Битеф театар не треба да буде рај за паукове

Bitef teatar ne treba da bude raj za paukove

19 juna 2015

Bitef-teatar 687Nesputanost, kreativnost, osobenost – reči su koje stoje na zastavi Bitef teatra kada zaključujemo proteklu sezonu, kratko nam je prokomentarisao pozorišnu godinu koja izmiče Miloš Latinović, direktor Bitefa i Bitef teatra. Aktuelna sezona Bitef teatra trajaće do nedelje 12. jula kada će biti izvedena njihova poslednja premijerna predstava „Peti park”, u režiji Borisa Liješevića. Pre toga Bitef dens kompanija će 3. jula premijerno izvesti predstavu „Ptice” Edvarda Kluga. Poslednje dve premijere koprodukcijski su projekti sa Belefom i „Tvrđava teatrom” u Čortanovcima.

Međutim, kada je Bitef teatar u pitanju, ono što je aktuelno jesu gostovanja: predstava „Antihrist”, u režiji Andraša Urbana, pozvana je na festival u Rijeku, a očekuje ih i nastup na Infantu u Novom Sadu, delo „Život stoji, život ide dalje”, autora Filipa Vujoševića, u režiji Jelene Bogavac, videće publika u Kopru i Kranju, a „Crvena ili samoubistvo nacije”, u režiji Vojkana Arsića, u Kikindi pa na gostovanju u Italiji, dok će „Nevidljivi spomenici” Jelene i Minje Bogavac biće gosti u Novom Vinodolskom. Predstava „Čehov je Tolstoju rekao zbogom” Irfana Mensura biće prikazana na festivalu Grad teatar u Budvi.

U međuvremenu uprava Bitef teatra se sprema za novu sezonu.

– Mogu da najavim predstave, reditelje i autore koji će raditi u narednom periodu, među kojima su Tanja Mandić Rigonat, Sofija Perović, Anica Tomić, Gaj Vajcman. Verujem, takođe, da će tim s kojim radim, koji je često nevidljiv, u naš teatar dovesti još nekoliko značajnih rediteljskih imena – kaže Latinović i napominje – o novcu ne vredi govoriti. Predsednik ove države je rekao, ako se dobro sećam, da kultura ne može biti trošak, a onda su ustanovili da para nema i da se mora štedeti. I sad štedimo. Svaki pozorišni model ima svoje opravdanje, ali kada bih mogao da se opredeljujem, onda bi Bitef teatar negovao model vremenski ograničenih ugovora za sve zaposlene, od direktora do spremačice. Rezultati rada moraju biti analizirani i uspostavljeni kao jedino merilo. To stvara određeni pritisak, ali sprečava zaparloženost i apatiju. Sada imamo apsurdnu situaciju, ne zbog moje pozicije, da su jedini zaposleni čiji je status jasno oročen direktori, koji su apsolutno odgovorni za rad pozorišta, a razapeti su između ispunjenja svojih četvorogodišnjih programa, realizacije finansijskih planova, utvrđene štednje sredstava, ambicija umetnika koji su na tržištu (što takođe nije zavidna situacija), nezadovoljstva zaposlenih malim platama… Verujem da bi se takvim modelom dobilo više odgovornosti u radu, međusobnog poštovanja, želje za dokazivanjem. Možda grešim. Ali, čini mi se da je naš mentalitet takav da istrajavamo ka nečemu fiksnom, stabilnom, trajnom, večnom, a kada to ostvarimo, počinjemo još intenzivnije da tražimo načine da sve to razlabavimo i učinimo komotnim i bezbrižnim.

A na pitanje da li je teže organizovati Bitef festival ili Bitef teatar, odnosno koliko je delikatno povezati ova dva angažmana, Latinović odgovara:

– Teško pitanje. Težak posao, kompleksan. Odgovor gotovo nemoguć. Iz pozicije sredstava gledano, današnja situacija kaže: Bitef nam ne treba jer je skup, a Bitef teatar treba da radi tek toliko da ne bude raj za paukove. Proverite. Nijedan internacionalni teatarski festival ne može da se organizuje sa manjim budžetom od 40 miliona dinara, da bi bio umetnički i kulturološki respektabilan. Bitef danas nema taj novac i to nas dovodi u nezgodan položaj. Tim pre što se finansije ovog festivala iz godine u godinu smanjuju. To postaje tendencija i to ima tretman finansijskog iscrpljivanja. Razumeo bih da je tako i kod drugih manifestacija i festivala u Srbiji, ali nije. To je lako proveriti na ovogodišnjim primerima. Beograd nema teatarskih festivala. Ima Bitef. Što se teatra tiče, tri i po miliona za produkciju dovoljno je za dve predstave. Ostali deo sredstava nabavljamo posredstvom konkursa ili kroz koprodukcijsku saradnju. Sreća je da postoji želja i entuzijazam. To danas, kao i kroz istoriju, održava pozorište. Dokle?– pita Latinović.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *