Бисери са чела

Biseri sa čela

15 marta 2015

dsc_9755 Misa Djurkovic 3aPiše: Miša Đurković

U prethodnoj nedelji dva vodeća čoveka sadašnje vlasti su nam ponovo podarili novi niz bisera kojima se naslađivala cela nacija. Ne shvatajući, međutim, da ljudi na takvim pozicijama ne smeju takve stvari sebi da dopuštaju.

U utorak je najpre predsednik Nikolić pokušao da na RTS-u govori o nizu aktuelnih političkih tema. Nažalost, težina reči gospodina Nikolića kao predsednika i političke figure je toliko mala, da je od celog intervjua najzanimljiviji ostao sada već legendarni gaf o društvenim mrežama. Takav njegov položaj jeste rezultat i činjenice da je Vučić brutalno pokupio svu stranačku i državnu moć za sebe, ali i neverovatno lošeg načina na koji predsednik Nikolić obavlja svoju dužnost. Ne prođe mesec dana da on ne ispali nekakav gaf kojim bruka i sebe i državu koju predstavlja. To je posledica činjenice da on ima veoma loš savetnički tim, koji ne radi svoj posao kako treba i ne priprema ga adekvatno za javne nastupe. Ali to se po pravilu i dešava kada se umesto profesionalaca u savetnički tim dovode rođaci, prijatelji i neraspoređeni partijski kadrovi.

Gafovi koji su možda dopušteni trećerazrednom političaru nisu dopušteni predsedniku države. Dakle, predsednik mora da nauči da ne priča o stvarima koje ne poznaje. Ako ne zna ništa o „Fejsbuku” i „Tviteru” onda o tome treba da ćuti umesto da izgovara niz nepovezanih rečenica koje se čak ne mogu ni prepričati. Pristojan čovek i pristojan predsednik priča umereno, smireno i samo o temama kojima zaista vlada. Ako to ne razume onda mu se dešava da glumata i naučnika pa objavljuje „naučne radove” od po četiri, pet strana sa još dvojicom koautora!? Nikako mi nije jasno šta tera ovakve ljude poput Nikolića, Stefanovića, Šapića i ostalih da pored sve moći koju imaju pokušavaju da još glume nekakve naučnike i doktore nauka? Zašto ne puste nas koji se time bavimo celog život da radimo svoj posao, a oni neka probaju bolje da rade posao za koji su ih ljudi izabrali.

Premijer nas je sa svoje strane obradovao svojim novim literarnim doprinosom(autorski tekst u ,,Blicu“). Da se razumemo, to je praksa sama po sebi vredna pohvale. Doduše, pre bismo očekivali da on takve radove usmerava ka međunarodnoj javnosti. No, hajde, računamo da pored svih intervjua ima nešto posebno važno da saopšti, pa mu za to treba pisana forma.

Članak je, međutim, nepristojno dugačak. Ima 7.000 karaktera, što je previše za takav tekst. Uz to, štivo je dosadno i sastoji se iz niza opštih mesta karakterističnih za poznati diskurs Bebe Popovića, koji se već petnaest godina svađa sa građanima Srbije i „elitom Srbije” koji ga ne prihvataju. Zanimljivo je da je premijer, koji navodno ima 50 odsto podrške javnog mnjenja, prihvatio da o sebi govori kao o neshvaćenom i neprihvaćenom. U čemu je njegov problem? Da li zaista srpska elita ne shvata njegovu veličinu, samožrtvu i ne vidi ogromne rezultate njegovog rada? Ili je problem u tome što on godinama na silu pokušava da nas natera da vidimo carevo novo odelo, a mi ne odustajemo od pokazivanja da je car go? Bojim se da je u pitanju ovo drugo.

U samom tekstu, kao i u politici i delovanju njegovog autora, nažalost, sve je prevara. Neke su velike, ogromne, poput takozvane kosovske politike kojom je suprotno eksplicitnim obećanjima iz kampanje predat sever Kosova. A ostale su srednje i manje, ali ih je za ove tri godine nebrojeno mnogo. I „Beograd na vodi”, i „Mubadala”, i Laza Krstić, i struja koja neće poskupljivati itd. Gde ćete bolji primer od ,,Mercedesove” šasije, one jadne makete koja je dovučena pred izbore da bi nakon toga netragom nestala u istoriju sličnih projekata našeg barona Minhauzena.

Osnovna prevara je naravno uporno insistiranje premijera da je on eto, na vlasti svega godinu dana. Kao da mi svi ne znamo ko vlada svim polugama moći u ovoj zemlji već tri godine i ko je jedini premijer u Evropi koji i dalje za sebe drži poziciju kontrolora i koordinatora svih obaveštajnih službi u zemlji. E, to je, recimo, apsolutno nedopustivo i nepristojno, a govori o tome da taj čovek baš nikome ne veruje.

Čini mi se da su ovi pokušaji premijera da nas ubedi u svoju veličinu i natera da ga poštujemo odraz sopstvene nesigurnosti. On, izgleda, pokušava sebe da ubedi u to da stvarno nešto radi i da ima nekakve rezultate. A kakvi su rezultati to statistike jako dobro pokazuju, a ljudi vrlo dobro osećaju. I ne radi se samo o materijalnom pogoršanju života, već o tome da pristojnog čoveka vređa raspojasano divljanje Saše Mirkovića, Dragana Vučićevića, Željka Mitrovića, Petra Lukovića, Zvonka Veselinovića, Nikole Petrovića i ostalih likova koji stvarno upravljaju ovom zemljom. Činjenica da je premijer uništio sve alternative i da se time ponosi, i dalje nije dovoljna da ljudi ovo prihvate kao normalnost. Ovo će ostati upamćeno kao vreme vladavine nepristojnih ljudi koji su sa margine, kojoj realno pripadaju, sticajem nesrećnih okolnosti zaposeli vlast. I to će Bogu hvala proći, ali kao društvo trebalo bi da ubuduće napravimo mehanizme koji će takve nenormalne stvari sprečavati. A tome služi jaka i odgovorna elita.

(Politika)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. darinko says:

    hahah, baron Minhauzen, od kad nisam cuo da je neko spomenuo tog lika ...haha tuzno pitannje je samo da li siroko citateljstvo uopste zna ko je to, kao i glavni lik u tekstu o kome pise autor uostalom... ehhhh tuga.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *