Бити сам не значи бити усамљен

Biti sam ne znači biti usamljen

4 januara 2019

Za samoću treba biti snažan i duhovitiji nego za najviši svet jednog društva – zapisao je Jovan Dučić. Veliki književnik je time direktno „udario“ na predrasudu o samoći koja se olako poistovećuje sa usamljenošću. I životnim porazom. Jer, samoća se uglavnom doživljava kao nemoć. Izaziva sažaljenje. Provocira zlurade komentare. Ne razume se ili osuđuje. Ali postoji i druga strana priče o njoj, po kojoj, kao što Dučić kaže, samoća zapravo zahteva snagu i duhovitost. I time se, poručuje psihoterapeut Marija Vicković, ruši stereotip da biti sam znači biti usamljen.

– Vreme je da napravimo razliku između ta dva pojma – kaže Vickovićeva. – Jer mnogi se u vezi i braku osećaju usamljeno, kao što ima ljudi koji činjenicu da su sami prevode u mogućnost da budu svoji, slobodni, ispunjeni i zadovoljni. To što trenutno, ili već dugo, nemaju partnera ne znači da su nesrećni. Štaviše, mnogi od njih su daleko srećniji od onih u paru.

Pisac Herman Hese je rekao: „Usamljenost je nezavisnost. Nezavisnost je hladna, ali je i spokojna… čudesno spokojna i prostrana, kao onaj hladni i tihi prostor u kome se okreću zvezde“. Gde se, međutim, povlači crta između konstruktivne i dekonstruktivne samoće? Kada je ona privilegija, zadovoljstvo i plezir, a kada ipak može da sklizne u prazninu, tugu ili čak depresiju? Sagovornica „Života plus“ kaže da je svaki čovek ostrvo za sebe, pa se tako i samoća različito nosi. I svakome drugačije stoji. Jednima je vrlo udobna, drugi ne umeju da budu sami, treći s njom potonu.

– Suština je da svako pronađe model trajanja koji mu najviše odgovara, pa ako je to samoća, neka je prevede u nešto pozitivno, a ne da sa njom sklizne u ponor – objašnjava psihoterapeut.

Samoća nije teret

Mešanje pojmova samoća i usamljenost je nešto što se gotovo podrazumeva, ali stručnjaci kažu da oni nemaju nijednu dodirnu tačku.

– Samoća je stanje, trenutak ili period bez partnera. Čovek koji je sam je samo svoj, zadužen da sebi upotpuni dan, odgovoran za sopstvenu sreću ili nezadovoljstvo. Ali to nikako ne znači da je on i nužno usamljen, izgubljen, nesrećan. Ukoliko vodi život u kome se oseća dobro, može da bude srećniji od većine. Pogrešno je da se etiketira kao čudak ili neko kome treba pomoć. Samoća je, naprotiv, često jedno afirmativno, preko potrebno stanje, posle kog čovek može da krene u nove, velike životne uloge – kaže sagovornica „Života plus“.

Usamljenost ima sasvim drugačije boje, zvuke i obrise. Ona je, objašnjava psihoterapeut, stanje koje podrazumeva osećanje neprijatnosti, neudobnosti u vlastitom životu, odsustvo emocionalne stabilnosti.

– Postoje ljudi koji ne mogu da budu ni dan ni sat bez nekog. To su oni koji su navikli da je život „mi“, jer sa „ja“ ne znaju šta da rade i kako da se ponašaju. Ako nemaju nikog, kažu da su usamljeni i da moraju nužno da pronađu emocionalni oslonac. Ali baš oni istovremeno mogu da se osećaju prazno dok sa nekim dele vreme i prostor. Na isti onaj način na koji su neke osobe usamljene ako duže vreme nemaju partnera, objašnjavajući da im je potreban neko da dele svakodnevicu, lepo i ružno. Baš kao što, suprotno tome, neki ljudi ostaju sami, a ne osećaju se usamljeno – kaže Vickovićeva.

Ona zato i naglašava da usamljenost nije nužno povezana sa samoćom.

– Čovek može da bude usamljen i onda kada je okružen ljudima koji mu nisu emocionalno važni, ali su prisutni u njegovom životu. S druge strane, osoba koja je sama može dobro da se oseća baš zbog činjenice da će neko vreme da bude sama i svoja, posvećena sebi. Ona vešto i svrsishodno koristi slobodu, isključujući mogućnost da se nekome pravda, polaže račune. Često se zaboravlja velika istina, a to je da ljudi mogu da uživaju u samoći. Biti sam za neke znači uzeti vreme za sebe, biti u kontaktu sa sobom i svojim mislima i osećanjima – navodi psihoterapeut.

Loše veze

Mladima bi glavni predmet učenja morao da bude taj da nauče da podnose samoću: ona je naime izvor sreće i duševnog mira – zapisao je filozof Artur Šopenhauer. Mnogi, međutim, ne umeju da budu sami. Odmah postaju usamljeni.

– Ljudi su svakako socijalna bića, što znači da im je potrebno da budu u paru. Nije prirodno biti sam. Ali ponekad je to i više nego dobro. Neki ljudi kažu da im je bolje da budu kvalitetno sami, nego u nekvalitetnoj vezi. I to podržavam. Svaki čovek treba da pronađe ono najbolje za sebe. Ako je to sloboda – pohvaljujem. Ukoliko je potraga za srodnom dušom – poštujem. Samo je važno da niko ne podleže pritiscima sredine, pa da zbog nje pošto-poto bude sa nekim, samo da mu okruženje ne bi prebacivalo da je čudak – poručuje sagovornica.

Istraživanje kanadskih naučnika je pokazalo da većina mladih ima strah od samoće, pa se olako upušta u veze u kojima zapravo nema ni ljubavi ni zadovoljstva. Nešto manje od 60 odsto studenata je dalo poražavajući odgovor – da su spremni da budu sa bilo kim samo da ne bi bili sami.

– To je pokazatelj da mladi nisu kadri da razmišljaju svojom glavom – objasnio je Majkl Džad, vođa studije. – Oni se rukovode predrasudama da oni koji manje vrede ne mogu da pronađu dečka/devojku, pa pristaju na veze u kojima ima svega samo nema iskrenih emocija i ispunjenosti.

To je ono što, smatra sagovornica „Života plus“, često nedostaje i ljudima u četvrtoj deceniji.

– Iz straha da ne ostanu sami, a već su prešli tridesetu, često prave nemoguće kompromise i ulaze u brakove koji od starta ne mirišu na sreću. Time fizički dobijaju partnera, ali sebi potpisuju emocionalnu i duhovnu usamljenost – objašnjava psihoterapeut.

VAŽNA VEŠTINA

Istraživanja pokazuju da je svakom od nas potrebno da bar ponekad bude sam. Prelaženje iz veze u vezu i iz braka u brak znači da zapravo bežimo od sebe.

– To je pokazatelj da ne smemo da se suočimo sa sobom, svojim strahovima ili da analiziramo svoje stvarne životne kapacitete. Jer, sposobnost da se podnosi samoća je važna veština, na kojoj treba da se radi, iako ne planiramo da život provedemo sami – objašnjava Vickovićeva.

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Cp6a says:

    Psiholozi i psihoterapeuti, to bre sve sektaši. Sluđuju već sluđene metodama pokupljenih sa zapadnih đubrišta i od sekti i kultova. Kod njih ne postoji porodica, muž, žena, nego samo jebeni partneri. Evo i ovde, umesto da veliča porodicu, požrtvovanost, gajenje dece, ova ćurka tupi o lepom samačkom životu i "gledaj samo sebe".

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *