BIH čeka isti scenario kao u Ukrajini?

BIH čeka isti scenario kao u Ukrajini?

8 септембра 2014

rs-bih-u-pet-regija_620x0Jačanje ruskog ekonomskog i vojnog uticaja na Zapadnom Balkanu je moguće, a EU i NATO, ako ne žele Rusiju u tom regionu, moraju da podrže korenite reforme u BiH, koja mora što pre da uđe u NATO, tvrde tamošnji analitičari.

Analitičari, naime, ocenjuju da bi NATO uskoro mogao da uvidi kako praznine, koje je u ekspanziji ka istoku ostavio iza sebe, mogu biti veoma problematične.

Po mišljenju profesora odbrane i bezbednosti Nedžada Ahatovića, svaka neuralgična tačka na Balkanu, koja nije dovršena u teritorijalnoj strukturi NATO, vrlo brzo mogla bi da preraste u krizno žarište.

„Obrisi ruskog ekonomskog prisustva u jugoistočnoj Evropi, posebno u Srbiji, a preko Republike Srpske i u BiH, već su uočljivi, a ruski predsednik Vladimir Putin ne krije da ima interese u ovoj regiji“, kaže Ahatović.

On smatra i da bi, posle poslednjih događaja u Ukrajini i zaoštravanja odnosa između NATO i Rusije, Ruska Federacija „ne samo diplomatski“ bila spremna da podrži odvajanje RS iz BiH, a takav scenario bio bi porazan za Evropsku uniju i NATO i „najveća pretnja miru i stabilnosti Zapadnog Balkana“.

„Strateški interes Zapada na jugoistoku Evrope trebalo bi da bude ubrzani ulazak BiH u NATO. To bi podrazumevalo i brze, korenite reforme unutar BiH koje bi, po principu odbrambenih reformi iz 2004. godine, snažno podržao i Zapad“, ističe Ahatović za Dojče vele.

Vojno-politički analitičar Đuro Kozar, međutim, nije ubeđen da bi NATO zbog ukrajinske krize mogao ubrzati svoje širenje na Balkanu, jer uslove za prijem ispunjava samo Crna Gora, a BiH je tek na pola puta.

„Budući da predsednik RS Milorad Dodik uspešno opstruiše državnu politiku BiH, NATO ima veliki problem na Balkanu koji mora da reši. Mislim da će to biti teško, možda i nemoguće, bez aktivnije uloge SAD u BiH“, dodaje Kozar.

I političari u RS se bave ovom temom pa je nedavno predsednik Narodne skupštine RS Igor Radojičić upozorio da bi se RS, kao i BiH u celini i Srbija mogle naći pred veoma ozbiljnim političkim i ekonomskim izazovima, budući da se pred njih postavlja pitanje koju stranu da izaberu kada je reč o ukrajinskoj krizi, prenele su „Nezavisne novine“.

„Zapadne zemlje na Balkan sada gledaju drugačije zbog krize i sudara velikih interesa, odnosno kao na neko potencijalno novo žarište na kome bi se ponovo sukobili interesi. U tom kontekstu treba posmatrati inicijative, kao što je konferencija u Berlinu, gde se javlja novi angažman zemalja Zapada kako bi se na Balkanu pojačao uticaj, odnosno neki plan aktivnosti EU i Zapada, a u kontekstu prevencije uticaja sa druge strane“, rekao je Radojičić.

Nemačka i EU su na nedavno održanoj konferenciji u Berlinu najavile jači, za sada samo privredni, angažman u BiH.

U fokusu Severnoatlantske vojne alijanse trenutno je kriza u Ukrajini.

U BiH, moćne zapadne trupe EUFOR-a, sa početnih 60.000, svedene su na simboličan broj, dok se uloga NATO štaba u Sarajevu sada svodi tek na poruku da „NATO ima trajnu posvećenost BiH“.

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u