BLIŽI SE SUKOB – Ukrajina gomila trupe i sprema napad na Krim, Amerika je spremna da ih podrži

BLIŽI SE SUKOB – Ukrajina gomila trupe i sprema napad na Krim, Amerika je spremna da ih podrži

13 marta 2014

Acting Ukrainian Prime Minister Arseny Yatsenyuk and President Obama at White HouseSituacija na Krimu nezadrživo ide u pravcu sukoba. Amerika je prvi put od početka ukrajinske krize izjavila da ne isključuje primenu svoje armije u rešavanju veoma teške političke krize u Ukrajini. Šef Objedinjenog komiteta načelnika štabova SAD general Martin Dempsi, izjavio je da je američka armija spremna da podrži saveznike u Evropi i Kijev u slučaju zaoštravanja situacije.

„Pokušavamo da kažemo (Rusiji) da ne pogoršava situaciju u Istočnoj Ukrajini i da omogući da se stvore uslovi za rešavanje situacije u Krimu” – rekao je Dempsi u intervjuu PBS (intervju je objavljen na sajtu NATO).

Na direktno pitanje – da li postoji mogućnost da Amerika vojno interveniše? – Dempsi je odgovorio: „Ovo pitanje spada u ona koja se ocenjuju i preispituju u skladu sa razvojem događaja”.

„Mi imamo svoje obaveze prema saveznicima iz NATO. Ja sam ih uverio – ako naše obaveze iz sporazuma budu aktivirane (u Evropi) – da ćemo odgovoriti” – istakao je američki general.

Dempsi je ocenio da je dolazak ruskih vojnih snaga na Krim stvorio rizike za čitavu Evropu i saveznike iz NATO.

„Ako Rusija ima pravo da to uradi… da upadne u suverenu zemlju pod izgovorom da štiti etničke Ruse u Ukrajini, onda to stvara rizik za Evropu u mestima gde postoje etničke enklave”.

Ovako formulisana osnova za američko vojno mešanje obznanjena je i Amerikanci su počeli da deluju.

Vojno-pomorske snage SAD 11. marta ove godine počele su manevre sa Rumunijom i Bugarskom u Crnom moru, u neposrednoj blizini teritorijalnih voda Ukrajine, saopštio je na svojoj Facebook stranici šef Centra za vojno-politička istraživanja Dmitrij Timčuk. Treba se zamisliti, to je samo početak. Amerikancima je ipak potrebno vreme da bi usaglasili format intervencije u „krimskoj krizi” i podelili uloge među saveznicima.

Logično je da se pretpostavi da će ulogu inicijatora oružanog sukoba preuzeti ukrajinska strana.

Verovatno radi razmatranja upravo ovog pitanja, predsednik SAD Barak Obama ovih dana hitno u Vašingtonu prima ukrajinskog pučističkog premijera Arsenija Jacenjuka.

„Tokom susreta biće izražena čvrsta podrška SAD narodu Ukrajine koji je pokazao inspirativnu hrabrost i čvrstinu tokom krize” – ističe se u saopštenju.

Kijev je već stavio do znanja da je spreman za direktna vojna dejstva.

Jacenjuk je, u svom obraćanju Rusiji, obećao je da Ukrajina „neće ustupiti ni santimetar od svoje zemlje”. I zaista, „nezavisna Ukrajina” se udarničkim tempom sprema za oružani scenario.

U rejonu Perekopskog zemljouza – oko svih puteva koji vode na Krim – već su postavljeni položaji ukrajinske desantne 79. aeromobilne brigade (koja je dislocirana u gradu Nikolajevu). Okolo su postavljeni položaji za minobacače i ukopana oklopna tehnika.

U Novogradu-Volinskom, u Žitomirskoj oblasti, izašla je na „velike manevre” 30-ta posebna mehanizovana brigada – desetine tenkova, samohodnog oružja i borbenih pešadijskih vozila. Za marš je spreman i nedaleko dislocirani 1-ti. posebni inženjerijski puk.

Na internetu se 8. marta pojavio video iz Žitomira. Na njemu se vidi oko 200 vojnih vozila i 50 oklopnih vozila kako izlaze iz sedišta 95-te aeromobilne brigade Oružanih snaga Ukrajine.

I jedinicama koje se nalaze u Lavovu naređen je pokret – mesto stalnog baziranja napustilo je na desetine vozila oklopne tehnike 80-og aeromobilnog puka. Oni su, prema nekim izveštajima, krenuli glavnim magistralnim putem u Rovno. Istog dana u Beloj Crkvi, u Kijevskoj oblasti, na železničke platforme utovareno je oko 20 tenkova 72-ge posebne mehanizovane brigade.

Prema Krimu se kreće, po svoj prilici, i ukrajinska artiljerija. Kod Berdičeva (u Žitomirskoj oblasti) 8. marta primećen je pokret teške artiljerije samohodnih haubica Msta-S iz 26-te artiljerijske brigade. Lokalno stanovništvo je u Zaparožju primetilo pokret tegljača oružja tipa 2A65 koji pripadaju 55-oj posebnoj artiljerijskoj brigadi.

Po svemu sudeći, u vojnoj operaciji će biti angažovana i avijacija. Pres služba ministarstva odbrane Ukrajine 9. marta izjavila je da je „operacioni centar za vazdušne operacije Ratnog vazduhoplovstva Oružanih snaga Ukrajine opremljen u skladu sa savremenim zahtevima i spreman na izvršavanje zadataka”.

U saopštenju se posebno ističe da je početkom marta 2014. godine ukrajinsko Ratno vazduhoplovstvo, u okviru međunarodnog sporazuma između Ukrajine i SAD, dobilo od Amerikanaca dodatnu opremu za centre komandovanja avijacijom.

Ukrajinske pogranične snage su pojačale kontrolu kod Krima – postavile su tri nova granična prelaza u selima Saljkovo, Kalnčak i Čaplinka. Prelazi su ojačani mobilnim pograničnim jedinicama, MUP-om i oružanim snagama Ukrajine.

Istina, pučistički vd ministra odbrane admiral Igor Tenjuh uverava da nema nikakvog premeštanja snaga prema Krimu i da to navodno nije ni planirano.

Logično je da se pretpostavi da će ulogu inicijatora oružanog sukoba preuzeti ukrajinska strana.

Verovatno radi razmatranja upravo ovog pitanja, predsednik SAD Barak Obama ovih dana hitno u Vašingtonu prima ukrajinskog pučističkog premijera Arsenija Jacenjuka.

„Tokom susreta biće izražena čvrsta podrška SAD narodu Ukrajine koji je pokazao inspirativnu hrabrost i čvrstinu tokom krize” – ističe se u saopštenju.

Kijev je već stavio do znanja da je spreman za direktna vojna dejstva.

Jacenjuk je, u svom obraćanju Rusiji, obećao je da Ukrajina „neće ustupiti ni santimetar od svoje zemlje”. I zaista, „nezavisna Ukrajina” se udarničkim tempom sprema za oružani scenario.

U rejonu Perekopskog zemljouza – oko svih puteva koji vode na Krim – već su postavljeni položaji ukrajinske desantne 79. aeromobilne brigade (koja je dislocirana u gradu Nikolajevu). Okolo su postavljeni položaji za minobacače i ukopana oklopna tehnika.

U Novogradu-Volinskom, u Žitomirskoj oblasti, izašla je na „velike manevre” 30-ta posebna mehanizovana brigada – desetine tenkova, samohodnog oružja i borbenih pešadijskih vozila. Za marš je spreman i nedaleko dislocirani 1-ti. posebni inženjerijski puk.

Na internetu se 8. marta pojavio video iz Žitomira. Na njemu se vidi oko 200 vojnih vozila i 50 oklopnih vozila kako izlaze iz sedišta 95-te aeromobilne brigade Oružanih snaga Ukrajine.

I jedinicama koje se nalaze u Lavovu naređen je pokret – mesto stalnog baziranja napustilo je na desetine vozila oklopne tehnike 80-og aeromobilnog puka. Oni su, prema nekim izveštajima, krenuli glavnim magistralnim putem u Rovno. Istog dana u Beloj Crkvi, u Kijevskoj oblasti, na železničke platforme utovareno je oko 20 tenkova 72-ge posebne mehanizovane brigade.

Prema Krimu se kreće, po svoj prilici, i ukrajinska artiljerija. Kod Berdičeva (u Žitomirskoj oblasti) 8. marta primećen je pokret teške artiljerije samohodnih haubica Msta-S iz 26-te artiljerijske brigade. Lokalno stanovništvo je u Zaparožju primetilo pokret tegljača oružja tipa 2A65 koji pripadaju 55-oj posebnoj artiljerijskoj brigadi.

Po svemu sudeći, u vojnoj operaciji će biti angažovana i avijacija. Pres služba ministarstva odbrane Ukrajine 9. marta izjavila je da je „operacioni centar za vazdušne operacije Ratnog vazduhoplovstva Oružanih snaga Ukrajine opremljen u skladu sa savremenim zahtevima i spreman na izvršavanje zadataka”.

U saopštenju se posebno ističe da je početkom marta 2014. godine ukrajinsko Ratno vazduhoplovstvo, u okviru međunarodnog sporazuma između Ukrajine i SAD, dobilo od Amerikanaca dodatnu opremu za centre komandovanja avijacijom.

Ukrajinske pogranične snage su pojačale kontrolu kod Krima – postavile su tri nova granična prelaza u selima Saljkovo, Kalnčak i Čaplinka. Prelazi su ojačani mobilnim pograničnim jedinicama, MUP-om i oružanim snagama Ukrajine.

Istina, pučistički vd ministra odbrane admiral Igor Tenjuh uverava da nema nikakvog premeštanja snaga prema Krimu i da to navodno nije ni planirano.

army.mil-58522-2009-Nato USA army„Oni su čak 2008. godine izdali specijalno pravilo službe za kopnene jedinice koje se naziva „Stabilizacione operacije”. U tom dokumentu se jasno kaže da SAD ne samo da imaju pravo, već su i obavezne da se mešaju u unutrašnje poslove država gde su slabe državne institucije. Vlasti u takvim državama se proglašavaju nelegitimnim, a američka armija se radi „stabilizacije situacije” meša u unutrašnje poslove takvih zemalja.

U Ukrajini Amerikanci upravo dejstvuju po ovom pravilu službe. U početku se pretpostavljalo da će operacija na stabilizaciji „nezavisne” biti obavljena u nekoliko faza. Prva: destabilizacija prilika u zemlji, a zatim krvoproliće. Druga: slanje NATO armije u zemlju pod komandom SAD.

U okviru te operacije Amerikanci bi ostvarili svoj davni san – sudarili u oružanom konfliktu Ruse i Ukrajince. Zato je vojni scenario trenutno na Krimu veoma verovatan.

Može se pretpostaviti da će ukrajinska vojska početi juriš na Perekop i Krim, a onda će se pokrenuti armija zapadnih saveznika. Sami Amerikanci neće rizikovati, oni će na Krim najverovatnije poslati Rumune i Bugare – radi navodne stabilizacije situacije.

Ovde posebno ističem: vojna intervencija je najverovatnija uoči referenduma na Krimu. Na primer, noć 15 na 16 mart. U svakom slučaju, biće provokacija sa ukrajinske strane.

Da li Rusija može sprečiti vojni sukob na Krimu?

„Moramo politički raditi – u OEBS-u i Savetu Rusija-NATO. Rusija mora podneti svoje predloge za regulisanje situacije i vršiti pritisak da je referendum na Krimu demokratski izbor naroda i da niko nema pravo da ga guši silom. Što više Krimljani i Rusija budu odlučni – što više budu usmereni na uspešno održavanje referenduma i realizaciju njegovih rezultata – time će biti manja verovatnoća da će doći do oružanog sukoba.

Ali, mi moramo biti spremni na sve. I predvideti sve varijante. Ukrajinci mogu u krimskoj operaciji mogu angažovati avijaciju, desantne jedinice (imaju dve brigade aeromobilnih jedinica), kao i tenkovsku brigadu, sve u cilju da iskoriste superiornost i spreče referendum i silom povrate kontrolu nad Krimom i Sevastopoljem.

Istina, ne treba govoriti o visokoj borbenoj i tehničkoj gotovosti OS Ukrajine. Ali, nije isključeno da bi odnos snaga na Krimu bio u korist Ukrajinaca. Za krimsku operaciju oni će prebaciti jedinice koje su popunjene vojnicima iz Zapadne Ukrajine, a biće angažovani i naoružani banderovci iz Desnog sektora. Moguće je da će pokrenuti i diverzantske aktivnosti.

Grupacija američkih, rumunskih i bugarskih brodova koji sada izvode manevre u Crnom moru u tom slučaju mogu krenuti prema Sevastopulju?

„Mislim da će kijevske vlasti pozvati NATO. Tim pre što Ukrajina ima sporazum sa NATO (potpisan u aprilu 2004. godine) u skladu sa kojim vojska alijanse može ući na teritoriju Ukrajine. Ostaje samo pitanje ko će od NATO zemalja pristati da učestvuje u oružanom sukobu sa Rusijom.

Ne mislim da će bugarski ili rumunski mornari neposredno učestvovati u operacijama na moru. Njihovi brodovi mogu jednostavno u paru da stoje desetine milja od Sevastopolja i tako vrše pritisak. Dok SAD mogu biti uvučene u konflikt: oni za to imaju dovoljno brodova i mornaričku pešadiju.

Ako vojska samoodbrane Krima ne odbije juriš na zemljouz i time ukrajinska armija prodre dublje na poluostrvo, da li će Krim biti predat?

„Ne mislim da će snage samoodbrane izgubiti bitku – možda će se voditi bitke za konkretne gradove i naseljena mesta. Ali, bilo bi najbolje da do toga ne dođe. Rusija mora da zajedno sa vlastima Krima najozbiljnije isplanira odbranu poluostrva i Sevastopolja.

Ako dođe do napada i juriša, da li će Rusija poslati svoju armiju na Krim?

„Mi imamo obavezu to da učinimo„.

Reči generala Dempsija treba tumačiti apsolutno jednoznačno: radi se o odbrani zemalja Baltika ako tamo bude realizovana varijanta slična krimskoj – uveren je zamenik direktora Instituta za političke i vojne analize Anatolij Hramčihin.

U Letoniji i Estoniji je nastala panika zbog događaja na Krimu. Oni smatraju da se stvar može dogoditi i kod njih.

Dopuštam mogućnost da Ukrajina uputi vojsku na Krim, da može početi rat i tako naterati Zapad da se umeša. Pitanje je samo da li Zapad to želi? Mislim da ne želi.

Ukrajinska armija nije borbeno sposobna, vd ministra odbrane Tenjuh priznaje da je moral njenih pripadnika na Krimu slab i da se povećao broj dezertera. Da li su u stanju da na juriš osvoje Perekop?

Ne znam koje se snage nalaze ispred zemljouza. Očigledno je da se Rusija do zadnjeg trudila, bez obzira koliko su je krivili za agresiju, da se drži u okvirima dozvoljenog kontingenta od 25 hiljada vojnika na Krimu. Ukrajinska armija, razume se, nije borbeno sposobna. Ali, ona može jednom da napadne i to da bi počela rat. Štaviše, sve njene potrebe trenutno plaćaju ukrajinski oligarsi. Ukrajinska grupacija je sastavljena od najsposobnijih jedinica.

Ukrajina ne može da pobedi na Krimu. Ali, može da nametne rat. To je samo po sebi loše, a sam rat je veoma neprijatan za Rusiju. U tom slučaju – u nekom smislu – bićemo kao agresori jer vršimo vojna dejstva na teritoriji druge suverene države. Želim da napomenem da je Krim još uvek teritorija Ukrajine.

Da li će u tom slučaju Rusija poslati vojsku?

Rusija će prebaciti jedinice sa Kavkaza. Generalno, naši vojni resursi su nekoliko puta veći od ukrajinskih. Oni se jednostavno ne mogu porediti. Ali, ponavljam, nije stvar u tome.

Da li bi vojna dejstva onemogućila održavanje referenduma?

Glavni zadatak Kijeva je da onemogući održavanje referenduma na Krimu. Oni imaju za to još nekoliko dana. Vojna dejstva mogu početi svakog dana do 16. marta. Ukoliko dođe do oružanog sukoba tehnički će biti veoma otežano održavanje referenduma.

Da li je realan oružni scenario?

Izgledi su pola-pola.

Mala je verovatnoća da će Zapad na teritoriji Ukrajine i Krima upotrebiti silu – ističe generalni direktor Instituta za spoljnopolitička istraživanja i inicijative Veronika Krašeninjikova.
„Za to postoje drugi resursi: sama ukrajinska armija, dovoljan broj naoružanih bandi kao što su Desni sektor, plus neonacisti i ekstremisti iz Istočne Evrope koji će se pojaviti u Ukrajini. Na kraju, Vašington na postsovjestskom prostoru ima i takve vazalne oružane snage kao što su gruzinske.

Sada se Gruzija mora veoma pažljivo držati na oku.

Ministri odbrane Ukrajine i Gruzije Iraklij Alasanija i Igor Tenjuh telefonom su razgovarali 3. marta, a 7. marta je gruzijsko ministarstvo odbrane izjavilo da se oružane snage Gruzije nalaze u stanju pune borbene gotovosti. Prošle nedelje je premijer Gruzije Iraklij Garibašvili boravio u Vašingtonu i tamo se osim potpredsednikom SAD Džoom Bajdenom, video, što nije u skladu sa protokolom, i sa predsednikom SAD Obamom. Gruzija trenutno vodi izuzetno povećanu vojno-političku aktivnost.

Nema sumnje da Kijev i njegovi zapadni mentori preduzimaju pokušaje da spreče održavanje referenduma na Krimu. Jasno je da Kijev neće pokretati vojne snage ako se ranije ne usaglasi sa Vašingtonom i sedištem NATO u Briselu i ne dobije garancije. Očigledno je i drugo: Vašington trenutno pokušava da rešenje krimskog pitanja Rusiju što „skuplje” košta.

Nema ništa pretećeg u izjavi Martina Dempsija, general jednostavno kao vojnik ne isključuje razvoj bilo koje varijante – smatra direktor Instituta zemalja ZND Konstantin Zatulin.

Druga je stvar što su ljudi, uplašeni američkim stavom, u rečima Dempsija prepoznali mogućnost američke vojne intervencije.

Rekao bih sledeće: ako Amerikanci odluče da se u ukrajinske poslove umešaju silom, oni ništa bolje nisu mogli smisliti za Rusiju. Zato je svako prisustvo Amerikanaca na teritoriji Ukrajine za nas najbolje opravdanje našeg prisustva. Amerikanci ne samo da će se sa nama naći na istom podijumu, stvar će biti još interesantnija – oni će se pojaviti u zemlji u kojoj nikada nisu bili. Ne verujem da su Amerikanci toliki idioti i da to ne shvataju i da će se odlučiti na takav korak.

Što se tiče koncentracije ukrajinskih oružanih snaga – ja sumnjam u njene mogućnosti. Ako se i odluče za neku akciju, to će dovesti samo do jednog: broj onih koji će glasati za pripajanje Krima Rusiji – samo će se naglo povećati…

(za Fakti.org preveo: Goran Šimpraga)

OBAMA OBEĆAO JACENJUKU MOĆNU PODRŠKU

Američki predsednik Barak Obama – kako se i očekivalo – primio je u Beloj kući vd premijera ukrajinskih pučista Arsenija Jacenjuka i obećao mu svu moguću podršku.

„Budite uvereni da ćete imati našu moćnu podršku za očuvanje suvereniteta i teritorijalne celovitosti Ukrajine” – naglasio je Obama po završetku razgovora u Ovalnom kabinetu.

Američki lider je izjavio da je od Jacenjuka dobio potvrdu da je Kijev spreman na dijalog sa Rusijom i izrazio nadu da će stvorena situacija biti razrešena „putem pregovora”.

I Jacenjuk je u Vašingtonu naglasio da želi „političko rešenje situacije u Ukrajini”, ali je podvukao: „Mi se nikada nećemo predati”.

Odmah potom je optužio Rusiju da „stvari vodi ka ratu” i dodao da Kijev „nema nameru da prizna legitimnost krimskog referenduma”.

Posebno je naglasio da je njegova „vlada”spremna da sa EU već kroz 7-10 dana potpiše politički deo sporazuma o asocijaciji.

„Mi želimo da svima jasno stavimo na znanje da je Ukrajina deo zapadnog sveta i da će to i ostati, ali želimo da budemo dobar prijatelj i partner i Rusiji” – naglasio je Jacenjuk.

Uzevši ponovo reč, Obama je ruska vojna dejstva na Krimu nazvao „Prodiranjem Rusije na Krim izvan svojih baza” i to nazvao „kršenjem međunarodnog prava i međunarodnih sporazuma koje je Rusija potpisala”. Dodao je da Rusija time ugrožava i suvereniteti i teritorijalnu celovitost Ukrajine.

Izgovarajući sve ovo, Obama nije ni jednom povodom Rusije izgovorio reč „sankcije”.

„I dalje ćemo ukazivati ruskoj vladi, ako nastavi sadašnjim putem, da će joj – ne samo od strane SAD, nego i međunarodna zajednica, Evropska unija i drugi – ispostaviti račun za kršenje međunarodnog prava i za aspiracije na Ukrajinu. Postoji, naravno, i drugi put i mi se nadamo – naglasio je Obama – da će ga predsednik Putin iskoristiti”.

Jacenjuk je, na kraju, iz Bele kuće pozvao Rusiju na „dijalog bez oružja, bez tenkova”.

Naglasio je da želi „diplomatiju i političke instrumente”, ali je – čim je napustio Belu kuću – odmah optužio Moskvu da planira rat i „upad u istočnu i centralnu Ukrajinu, uključujući i Kijev”.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *