БЛИЗУ СМО ТАЧКЕ КОЈА ЋЕ ДОВЕСТИ ДО РАТА ИЗМЕЂУ РУСИЈЕ И НАТО-а

BLIZU SMO TAČKE KOJA ĆE DOVESTI DO RATA IZMEĐU RUSIJE I NATO-a

12 juna 2021

Ako bi Ukrajina ušla u NATO, morala bi da ratuje na granicama Rusije, sa njom, oko spornih oblasti. Bilo bi to predvorje otvorenog regionalnog konflikta koji bi mogao otklizati i u totalni sukob, pa i u svetski rat“, kaže za Sputnjik direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma Mitar Kovač.

Pitanje ulaska Ukrajine u Severnoatlantsku alijansu akutelizovano je posle nesporazuma nakon razgovora američkog i ukrajinskog predsednika.



Američka administracija demantovala je navode ukrajinskih medija da je Džozef Bajden Vladimiru Zelenskom preneo da je važno da se Kijevu predstavi plan po pitanju članstva u NATO. Amerikanci tvrde da je upravo Zelenski pokrenuo ovo pitanje.

Međutim, ruski predsednik Vladimir Putin kaže da nije moguće sa sigurnošću tvrditi šta su ili ne američki partneri obećali Ukrajini.

Ulazak Ukrajine u NATO?

Putin smatra da bi neko trebalo da razmisli o tome kako bi Rusija reagovala na širenje NATO-a prema ruskim granicama, o tome šta se može smatrati „crvenom linijom“. „Zamislimo da Ukrajina postane članica NATO-a. Vreme leta raketa od Harkova recimo, ili do centralnog dela Rusije, do Moskve smanjiće se na sedam do 10 minuta. Da li je to za nas crvena linija ili ne?“, rekao je Putin.

Vojni stručnjak Mitar Kovač kaže da Rusija nije bez razloga zabrinuta. On podseća da je SAD i izazvala krizu u Ukrajini da bi je u svakom smislu udaljila od Rusije, a posebno vojnom, odbrambenom i bezbednosnom.

„Udaljavanje Ukrajine od Rusije je plan za duži period, a čak u bezbednosnom smislu u novije vreme, mada je to bio plan i pre, govori se o tome da bi Ukrajina, Gruzija i slične države koje se graniče sa Rusijom, koje su u zoni crvene linije sa aspekta odbrane Rusije i njenih interesa, mogle da priđu NATO-u, iako ne ispunjavaju uslove“, kaže Kovač.

Promena kriterijuma – po potrebi

On dodaje da treba biti svestan činjenice da NATO kriterijume prijema novih članica menja po potrebi. Iako su ranije tražili da se održi referendum u svakoj državi koja ulazi u savez, to su prekršili tamo gde se znalo da je javno mnjenje protiv učlanjenja, u Makedoniji i Crnoj Gori.

„Ovome treba dodati i proces takozvanog specijalnog rata protiv Belorusije, kako bi se takođe udaljila od Rusije. U tom slučaju, Rusija bi zaista postala ugrožena u smislu rasporeda borbenih sistema Zapada na novim pozicijama, i Ukrajine i Gruzije. To Rusija neće, ne može i ne sme da dopusti, pa i po cenu rata“, ističe Kovač.

On podseća da je Ukrajinska vojska nedavno pokušala silom da povrati Donjeck i Lugansk, da to nije činila sama, već takođe po preporuci Zapada, ali kada su videli odlučnost Rusije da vojno reaguje, ukoliko bi stanovništvo bilo ugroženo, ipak su odlučili da akciju odlože za neka druga vremena kada Rusija možda neće biti toliko moćna ili odlučna da reaguje.

Rusija ne bi sedela skrštenih ruku

Kovač kaže da bi, ako bi Ukrajina bila primljena u okrilje NATO-a, Alijansa tim činom momentalno uvezla problem direktnog konflikta sa Rusijom, jer će ona sigurno misliti na svoj, većinski narod u Donjeckoj i Luganskoj Republici.

On podseća da su rakete NATO-a već raspoređene u Rumuniji i Poljskoj i skreće pažnju na činjenicu koju je istakao i sam ruski predsednik, ulaskom na teritoriju Ukrajine, do Rusije bi putovale znatno kraće. A Rusija ne bi sedela skrštenih ruku.

„Bilo bi to slično krizi koju je proglasila Amerika kada su ruske rekete trebalo da budu instalirane na Kubi. Dakle, ukoliko do prijema dođe, Rusija će morati da potraži teritorije i države na koje će moći da instalira svoje ofanzivno naoružanje, kao što SAD i NATO planiraju da ga instaliraju na prostoru Ukrajine i Gruzije“, kaže Kovač.

On na kraju razgovora za Sputnjik dodaje da su SAD u problemu, jer ne znaju na koji način da koptiraju Ukrajinu u članstvo, jer tako ulaze u otvoren konflikt sa ruskim nacionalnim interesima. On još jednom podvlači da se time kida crvena linija oko koje se ne može pregovarati sa Rusijom.

„Rusija je u više navrata otvoreno dala do znanja da ne želi da vidi Ukrajinu u NATO-u iz svojih strateških, odbrambenih razloga. Narednih godina ili naredne decenije odnos između Rusije i SAD biće opterećeni ovim pitanjem u kome Rusi sigurno neće popustiti“, zaključuje Kovač.

(Sputnjik)

KOMENTARI



13 komentara

  1. Rista says:

    Jel to nova tema za sledećih 10 godina? Ako jeste, idem da spavam jer se ništa uzbudljivo neće dogoditi. Kad bih ja imao medije kao i NATO, i ja bih svaki sledeći dan ulazio u neki rat, sve do ponoći danas, a posle ponoći...Pa NATO se usro od straha i samo trabunja o napadu već godinama. Da su oni u stanju da napadnu, to bi se već dogodilo. Idem da spavam. Dosadili mi sa tim početkom rata a ja budala ga čekam još od 99. Evo, drugi vek već odmakao a oni ostali samo na Srbiji. U međuvremenu ih Rusi zaustavili u Siriji, uzeli Krim i uskoro i celu Ukrajinu. Rekoh ja lepo. Samo gube vreme pričajući i držeći me pospanog već dvaes godina...Nisu trebali da kažu da će napasti Rusiju jer dogodilo se ono što nisu očekivali. Rus se okreno i reko im - Šta je? Vi bi da ratujete? Pa dobro, baš smo se nešto opustili i uvatila nas dosada. Nismo vas odavno ganjali naokolo! Saćemo mi!" I lepo naprave nekoliko novih vrsta kaćuša i Vojvoda i sada se jope malo dosađuju. Ma ništa bre od tog rata biti neće. Ko da je to kao napasti Srbiju!

    • persida says:

      Prognoza je bolna, ali situacije se ponavljaju. NATO opet zeli da pokaze zube, a jedina zemlja koju moze da bombarduje bez problema je Srbija. Oni znaju da se Rusija nece umesati, da NECE ZARATITI sa njima zbog Srbije. To ne razumeju samo bolesni rusofili. Necu se iznenaditi ako nas ponovo budu bombardovali. Mozda ce to biti razmena za ono sto ce Rusi uraditi u Ukrajini. Mi smo slepo crevo svetske politike i postojimo samo zato da se nad nama izivljavaju.

      • Mirjana says:

        SAD i NATO ratuju po svetu za novu zaradu njihovih najizuzetnijih građana - bogatih vlasnika multinacionalnih kompanija. A Srbija ide ka EU i kao što čuješ pomalo nam stižu zapadne kompanije. Prema tome nema razloga da ponovo napadnu Srbiju. Bliski istok će i dalje biti glavno poprište. Među glavnim pitanjima i dalje je Sirija, Irak, Iran, Jemen. Zatim da li će planuti novi ratni sukob Izrael-Liban, nije slučajno što je odletela u vazduh luka u Libanu. Da li će Bajden vratiti SAD u sporazum JCPOA (nukearni sporazum) sa Iranom, kao što je najavio? Ili će ipak biti izvršen napad na Iran. Da li će Irak konačno izbaciti američku vojsku sa svoje teritorije? Da li će Turska ući u sukob sa Kiprom i Grčkom zbog nalazišta ugljovodonika u blizini Kipra? Dok Ukrajinu sada treba prvenstveno gledati kao eho ratova na Bliskom istoku - kao posebno sredstvo pritiska na Rusiju da manje smeta Americi na Bliskom Istoku.

      • Rocks says:

        Pa ako je vjerovati ocu Tadeju Vitovničkom onda će Srbiju zbilja ponovo napasti nato paščad.Doduše njegovo proročanstvo kaže da će se Rusija umiješti i upotrebiti protiv nato štakora dotad nepoznato oružje.Dalje kaže da će nato smradovi poslije toga pokupiti prnje i zauvijek otići iz Balkana.Ovo zvuči jako ohrabrujuće još da zbilja tako i bude.

  2. Milutin says:

    NATO nije kao kao živa (Hg) koja spajanjem manjih delova postaje jedna koherentna masa. NATO je skup posebnih država sa posebnim interesima. Rusi mogu da amortozuju udare iz Ukrajina ili Gruzije ali će da uzvrat po Nemačkoj, Engleskoj,Francuskoj, Belgiji... Evropu neće boleti 100 raketa po Ukrajini, Poljskoj, Gruziji ali hoće i jedna jedina po Nemačkoj, Engleskoj, Francuskoj... Jer tad se raspadne medijska propaganda u kojoj građani tih zemalja ugodno uživaju u svojim foteljama ispred TV-a raspada se NATO. Agresija NATO-a na Srbiju je bio alarm za ceo svet, pa i za Rusiju i Kinu koje su iz korena promenili svoju politiku. A šta bi bilo tek sa napadom na Rusiju ili Kinu. Svet se ne bi smirio dok se ne zatre seme Zapadne "civilizacije". Kompjuterske simulacije ne mogu da daju odgovor na takav rasplet. Jer ostatak sveta već živi u ratnom stanju koji Zapad vodi protiv Života. U stanju u kome Zapad usmerava terorizam protiv Života. U stanju u kome Zapad usmerava mafiju koja je ostala jedino vezivno tkivo NATO-a.

  3. miliorad5 says:

    ja i dalje mislim da je ta tačka već odavno predjena,otvoreni surov sukob može izbiti svakog trena,jer taj rat je predvidjen pre svega da se vodi vazdušnim i taktičko strateškim udartima,a sa obe strane je avijacija već u ratnom stanju,funkcioniše po borbenim pravilima i koncentracijama ratnog stanja i ozbiljniji okršaj je sasvim siguran pre ili kasnije.Stoka sa zapada je nesvesna opasnosti u kojoj žive , drže ih u potpunoj medijskoj nesvesti u vezi situacije sa ruskom i kineskom armijom, i za njih će rat biti GROM iz VEDRA NEBA a pošto će odmah sevati nuklearni a možda i sklarni udari to će im biti i bukvalno MUNJE i GROMOVI.Rusija ima operativne, elektromagnetne emitere planetarnih topova (to je ono što je tesla pričao i zvao "zraci smrti") i nije im potrebno da odmah lansiraju rakete ima da ih prže na daljinu munjama oej imaju udarnu snaku od nekoliko KT po potrebi.Niej mi jasno zašto amerikanci nemaju tako nešto ali mislim da je u pitanju tehnološka nesposobnost jer njih upravo to danas i muči.Oni su počeli ozbiljno da zaostaju tehnološki iza rusije i kine i zato su tako poludeli jer uskoro će oni na svojoj koži da osete blagodeti "politike topovnjača" ako se ovako nastavi a nisu ustanju da pokrenu tehnološki zmajac ponovo zbog političkih i finansijskih razloga i zato žele obračun DANAS dok još nisu BEZNADEŽNO ostali u pozadini tehnološke trke.E zato je rat skoro sasvm izvestan ovih dana.

    • Gagi says:

      Svojevremeno su nacisti opsedali Teslu da im ustupi ili proda taj njegov projekat "zraka smrti". Po svoj prilici da je to ustupio Rusima jer je tada bio u kontaktu sa njihovim diplomatama. Takodje se predpostavlja da ga je tadasnji nemacki ubica Skorcezi zbog osvete ugusio u njegovoj sobi hotela Njujorker.

  4. prenesi says:

    Rusija bi mogla da reaguje prije nego sto stave Ukrajinu pod kontrolu NATO, jer bi to dalo neke sanse da se ne ude u direktnu konfrontaciju. Ako oni stave Ukrajinu pod NATO kontrolu i sluzbeno, aktima...onda je direktna konfrontacija neizbjezna.

  5. Boban says:

    Mirjana, ovo je prvi komentar koji sam napisao u 2021. godini. Čini mi se da se savršeno uklapa na tvoj komentar. Najbitnija vest na početku 2021. godine! Proširenje zone teritorijalnih voda Grčke u Jonskom moru sa 6 na 12 milja je najbitnija vest na početku ove godine! Po Lozanskom sporazumu iz 1923. godine, skoro sva ostrva u Egejskom moru su pripala Grčkoj. Uz ostrva, Grčka ima i zonu teritorijalnih voda od 6 milja. Turci imaju pravo samo na zonu teritorijalnih voda uz priobalje i mnogo su nezadovoljni time, jer je uska zona na kojoj se prostire njihovo pravo podvodne eksploatacije nafte i gasa. Zbog toga Turci vrše probna bušenja oko (Severnog) Kipra i brane se, da se radi o teritorijalnim vodama Severnog Kipra, čiju nezavisnost je inače priznala samo Turska, nakon okupacije severnog dela ovog ostrva 1974. godine i raspoređivanja oko 30.000 svojih vojnika. Osim toga, Turci vrše probna bušenja i u međunarodnim vodama u istočnim delu Mediterana, što je naišlo na oštru osudu Francuske, ali i Izraela i Egipta, koji takođe polažu prava na eksploataciju prirodnih resursa na ovom području. Ako Grci reše da prošire svoju zonu teritorijalnih voda sa 6 na 12 milja i u Egejskom moru, time će njihova zona ekskluzivih prava na eksploataciju prirodnih resursa biti znatno povećana, što nikako ne odgovara Turskoj. Kada je to najavljeno sredinom 2020. godine, zvanična Turska se oglasila pretnjom, da će takav akt smatrati - OBJAVOM RATA! Nakon uspeha u vojnoj pomoći Azerbejdžanu da ratom povrati deo teritorija u Nagorno Karabahu, koje su držali Jermeni, Turska ambiciozno radi na projektu povezivanja turkijskih država (Azerbejdžan, Turkmenistan, Uzbekistan, Kirgistan i Kazahstan) pod sloganom, Pet država - jedan narod. Osim toga, Turska vojno pomaže vladu u Tripoliju, protiv vojske generala Kalife Haftara koji kontroliše istočnu Libiju i Bengazi. Turska je u zapadnoj Libiji rasporedila svoje trupe, a njeni zvaničnici su izjavili da će napad na jedinice turske vojske predstavljati akt agresije na Tursku, što nikako ne odgovara Egiptu, koji pomaže Haftara. Turska i vlada u Tripoliju su potpisale sporazum o podeli interesnih zona u Mediteranu, što je naišlo na osudu ostalih istočno-mediteranskih država, pre svega Grčke, koje smatraju da su tim sporazumom ugroženi njihovi interesi. Takođe, turska vojska je godinama prisutna u Iraku i Siriji, gde često sprovodi vojne operacije protiv prokurdskih snaga. Kurda ukupno ima oko 35 miliona, od toga oko 25 miliona u Turskoj, a ostatak njih živi u Iranu, Iraku i severoistočnoj Siriji. Evidentna je ekspanzivna i agresivna spoljna politika Turske, pre svega kroz vojno prisustvo van svojih teritorija, a time i širenje zone svog političkog uticaja. U isto vreme, Turska razvija ekonomske odnose sa Kinom (finansiranjem izgradnje železničke pruge kojom je nedavno prošao prvi voz iz Turske u Kinu) u okviru kineskog projekta Jedan pojas - jedan put, koji podržava i Velika Britanija. Za potrebe prihvata svoje robe, Kinezi su kupili prava na korišćenje luke Pirej u Grčkoj. Takođe, Britanci imaju prava na eksploataciju nafte i gasa u Kaspijskom moru u zoni teritorijalnih voda Azerbejdžana, zbog čega su (tajno!) podržali Azerbejdžan i Tursku u ratu protiv Jermena, da bi zaštitili svoj biznis i nesmetan protok energenata. Turska je u nesaglasju sa SAD, zbog kupovine ruskog PVO sistema S-400, ali zbog očuvanja južnog krila NATO, SAD ne smeju agresivnije da udare na Tursku. U isto vreme, Rusiji nikako ne treba ni politička ni vojna konfrontacija sa Turskom (kroz istoriju su vodile 13 velikih ratova), jer se NATO primakao zapadnim granicama Rusije. U rubnim državama oko Rusije je bezbednosna situacija jako loša - u Ukrajini, Belorusiji, Jermeniji, Kirgistanu, a NATO se primakao Rusiji i u arktičkom području. Na malom prostoru, SA TURSKOM U EPICENTRU, sukobljeni su interesi mnogo "jakih igrača", u vreme opštih geopolitičkih previranja izazvanih svetskom ekonomskom krizom, koja traje još od 2008. godine i rastućim dugovima najrazvijenih zemalja (vidi ovde https://www.usdebtclock.org/world-debt-clock.html). Ova previranja su dodatno (namerno!) zakomlikovana pandemijom korona virusa, koja je ekonomsku krizu višestruko produbila i devastirala ekonomiju na planeti. DALJI RAZVOJ SITUACIJE: Velika Britanija će nastaviti (tajno!) da podržava Tursku, Rusija će nastaviti sa aktivnostima na očuvanju status quo situacije u regionu, "gašenjem požara" blizu svojih teritorija, a SAD će nastojati da po svaku cenu povrate Tursku u svoj "tabor" ucenama i pretnjama sankcijama. Turska je pre nekoliko meseci privremeno prekinula podvodna istraživanja i bušenja u istočnim Mediteranu tek nakon što je u navedeno područje uplovila mornarica SAD. Ekonomska situacija u Turskoj je sve lošija, između ostalog i zbog korone, lira sve više tone, a na unutrašnjem planu predsednik Turske Redžep Erdogan gubi, jer je izgubio vlast na lokalnom nivou u 3 najveća grada, pa mu zarad učuvanja vlasti ostaje da taj gubitak kompenzuje dobicima na spoljnopolitičkom planu, što mu za sada uspeva. Ključno pitanje - ako Francuzi, a prikriveno i SAD, Izrael i Egipat, nastave da pružaju podršku Grčkoj, a Grčka odluči da i u Egejskom moru proširi zonu teritorijalnih voda oko svojih ostrva na 12 milja - kako će odgovoriti Turska, koja vodi ekspanzivnu spoljnu politiku i uz sve češće korišćenje oružja? Da li se i nas "malih igrača" tiče dalji razvoj situacije u istočnom Mediteranu, uz zveckanje oružjem? P.S. "Male krize se rešavaju malim ratovima, a velike - velikim ratovima". Tako je uvek bilo kroz istoriju. Dalekoistočni narodi imaju poslovicu - kad se slonovi tuku, strada i trava!

    • Mirjana says:

      Da, to je to. Najstrašnije je što konflikt u vodama oko Kipra može da krene iznenada. Evo Vama ovaj tekst (na ruskom) Konflikt Grecii i Turcii pomešal prinяtiю sankciй protiv Belorussii .... Najpre se vidi slika Turske, Kipra, Krita i zatim tri različite isprekidane linije granica na moru. Plavom bojom su granice kako ih vidi Grčka, zelenom bojom su granice po međunarodnom pravu, a crvenom bojom su granice kako ih vidi Turska. Inače Turska dosada nije imala/ nema nalazišta nafte i gasa. Ovde vrlo lako može da plane rat, i to je samo pitanje vremena.

      • Mirjana says:

        Ka gore desno prebacite na ćirilicu, dobićete ispravan naziv teksta, sve sa ruskim slovima. "Konflikt Grecii i Turcii pomešal prinяtiю sankciй protiv Belorussii" ... Zatim ga potražite kroz internet.

        • Boban says:

          Mirjana, hvala! Probaću da nađem.

  6. Gagi says:

    Sva otcepljenja i otimanja su prvo krenuli iznutra. Znamo kako su se rvati i siptari naoruzavali i nasrnuli na postojecu drzavu. Nesto slicno se radi sa obojenim "nenasilnim" revolucijama, TO znaci, narod treba organizovati iznutra. Koga ce zlikovci da bombarduju ako je to unutrasnji narodni sukob. Naravno da narod treba tajno naoruzati, to je vec druga prica. Slobodne narodne teritorije treba stalno prosirivati i odrzavati oruzanu tenziju. Drugacije nije moguce osim otvorenog totalnog sukoba koji nije u interesu "civilizovanoj savremenoj" europi. Nije bas da im se tek tako gine i razvaljuju drzave, voleli bi oni rat ali na tudjoj teritoriji sa tudjim zrtvama.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *