalicavanju tzv. zapadne Hercegovine), tak da ko se onda buni na podatke prof. Selimovica koji svi znamo iz prica i Srba muslimana i Srba pravoslavaca. I sta je tu cudno. Nisu ovi sadasnji Srbi muslimani ili Srbi katolici krivi za postupke svojih predaka, ali su krivi sto nece da saznaju svoje poreklo. Isto tako i Srbi pravoslavci bi trebalo da znaju vise o slavenskoj veri i bogovima pre hriscanstva, iako smo uspeli da dosta takvih obicaja sacuvamo kroz Krsnu Slavu, Badnjak, itd. Tako i prof. Selimovic samo govori pno sto vecina svesnih Srba muslimana znaju, ali nije popularno jos da se o tome otvoreno govori!

  3. Svetislav says:

    @Nismo Hrvati nego Srbi katolici....Odlican komentar, gde si dobro sazeo sustinu tragedije danasnjih hrvata, da su usrase u stvari ubijali svoje rodjake, ili cak i blisku rodbinu! Njima je smetalo postojanje iste familije koja je Pravoslavne vere, iako im je to bilo veoma poznato. Cak i sam koljac i upravnik Luburic je rekao da on zna da ima srpsko poreklo, ali da mu je ustaski zadatak da ubija Srbe? Tako u americkoj politici je bila predstavnica stare srpske iseljenicke zajednice Luburic, za koju cak u Srbiji nisu verovali da je Srpkinja, dok ona licno nije ispricala poreklo svoje porodice, koja je napustila zapadnu Hercegovinu, ili okolinu Imotskog dok svi ostali Luburici nisu presli na katolicanstvo i postali "najveci" hrvati!

  4. Apis says:

    Musliman ili Srbin, ili je čovek ili je đubre. Bar 90% njih je svesno da jesu Srbi ali retki su spremni sami sebi da priznaju. U pravoslavlje ulazis i izlaziš po svome uverenju i Bozijoj milosti da te zadrzi ili odbaci. Sve je isključivo tvoja volja i nadahnuće Duha Svetoga. U islam ulazis svečano podrzan od svih islamista koji će ti odrubiti glavu ako se ikad predomisliš. Zato pojedince koji imaju hrabrost, svest, savest i zelju da se vrate rodu svome treba podrzati i prigrliti a nikako ismevati.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *