BIOGRAFIJA AGIMA ČEKUA, zločinca iz rata u Hrvatskoj, koji će voditi eventualni napad Šiptara na Sever Kosova

Tweet

Pre nego što je Vlada Srbije saopštila da odbija ultimatum iz Brisela, Hašim Tači je rekao da će Priština, u slučaju srpskog odbacivanja plana za Sever, silom uspostaviti svoju vlast na tom delu južne srpske pokrajine. Videćemo kako će se situacija sada odvijati ali u slučaju bilo kakve intervencije tzv. policijskih snaga Kosova glavnu reč vodiće Agim Čeku,  ministar kosovskih snaga bezbednosti u tzv. vladi Kosova i Metohije, čovek koji je počinio mnoge zločine na prostoru bivše Jugoslavije, i to upravo nad Srbima. Evo Čekuove zločinačke biografije.

Agim (Hasana) Čeku, rođen je 29. oktobra 1960. godine u selu Ćuška, nedaleko od Peći. U Beogradu je završio Vojnu gimnaziju i dve godine Vojne akademije. Zatim, prelazi u Zadar, gde 1984. godine diplomira na Vojnoj akademiji. U Školi rezervnih oficira JNA bio je komandir voda od 1984. do 1990. godine, a potom je godinu dana komandovao vodom artiljeraca na Vojnoj akademiji u Zadru.

Zenge i Medački džep

Kada je 1991. godine počeo rat na prostoru bivše Jugoslavije, Čeku dezertira iz JNA i u oktobru iste godine priključuje se hrvatskom Zboru narodne garde (ZENGE, paravojna formacija koju je formirao ustaški emigrant iz Kanade, kasnije Tuđmanov ministar odbrane, Gojko Šušak), a potom i hrvatskoj vojsci.

Čeku je komandovao jedinicom ZENGI, koja je 1991. godine na području Gospića izvršila nekoliko otmica, ubistava i masakr  Srba u Gospiću. Odgovorni su za likvidaciju i nestanak od oko 170 Srba.

Generalski čin kod tadašnjeg predsednika Republike Hrvatske, Franje Tuđmana, stekao je zločinačkom akcijom „spržena zemlja“ u Medačkom džepu, septembra 1993. godine.

U ovoj akciji, kojom je kao pukovnik hrvatske vojske rukovodio i Agim Čeku, hrvatska vojska i policija potpuno su uništile srpska podvelebitska sela Divoselo, Čitluk i Počitelj i ubili 88 Srba, od kojih 42 civila, a među njima 17 žena.

Hrvatska vojska predala je Srbima 52 leša. Rezultati obdukcije: razbijene lobanje, prostrelne rane iz neposredne blizine i drugo, upućivali su na zaključak da se radilo o sistematskom ubijanju zarobljenih i ranjenih.

Pripadnici Unprofora, koji su tada nadgledali taj deo Republike Srpske Krajine (RSK), nisu bili samo pasivni posmatrači svega što se dešavalo, nego su se otvoreno sukobili sa pripadnicima hrvatske vojske. Oni su kasnije izvukli još 18 srpskih leševa, od kojih je većina izmasakrirana ili zapaljena.

Tadašnji komandant Unprofora Žan Kot, po ulasku u Medački džep, posle trodnevnih borbi, zabeležio je: „U selima kroz koja sam prošao više nema znakova života, ni ljudi, ni životinja, a razaranje je potpuno, sistematsko i namerno…“.

Čekuove trupe su tokom 1993. i 1994. godine počinile mnoge zločine nad srpskim stanovništvom, o čemu svedoči i Skot Tejlor, bivši pripadnik kanadske jedinice  Unprofora. Tejlor je jednom prilikom rekao – „Mnogi kanadski mirovnjaci su prisustvovali zločinima koje su počinile Čekuove trupe i sahranjivali jezive ostatke tela“. Neke strane obaveštajne službe opisuju Čekua kao planera masakra nad srpskim civilima u zonama pod zaštitom UN u periodu od 1993. do 1995.

„Oluja“ i povratak na Kosovo

Godine 1995., Čeku je imenovan za šefa Štaba Vojne Oblasti Gospić. U ovom okrugu, on komanduje akcijom „Oluja“, avgusta 1995. godine. Čeku je prilikom ove akcije usko sarađivao sa  grupom penzionisanih američkih oficira (Vojni profesionalni resursi MPRI), koji su savetovali hrvatsku vladu tokom te zločinačke operacije. Tom prilikom ubijeno je oko 2.000 i proterano oko 250.000 Srba. Posle „Oluje“ Tuđman je Čekuu dodelio čin stožernog brigadira i više puta ga odlikovao.

Godine 1998. vraća se na Kosovo i Metohiju i staje na čelo terorističke OVK. Organizuje napade na snage bezbednosti Republike Srbije i čini mnoge zločine nad srpkskim civilima.

U maju 1999, Čeku je postavljen za šefa štaba OVK, zamenivši Sulejmana  „Sultana“ Selimija. Dolazak medjunarodnih snaga na Kosmet, u junu 1999, Čeku je dočekao kao načelnik štaba OVK, a kada je upravu nad Kosovom preuzeo UNMIK, Čeku postaje načelnik Kosovskog zaštitnog korpusa.

Poternice i hapšenja

Pravosuđe Srbije Čekua tereti za ratne zločine nad srpskim narodom u Hrvatskoj i na Kosmetu. Na osnovu međunarodne poternice Okružnog suda u Nišu iz 2002. godine, Čeku je kao komandant KZK dva puta hapšen – u Ljubljani oktobra 2003. i Budimpešti marta 2004. godine, ali je oba puta pušten na intervenciju tadašnjeg šefa UNMIK-a Harija Holkerija.

Sedmog maja 2009. godine Čeku je u Parizu potvrdio da je proteran iz Kolumbije, gde je bio nakratko uhapšen po zahtevu za isporučenje u Srbiju, a potom pušten pošto po tamošnjem zakonu za dela počinjena pre 2005. nije moguće zadržavanje i izručivanje stranih državljana.

Dana 24. juna 2009. bio je zadržan na graničnom prelazu Gjueševo (bug. Gюeševo), iz Makedonije u Bugarsku. U Bugarsku je išao po pozivu bivšeg ministra spoljašnjih poslova Solomona Pasija. Prvobitni 24 – časovni pritvor mu je produžen na 72 časa, a Srbija je od Bugarske zatražila njegovo izručenje. Nije ga dobila.

Kriminalne aktivnosti

Od proglašenja tzv. nezavisnosti Kosova i Metohije, Čeku je počeo da se bogati, a sve to zahvaljujući kriminalnim aktivnostima.

Rođeni brat Agima Čekua, Edhem Čeku, pod bratovim patronatom je ključni kosovski švercer oružja, droge i organizator ilegalne trgovine akciznom robom na području Peći. Glavni saradnici su mu Daut Kadriovski i Rufat Musa.

Agim Čeku stoji iza preduzeća „Sloga“ iz Prištine, kojem pripadaju hoteli „Grand“ i „Božur“ i u kojima se nalaze centri prostitucije, droge i kocke, s tim što mu poslove vodi Sulejman Selimi. Ima oko 60 lokala širom Kosova i Metohije. Vrlo je blizak sa  teroristima i kriminalcima Rahimom Ademijem, Ramušom Haradinajem, Ademom Krasnićijem, Muratom Jašarijem, Šaćirom Šaćirijem, Šefketom Muslijuom i Hašimom Tačijem, sa kojim kontroliše sve javne i tajne aktivnosti KZK.

Od 2006. do 2008. godine  bio je predsednik tzv. vlade Kosova i Metohije. Od 2008. godine je Predsednik Socijaldemokratske Partije Kosova. Trenutno je tzv. ministar kosovskih snaga bezbednosti.

Supruga Srpkinja?

Agim Čeku je oženjen iz Zadra. Supruga mu se zove Dragica, navodno je Srpkinja, devojački se prezivala Ponoš. Imaju troje dece: sinove Alberta i Adrijana i kćerku Katrinu.

Tweet